Корисник:MarijaJo/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Ник де Врис
Ник де Врис 2019. године
Лични подаци
Пуно имеХендрик Јоханес Никасиус „Ник“ де Врис
Датум рођења( 1995-02-06)6. фебруар 1995. (29 год.)
Место рођењаИтвелингерг, Холандија
ДржављанствоХоландија
Тимске информације
Тренутни тим
Алфа Таури
Број болида21
Активни период
2023Алфа Таури
Статистика каријере
Број трка6 (6 стартовао)
Шампионати0
Победе0
Подијуми0
Пол позиција0
Поена у каријери2
Прва тркаВелика награда Италије 2022
Последња тркаВелика награда Мајамија 2023
Званични веб-сајт
http://www.nyckdevries.nl/

Ник де Врис (хол: Hendrik Johannes Nicasius "Nyck" de Vries[1]; 6. фебруар 1995.) je холандски професионални возач који се тренутно такмичи у Формули 1 за тим Скудерија Алфа Таури. Освојио је Светско првенство Формуле Е у сезони 2020-21, ФИА Формула 2 првенство 2019. године, као и Светско првенство у картингу 2010. и 2011. године. Био је члан програма младих возача Мекларена од јануара 2010. до маја 2019. године. Де Врис је први пут у Формули 1 учествовао у септембру 2022. године као замена у тиму Вилијамс на Великој награди Италије.

Каријера[уреди | уреди извор]

Картинг[уреди | уреди извор]

Де Врис је 2008. године освојио ВСК Светску серију (WSK World Series) у категорији КФ3, као и немачко јуниорско првенство у картингу. Године 2009. задржао је освојене титуле са оба првенства, и односи победу и са КФ3 Европског првенства. У септембру 2010. године победио је на Светском првенству у картингу. Године 2011. поново осваја Светско првенство.

Формула Рено Еврокуп[уреди | уреди извор]

2012[уреди | уреди извор]

Де Врис 2012. године прелази на једносед, добивши кокпит у Еврокупу Формуле Рено 2.0 у Р-ејс ГП. Де Врис је свој први подијумски завршетак освојио на дебитантској трци у Алкањизу у Шпанији, заузевши друго место. Овај резултат успева да понови и на стази Хунгароринг у Мађарској. Сезону завршава на петом месту, победивши све своје саиграче. Де Врис је додатно учествовао у неколико трка Северноевропског купа Формуле Рено 2.0, од којих је у једној успео да победи, тркајући се на домаћој траци у Асену. На подијуму се нашао четири пута и то у једанаест стартова у серијама, чиме се нашао на десетом месту у табели возача.

2013[уреди | уреди извор]

Године 2013. Де Врис прелази у Коиранен ГП за своју другу сезону у серији. Победио је у тркама на стази Хунгароринг и стази у Каталонији, чиме је сезону, а уједно и првенство завршио освајањем петог места.

2014[уреди | уреди извор]

Године 2014. Де Врис остаје у Коиранену и учествује у трећој сезони Еврокупа. Победио је у 6 трка и на подијуму завршио са 11 од 14 трка. Освојивши 254 поена, убедљиво је победио вицешампиона Дениса Олсена на првенству који је остварио 124 поена. Поред поменутих остварења, Де Врис је учествовао и у целој сезони Алпин Рено Формуле где осваја 10 од 14 трка с тим да само два пута није успео да освоји подијум.

Формула Рено серија 3.5[уреди | уреди извор]

Ник де Врис 2012. године

Године 2015. Де Врис даље такмичење наставља у Формула Рено серија 3.5, тркајући се за ДАМС. На подијуму се налазио пет пута пре него што је победио у последњој, уједно и финалној трци сезоне на стази Де Херес у Шпанији, чиме се нашао на трећем месту у финалу, са остварених 160 поена, одмах након Оливера Роланда и Матије Ваксивијера.

Серија ГП3[уреди | уреди извор]

Де Врис је учествовао у ГП3 серији 2016. године, такмичећи се за АРТ Гран При тим. Свој први подијум постигао је на Ред Бул рингу са освојеним трећим местом, након тога добио је прву пол позицију у Будимпешти. На другој трци у Монци однео је своју прву победу, а исти резултат поновио је и на стази Јас Марина у Абу Дабију, на крају сезоне. Првенство завршава освојеним шестим местом, одмах након својих саиграча Шарла Леклера и Александера Албона, који су постали шампион и вицешампион.

ФИА Формула 2 првенство[уреди | уреди извор]

2017[уреди | уреди извор]

Године 2017. Де Врис прелази на такмичење у ФИА Формула 2 првенству тркајући се за Рапакс[2]. Своју прву победу постигао је у Монте Карлу, у спринт трци, а касније још три подијума пре летње паузе[3]. Пре Спа-Франкорчемпс кола, Де Врис прелази у тим Рејсинг Инжењеринг, са којим осваја друго место у рунди. Сезону у првенству завршава на седмом месту, чиме се пласирао на друго место у односу на остале почетнике.

2018[уреди | уреди извор]

Де Врис на Ред Бул Ринг стази током ФИА Формула 2 првенства 2018. године

За сезону 2018. године, Де Врис прелази код партнера Шона Гелаела у Према Рејсингу.[4] Сезону је отпочео спорије, освојивши само 2 подијума од прве трећине сезоне, чиме је прилично заостао за својим ривалима у борби за титулу. Де Врисова прва победа у кампањи у спринтерској трци у Ле Кастелеу праћена је и рундом без поена у Аустрији, као и две завршене трке без пласирања у неко од првих пет места у Силверстону.[5] Након тога се, форма холандског возача побољшала, што је резултовало и победама у играним тркама одржаним у Мађарској и Белгији.[6][7]Упркос освојеном шестом подијуму у сезони, у Сочију, Де Врис није успео да освоји неко од прва три места на табели што је довело до победе Александера Албона и Ланда Нориса са 10 односно 17 поена разлике.

2019[уреди | уреди извор]

Де Врис у болиду АРТ Гран Притима током ФИА Формула 2 првенства 2019. године

Године 2019. Де Врис наставља са такмичењем у Формули 2, вративши се свом бившем тиму, АРТ Гран При, заједно са вицешампионом ГП3-а 2018. године, Никитом Мазепином.[8] Његова сезона отпочиње снажно и убедљиво, освајањем подијума у Бакуу и победом у спринтерској трци у Барселони.[9] Остварене резултате даље је испратио победом са пол стартне позиције у Монаку и преузео вођство на првенству победом у главној трци у Ле Кастелеу.[10][11]Након освојених пар трећих места на Ред Бул рингу, као и подијума у Силверстону и Будимпешти, предност Де Вриса се повећала,[12] а након још једног пара освојених трећих места у Монци, победоносно је подигао трофеј. Након своје четврте, уједно и последње победе у сезони коју је однео у претпоследњем колу у Сочију, Де Врис је проглашен за шампиона Формуле 2.[13]

ФИА Светско првенство у издржљивости[уреди | уреди извор]

Де Врис на ФИА Светском првенству издржљивости 2018. године

15. марта 2018. године, Де Врис је потписао уговор са Тркачким тимом Холандије, ради такмичења у класи ЛМП2.[14] Освојивши шест сати Фуџија 6. октобра 2019. године такмичећи се за овај тим, донео је прву победу у овој класи.[15] Де Врис је прешао циљ возећи свој аутомобил последњи пут.

Де Врис је 6. јула 2020. године најављен, односно пријављен као тестни и резервни возач Тојота Газу Рејсинг Европе ГмБХ. Његова улога укључивала је тестирање Тојоте ТС050 Хибрид, као и Тојотиног хипераутомобила.[16]


Формула Е[уреди | уреди извор]

Сезона 2019-20[уреди | уреди извор]

11. септембра 2019. године Де Врис је проглашен за новог возача Мерцедес Бенз ЕК, Формула Е тима за сезону 2019-20, заједно са Стофелом Вендорном, након неуспешног заузимања места на такмичењу у Формули 1 у сезони 2020.[17] Вендорн је сезону завршио са вођством у односу на свог саиграча Де Вриса, који је сезону завршио на 11. месту, са остварених 60 поена.[18]

Сезона 2020-21[уреди | уреди извор]

Сезону 2020-21 Де Врис наставља у преименованом Мерцедес ЕК, Формула Е тиму са истим саиграчем, Стофелом Вендорном.[19] Квалификовао се за пол позицију на првој трци која се одиграла на отварању сезоне Дирија еПри-а, чиме је наставио да води у сваком кругу, што га је довело до прве победе у серији. Пре друге трке Де Врис није учествовао у квалификацијама јер су Мерцедес и Вентури Рејсинг користили Мерцедесове погонске агрегате што је уследило суспендовањем из сезоне након судара Едоарда Мортаре током пробне вожње. Де Врис је трку завршио на деветом месту, на шта је претходно утицало неколико изречених казни за више аутомобила. На трци у Риму, Де Врис није успео да постигне резултат и освоји бодове у обе трке услед судара са својим саиграчима Вендорном и Семом Бирдом. Де Врис је другу победу у сезони освојио у Валенсији, где је био једини возач који није остао без употребљиве енергије за возило пре краја трке.[20]

Након две рунде у којима је успео да оствари само 2 поена, Де Врис је наставио да се бори за победу учествовањем у обе трке Лондон еПри-а након чега је освојио место у обе трке и тиме себи обезбедио вођство на првенству пре последње рунде.[21] У првој трци у Берлину није остварио поене, али је успео да задржи вођство на табели. Како се за последњу трку сезоне квалификовао као 13. возач, Де Врис је добио рану предност када су се ривали за титулу Мич Еванс и Едоардо Мортара сударили на самом старту, а његов саиграч, Џејк Денис био учесник судара убрзо након поновног старта.[22][23] Де Врис трку завршава освајањем осмог места и тиме осваја своје прво Светско првенство у Формули Е.[24] Де Врис сезону завршава са укупно две победе, четири освојена подијума и 99 остварених поена.

Сезона 2021-22[уреди | уреди извор]

Де Врис и Стофел Вендорн остају са Мерцедесом и током ове сезоне Формуле Е.[25] Де Врис је победио у првој трци сезоне 8 одржане у Дирији, а наредног дана освојио је трку са пол позиције пласиравши се на 10. место. Првенство завршава на 9. месту са остварених 106 поена.[26] Де Врис непосредно пре самог краја сезоне напушта такмичење због потписаног уговора са Формулом 1.

Формула 1[уреди | уреди извор]

Де Врис у Мерцедес болиду током слободног тренинга на Великој награди Француске 2022.

Де Врис је био члан програма младих возача Мекларена 2010. године,[27] као и Ауди Спорт тркачке академије 2016. године. Мекларен је напустио пре сезоне 2019. године како би се фокусирао на своје дужности у Аудију, где је остао до септембра 2019. године.[28]

Тест и резервни возач[уреди | уреди извор]

У децембру 2020. године, Де Врис и његов саиграч са такмичења у Формули Е, Стофел Вендорн извели су своју прву тест вожњу у Формули 1 за Мерцедес тим на завршетку сезоне Теста Младих возача.[29] Наредне године, постао је један од резервних возача тима, заједно са својим колегом, саиграчем Мерцедес-ЕК, Стофелом Вендорном.[30]

Први пут учествује на тренингу Формуле 1, на Великој награди Шпаније 2022. године, заузевши место Александера Албона у тиму Вилијамс на једносатној трци.[31] За Велику награду Француске, Де Врис је учествовао на другом тренингу Мерцедеса, заузевши место седмоструког шампиона Луиса Хамилтона.[32] Де Врис је након тога поново возио Мерцедес на слободним тренинзима током трајања Велике награде Мексико Ситија уместо Џорџа Расела.[33]

У септембру, Де Врис је тестирао Алпин А521 на Хунгарорингу, заједно са Антониом Ђовинацијем и Џеком Дуаном.[34]

Током одржавања Велике награде Сао Паола, Де Врис је постављен као замена, уместо Ланда Нориса у тиму Мекларен, у случају да Ландо није могао да се такмичи, услед тровања храном након оброка. Наредног дана, Ландо се опоравио те је могао да настави са такмичењем у Гран При-ју.[35]

Трка на зајам Вилијамс тиму (2022.)[уреди | уреди извор]

На Великој награди Италије, Де Врис је учествовао на првом тренингу уместо Себастијана Фетела возећи за тим Астон Мартин.[36] Де Врис је затим заменио Александера Албона возећи за тим Вилијамс, на трећем тренингу припреме за квалификације и трку, након што је Албон искључен из такмичења због здравствених проблема. Де Врис успева да се пласира у К2 и квалификује као тринаести, испред свог саиграча из Вилијамса, Николаса Латифија. Трку је стартовао осми, након што је кажњено више возача,[37] а завршио је на деветој позицији, остваривши поене на својој првој трци, те је проглашен и возачем дана, од стране навијача.[38]

Алфа Таури (2023-)[уреди | уреди извор]

Де Врис вози за Скудерију Алфа Таури у сезони 2023, као замена за возача Пјера Гаслија.[39]

Де Врис се квалификовао као 19. за Велику награду Бахреина, на отварању сезоне. Трку је завршио 14. што је три места иза својих саиграча.[40]

Резултати[уреди | уреди извор]

Картинг[уреди | уреди извор]

Сезона Првенство Позиција
2004 Отворено првенство Белгије - Мини 10.
2005 Француско првенство - Мини 20.
2006 Првенство Белгије - Кадети 2.
Холандско првенство - Јуниори 3.
2007 Кроно Ротак Макс Зимски Куп - Јуниори 2.
Холандско КНАФ првенство - КФ3 2.
Кроно холандски Ротак Макс Изазов - Јуниори 2.
Ротак Макс Изазов Белгије - Јуниори 2.
Белгијско првенство - КФ3 2.
2008 Зимски куп Јужне Гарде - КФ3 7.
Трофеј Андреа Маргути - КФ3 6.
Немачко првенство у картингу - Јуниори 1.
ВСК Интернационална серија - КФ3 1.
Том Трана трофеј - КФ3 4.
Француско првенство - КФ3 16.
ЦИК-ФИА Европско првенство - КФ3 Н/А
ЦИК-ФИА Монако Картинг куп - КФ3 10.
Европско финале Бриџестон купа - КФ3 2.
2009 Зимски куп Јужне Гарде - КФ3 28.
Трофеј Андреа Маргути - КФ3 2.
Белгијско првенство - КФ3 18.
Немачко првенство у картингу - Јуниори 1.
ЦИК-ФИА Европско првенство - КФ3 1.
ЦИК-ФИА Светски куп - КФ3 5.
ЦИК-ФИА Монако Картинг куп - КФ3 4.
ВСК Интернационална серија - КФ3 1.
2010 Зимски куп Јужне Гарде - КФ1 14.
ЦИК-ФИА Светски куп - КФ1 3.
ВСК Европска серија - КФ1 2.
ЦИК-ФИА Светско првенство - КФ1 1.
ВСК Светска серија - КФ1 2.
2011 Зимски куп Јужне Гарде - КЗ2 15.
ВСК Европска серија - КФ1 1.
ЦИК-ФИА Светско првенство - КФ1 1.

Резултати тркачке каријере[уреди | уреди извор]

Сезона Првенство Тим Трке Победе Пол НК Подијуми Поени Позиција
2012 Еврокуп Формула Рено 2.0 Р-ејс ГП 14 0 0 1 2 78 5.
Формула Рено 2.0 СЕК 11 1 1 2 4 166 10.
2013 Еврокуп Формула Рено 2.0 Коиранен ГП 14 2 1 2 5 113 5.
Формула Рено 2.0 Алпс 6 0 0 0 2 68 8.
2014 Еврокуп Формула Рено 2.0 Коиранен ГП 14 5 6 5 10 254 1.
Формула Рено 2.0 Алпс 14 9 9 10 12 300 1.
2015 Формула Рено серија 3.5 ДАМС 17 1 1 1 6 160 3.
2016 ГП3 серија АРТ Гран При 18 2 1 1 5 133 6.
2017 ФИА Формула 2 првенство Рапакс 13 1 0 0 4 114 7.
Рејсинг инжењеринг 8 0 0 2 1
2018 ФИА Формула 2 првенство Према Рејсинг 24 3 2 4 6 202 4.
2018–19 ФИА Светско првенство у издржљивости - ЛМП2 Тркачки тим Холандије 6 0 0 2 0 64 9.
2019 ФИА Формула 2 првенство АРТ Гран При 22 4 5 3 12 266 1.
24 сата Ле Мана - ЛМП2 Тркачки тим Холандије 1 0 0 0 0 Н/А 15.
2019–20 Формула Е Мерцедес Бенз ЕК 11 0 0 0 1 60 11.
ФИА Светско првенство у издржљивости - ЛМП2 Тркачки тим Холандије 6 1 0 2 2 99 10.
2020 Европска Ле Ман серија Г-драјв Рејсинг 3 1 0 1 2 43 5.
Формула 1 Мерцедес АМГ Петронас Формула 1 тим Тест возач
2020–21 Формула Е Мерцедес Бенз-ЕК Формула Е тим 15 2 1 2 4 99 1.
2021 Европска Ле Ман серија Г-драјв Рејсинг 5 1 2 0 2 67 5.
ФИА Светско првенство у издржљивости - ЛМП2 1 0 0 0 0 0 /
Тркачки тим Холандије 1 0 0 0 1 15 19.
Формула 1 Мерцедес АМГ Петронас Формула 1 тим Резервни возач
2021–22 Формула Е Мерцедес Бенз-ЕК Формула Е тим 16 2 1 1 3 106 9.
2022 Формула 1 Вилијамс 1 0 0 0 0 2 21.
Мерцедес АМГ Петронас Формула 1 тим Резервни/Трећи возач
Мекларен Формула 1 тим Резервни возач
Астон Мартин Тест возач
24 сата Ле Мана - ЛМП2 ТДС Рејсинг 1 0 0 0 0 Н/А 4.
2023 Формула 1 Скудерија Алфа Таури 5 0 0 0 0 0* 20.*

* Сезона у току.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Gaur, Akhil (11. 9. 2022). „Nyck de Vries Age, Height, Wiki, Bio, Sister, Parents and Salary”. The Sports Lite. Приступљено 20. мај 2023. 
  2. ^ Khorounzhiy, Valentin (12. 3. 2017). „Rapax to field Cecotto and McLaren junior De Vries in F2 2017”. Motorsport.com. Приступљено 20. мај 2023. 
  3. ^ „De Vries scorches to Monaco win”. FIA_F2® - The Official F2® Website (на језику: енглески). Приступљено 20. мај 2023. 
  4. ^ Kalinauckas, Alex (27. 11. 2017). „McLaren's De Vries joins 2018 Prema F2 line-up”. Motorsport.com. Приступљено 20. мај 2023. 
  5. ^ „De Vries charges to victory in Le Castellet Sprint”. FIA_F2® - The Official F2® Website (на језику: енглески). Приступљено 20. мај 2023. 
  6. ^ „De Vries charges to victory in Budapest thriller”. FIA_F2® - The Official F2® Website (на језику: енглески). Приступљено 20. мај 2023. 
  7. ^ „De Vries storms to commanding Spa Feature Race win”. FIA_F2® - The Official F2® Website (на језику: енглески). Приступљено 20. мај 2023. 
  8. ^ Klein, James (28. 11. 2018). „De Vries completes ART's 2019 F2 line-up”. Motorsport.com. Приступљено 20. мај 2023. 
  9. ^ „Dutch dynamo De Vries sprints to Barcelona win”. FIA_F2® - The Official F2® Website (на језику: енглески). Приступљено 20. мај 2023. 
  10. ^ „De Vries seals back-to-back wins in Monaco”. FIA_F2® - The Official F2® Website (на језику: енглески). Приступљено 20. мај 2023. 
  11. ^ „De Vries wins in Le Castellet to take Championship lead”. FIA_F2® - The Official F2® Website (на језику: енглески). Приступљено 20. мај 2023. 
  12. ^ „"Championship approach won't change," says De Vries”. FIA_F2® - The Official F2® Website (на језику: енглески). Приступљено 20. мај 2023. 
  13. ^ „De Vries storms to Championship title with Sochi Feature Race victory”. FIA_F2® - The Official F2® Website (на језику: енглески). Приступљено 20. мај 2023. 
  14. ^ Biesbrouck, Tim (15. 3. 2018). „De Vries joins Racing Team Nederland WEC squad”. Motorsport.com. Приступљено 20. мај 2023. 
  15. ^ Klein, Jamie (7. 10. 2019). „De Vries reflects on "surreal" WEC victory in Fuji”. Motorsport.com. Приступљено 20. мај 2023. 
  16. ^ „TOYOTA GAZOO RACING WELCOMES Nyck de Vries”. racing.tgr-europe.com. TOYOTA GAZOO Racing Europe. 6. 7. 2020. Приступљено 20. мај 2023. 
  17. ^ Kalinauckas, Alex (11. 9. 2019). „Mercedes signs Vandoorne, De Vries for debut FE season”. Motorsport.com. Приступљено 20. мај 2023. 
  18. ^ „Driver Standings”. FIA Formula E (на језику: енглески). Приступљено 20. мај 2023. 
  19. ^ Kalinauckas, Alex (11. 9. 2019). „Mercedes signs Vandoorne, De Vries for debut FE season”. Motorsport.com. Приступљено 20. мај 2023. 
  20. ^ „De Vries wins amid farcical Valencia Formula E finish”. The Race (на језику: енглески). 24. 4. 2021. Приступљено 20. мај 2023. 
  21. ^ „London Formula E 2021 driver ratings”. The Race (на језику: енглески). 26. 7. 2021. Приступљено 20. мај 2023. 
  22. ^ „Formula E decider stopped after Evans/Mortara start crash”. The Race (на језику: енглески). 15. 8. 2021. Приступљено 20. мај 2023. 
  23. ^ „'Colossally unfortunate' - The shock end to Dennis's title bid”. The Race (на језику: енглески). 15. 8. 2021. Приступљено 20. мај 2023. 
  24. ^ „De Vries and Mercedes claim Formula E world titles”. The Race (на језику: енглески). 15. 8. 2021. Приступљено 20. мај 2023. 
  25. ^ Kew, Matt (29. 11. 2021). „Mercedes unveils livery for its final Formula E campaign”. Motorsport.com. Приступљено 20. мај 2023. 
  26. ^ „Driver Standings”. FIA Formula E (на језику: енглески). Приступљено 20. мај 2023. 
  27. ^ „McLaren sign young karter Nyck de Vries”. Formula 1. 21. 1. 2010. Приступљено 21. мај 2023. 
  28. ^ Klein, Jamie (6. 5. 2019). „De Vries no longer associated with McLaren”. Motorsport.com. Приступљено 21. мај 2023. 
  29. ^ „Fernando Alonso tops 'young driver test' for Renault on F1 2020's last days”. Sky Sports (на језику: енглески). 15. 12. 2020. Приступљено 21. мај 2023. 
  30. ^ „De Vries joins Vandoorne in Mercedes F1 reserve driver role”. Autosport. 2. 3. 2021. Приступљено 21. мај 2023. 
  31. ^ „Williams to run Mercedes reserve De Vries in FP1 in Spain”. formula1.com. 16. 5. 2022. Приступљено 21. мај 2023. 
  32. ^ „Mercedes to run reserve driver De Vries in place of Hamilton in FP1 at Paul Ricard”. formula1.com. 20. 7. 2022. Приступљено 21. мај 2023. 
  33. ^ „De Vries takes Russell's spot during FP1 in Mexico”. www.gpblog.com (на језику: енглески). Приступљено 21. мај 2023. 
  34. ^ „Alpine set to run three drivers in private test this week”. formula1.com. Приступљено 21. мај 2023. 
  35. ^ „Nyck de Vries Had A Seat Fitting At McLaren In Case Norris Can't Race In Brazil”. WTF1 (на језику: енглески). 2022-11-10. Приступљено 21. мај 2023. 
  36. ^ „Nyck de Vries hará el FP1 de Monza con el Aston Martin de Sebastian Vettel”. Motor.es (на језику: шпански). 6. 9. 2022. Приступљено 21. мај 2023. 
  37. ^ „Albon stand-in De Vries explains how he went from F1 TV pundit to F1 driver as he secures top-10 start at Monza”. Formula1. 10. 9. 2022. Приступљено 21. мај 2023. 
  38. ^ „Verstappen takes his first-ever Italian Grand Prix win behind the Safety Car as Leclerc has to settle for P2”. formula1.com. Formula 1. 21. мај 2023. Приступљено 13. 9. 2022. [мртва веза]
  39. ^ „Nyck de Vries to Race for Scuderia AlphaTauri”. Scuderia AlphaTauri. 8. 10. 2022. Приступљено 21. мај 2023. 
  40. ^ „2023 Bahrain Grand Prix race report and highlights: Verstappen leads 1-2 in Bahrain season opener as Leclerc retires and Alonso takes final podium place in style”. formula1.com. Приступљено 21. мај 2023. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Званични веб-сајт Ник де Врис

Чланак Википедије на енглеском - Ник де Врис

Званични веб-сајт Формула 1

Званични веб-сајт Скудерија Алфа Таури

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:MarijaJo/песак&oldid=25749280”