Николас Латифи

С Википедије, слободне енциклопедије
Николас Латифи
Nicholas Latifi at the 2021 British Grand Prix.jpg
Латифи у 2021
Лични подаци
Датум рођења(1995-06-29)29. јун 1995.(27 год.)
Место рођењаМонтреал, Квебек, Канада
Држављанство Канада
Тимске информације
Тренутни тим
Вилијамс
Број болида6
Активни период
2020—Вилијамс
Статистика каријере
Број трка52 (52 стартовао)
Шампионати0
Победе0
Подијуми0
Пол позиција0
Најбржи кругови0
Поена у каријери7
Прва тркаВелика награда Аустрије 2020.
Последња тркаВелика награда Мађарске 2022.
Вебсајтhttps://www.nicholaslatifi.com/

Николас Данијел Латифи (рођен 29. јуна 1995)[1][2] је канадски возач трка који се тренутно надмеће у Формули 1 за Вилијамс под канадском заставом. Његов деби у Формули 1 је био 2020. на Великој награди Аустрије и он је вицешампион у Формули 2 за 2019. годину.

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Латифи је син Мајкла Латифија, иранијско-канадског бизнисмена који је власник Софина хране, а такође поседује компанију Нидала са Британских девичанских острва.[3] Мајкл Латифи је преко Нидале инвестирао 200 милиона фунти (око 270 милиона долара) у Макларен групацију.[3][4]

Каријера[уреди | уреди извор]

Картинг[уреди | уреди извор]

Латифи је започео своју картинг каријеру 2009, релативно касно са 13 година.[1] У 2010 тој години, завршио је као вицешампион у Ротакс Јуниорској класи канадског националног картинг шампионата. Латифи је наставио да се такмичи у канадској и америчкој картинг серији до 2012, када је победио на Флорида зимска тура шампионату у Ротакс ДД2 класи.[5] Касније се појавио у Шифтер РОК класи Флорида зимског тура 2015, такмичећи се против бивших возача Формуле 1 Рубенса Барикела и Нелсона Пикеа Јуниора.[6]

Формула 3[уреди | уреди извор]

Латифијев деби за једноседе дошао је 2012. године у Италијанском Формула 3 шампионату са БВМ.[7] Завршио је сезону на 7. месту, постигнувши једну победу на Валенуга стази и још три подијума.[8] На почетку следеће године, Латифи се тркао у 2013 Тојота тркачкој серији,[9] и завршио је на 9. месту у шампионату са најбољим резултатом у Тимару када је био на 6. месту. Потом је Латифи учествовао у целој сезони ФИА Формула 3 европског шампионата, возећи за Карлин.[10] Завршио је сезону на 15-тој позицији, а његови најбољи резултати су били два 5-та места на Силверстону и на Ред Бул рингу. Током кампање у Формули 3, Латифи се такође тркао у Британској Формула 3 интернационалној серији,[11] где је био 5-ти и освојио је две пол позиције заједно са подијумима на Брандс Хечу.[12] Додатно, он се такмичио у 2013 Мастерс Формула 3 трци у Зандворту, квалификујући се на осмом и завршивши трку на седмом месту.[13]

Латифи је наставио да се трка у европској Формули 3 у 2014, прешавши у Прему Повертим уз будућег конкурента у Формули 1 Естебана Окона. Латифи је завршио као 10. у шампионату пропустивши последњу трку да би се такмичио у Формули Рено 3.5, са његовим најбољим пласманом на Силверстону[14] где је био други. У новембру 2014 имао је своје једино појављивање на Великој награди Макауа, квалификујући се девети, а завршио је квалификациону трку на седмој позицији и остварио је пету позицију на главној трци.

Формула Рено 3.5[уреди | уреди извор]

Латифи се такмичио у последње три трке 2014 Формула Рено 3.5 серије возећи за Тех 1 Рејсиинг, заузевши друго место у последњој трци у Јерезу. После тога је отишао у Арден Моторспорт и такмичио се у целој сезони 2015.[15] Завршио је сезону на 11. позицији, узевши један најбржи круг. Његови најбољи резултати су били два 4. места на Спа Франкошампу и на Ред Бул рингу.

Трке спортских аутомобила[уреди | уреди извор]

Возио је 2014. у Порше Карера купу возећи за Редлајн Рејсинг у Рокингему. Није завршио прву трку, али је био четврти у другој.[16] Имао је дужу сезону у 2015-тој, такмичећи се у 4 од 8 рунди и постигао је друго место у првој трци на Алтон парку.

Латифи у ГП2 серији 2016. године

ГП2 серија[уреди | уреди извор]

Латифи је свој деби у ГП2 серији имао 2014. на Јас Марина стази где је заменио Данијела Абта у Хилмер Моторспорту. Завршио је трке на 22. и 17. месту. Латифи је 2016. године обезбедио место за целу сезону у ДАМС-у уз колегу Алекса Лина. Латифијев најбољи резултат сезоне је био на првој трци у Барселони, где је био други. Потом је завршио спринт трку на седмом месту. Иако је имао добар старт, освојио је још само 2 поена до краја сезоне, десето место на Ред Бул рингу и девето место на Јас Марина стази. Латифи је завршио сезону на 16-том месту са 23 поена, десет места и 101 поен иза свог колеге Лина.

Латифи, тркајући се за ДАМС на Монци у Формула 2 шампионату

Формула 2 шампионат[уреди | уреди извор]

ГП2 серија је променила име у Формула 2 шампионат за 2017.годину, и Латифи је одржао своје место у ДАМС-у, где му је тимски колега сада био Оливер Роланд.[17] 2017.година се показала као много успешнија година за Латифија. Узео је свој први ГП2/Ф2 подијум на спринт трци у Барселони, завршивши трку на трећем месту и такође је остварио најбржи круг. Још 2 друга места је остварио у Бакуу, пре него што је освојио друго место на Ред Бул рингу. Победио је на спринт трци у Силверстону, и то је била његова прва победа у било ком такмичењу још од 2012. године. Друго и треће место по том реду је још Латифи остварио на Хунгарорингу и Монци, и у обе трке је направио најбржи круг. Завршио је као други на спринт трци у Јерезу, пре него што је завршио сезону са трећим местом и најбржим кругом у последњој рунди на Јас Марина стази. Сезону је завршио на 5. месту са 178 поена, два места и 13 поена иза тимског колеге Роланда.

Латигфи у Аустрији у 2018 Формула 2 шампионату, возећи за ДАМС

Наставио је да вози за ДАМС и у 2018, у сезони која му је била мање усепшна од претходне, где му је сада тимски колега био будући конкурент у Формули 1 Александар Албон. Латифи је освојио први подијум у Бакуу са трећим местом у спринт трци. Постигао је другу победу у својој каријери у Формули 2 на Спа Франкошампу, победивиши у трци са обрнуте пол позиције. Освојио је друго место у Сочију. Завршио је сезону на 9. месту и 91 поеном, 6 места и 121 поен иза колеге Албона.

Латифи је остао у ДАМС-у у четвртој сезони за редом и у 2019.години, уз Серђија Сете Камару. Имао је одличан почетак сезоне остваривши 3 победе у првих 5 трка, победивши у Барселони, Бахреину и Бакуу. После 3. рунде Латифи је водио у шампионату, 30 поена испред трећепласираног Ника де Вриса. Међутим, лош резултат у две трке у Монаку, где је Латифи завршио на 12. и 10. позицији, помогле су да де Врис смањи заостатак на само један поен. Латифи није завршио на подијуму до 7. рунде у Силверстону, где је прву трку завршио као други. У овом тренутку, де Врис је повећао вођство на 27 поена. Латифи је своју последњу победу у сезони остварио на првој трци следеће рунде на Хунгарорингу, а потом није успео да освоји бодове у Монци, и освојио је 2 друга места на Сочију и Јас Марини. Завршио је сезону као вицешампион иза де Вриса, 2 места и 10 поена испред тимског колеге Сете Камаре, остваривши 4 победе, још 4 подијума и 4 најбржа круга.

Формула 1[уреди | уреди извор]

Латифи је потписао уговор као тест возач у 2016. години за Рено.[18] Возио је болид Формуле 1 први пут на тестирању у мају исте године, одвезавши 140 кругова на Силверстону у Лотусу Е20[19] који је имао мотор Реноа. Његов први тест са болидом који је био активан у тој сезони уследио је годину дана касније на тесту после трке на стази Барселона-Каталуња, возећи Рено Р.С.17 и одвезавши 141 круг.[20] Тестирао је још једном за тим на Хунгарорингу.[21]

Латифи је проглашен за тест и резервног возача Форс Индије за 2018.годину.[22] Остварио је свој деби на једном гран-при викенду за тим током првог тренинга (ФП1) његове домаће трке у Канади,[23] пре него што се појавио још 4 пута на првом тренингу током сезоне.

За 2019. годину Латифи се придружио Вилијамсу као тест и резервни возач.[24] Учествовао је у 6 тренинга у тој години.

Вилијамс (2020-)[уреди | уреди извор]

2020

Латифи у 2020. години током предсезонских тестирања

Латифи се придружио Вилијамсу као главни возач за сезону 2020, заменивши Роберта Кубицу, и упарио се са бившим противником у Формули 2, Џорџом Раселом.[25] Латифи се тркао под америчком дозволом у 2020. након што су националне канадске спортске власти дале оставку у свом мандату од стране ФИА мото куће. Међутим, Латифи је и даље званично признат као канађанин током тркачких викенда.[26] Латифијев број је 6, изабран као референца за надимак његовог родног града Торонта.[27]

Латифи је требао да оствари свој деби на Великој награди Аустралије. Био је пријављен за трку, али трка је касније била отказана због Ковид-19 пандемије. Његов деби је ипак наследио на Великој награди Аустрије где се квалификовао последњи на 20. месту, али је трку завршио на 11. позицији након што других 9 болида није успело да заврши трку.[28] Квалификовао се на 15. позицији на Великој награди Мађарске, први и једини пут где је успео да стигне до другог дела квалификација у целој сезони. У трци, пуштен је у путању Карлоса Саинза, после свог пит стопа где је добио бушну гуму, и на крају је завршио трку 5 кругова иза водећих.

На Великој награди Италије, Латифи је искористио предност возила безбедности да започне трку на 9. позицији када се трка рестартовала после црвене заставе. Завршио је на 11. позицији, испред 5 других возача. Прва трка коју није завршио је била на Великој награди Тоскане, где је био елиминисан у инциденту више болида после рестарта трке. Још једном је завршио на 11. позицији на Великој награди Емилија Ромање, завршивши трку мање од секунде иза Антонија Ђовинација. Два пута није завршио трку у последње 4 трке сезоне, прва у судару са Роменом Грожаном на Великој награди Турске и друга после цурења уља на Великој награди Сакира. Латифи је завршио своју деби сезону на 21. месту у шампионату, где ни он ни цео тим Вилијамса нису успели да освоје поене.

2021

Вилијамс је задржао Латифија уз Џорџа Расела за сезону 2021.[29] Латифи није завршио прву трку сезоне на Великој награди Бахреина због проблема са турбо пуњачем. На следећој трци, Великој награди Емилио Ромање, остварио је своју најбољу позицију у квалификацијама завршивши на 14. месту. Није завршио трку после судара са Никитом Мазепином. Освојио је своје прве Ф1 бодове на овогодишњој трци у Мађарској, достигавши чак треће место пре него што је завршио на 8. месту, одмах испред колеге Расела. Латифи је померен на 7. место након што је Себастијан Фетел дисквалификован због проблема са горивом. На Великој награди Русије 2021, Латифи се повукао у 47. кругу због оштећења у несрећи.[30]

2022

Латифи би требало да остане у Вилијамсу за сезону 2022, заједно са новим колегом, бившим возачем Ред була, Алексом Албоном.[31]

Листа трка[уреди | уреди извор]

Картинг каријера[уреди | уреди извор]

Сезона Серија Тим Позиција
2009 Асоцијација возача картинга Торонта - Ротакс Јуниори 11.
Национални шампионат Канаде - Ротакс Јуниори 11.
2010 Национални шампионат Канаде - Ротакс Јуниори 2.
Асоцијација возача картинга Торонта - Ротакс Јуниори 4.
Ротакс Макс изазов Велико финале - Јуниори 13.
2011 Национални шампионат Канаде - Ротакс ДД2 23.
Ротакс Макс изазов Велико финале - ДД2 7.
Зимски тур Флорида - Ротакс ДД2 8.
2012 Куп Квебека - Ротакс ДД2 5.
Национални шампионат Канаде - Ротакс ДД2 ДНФ
Ротакс Макс изазов Велико финале - ДД2 СРА картинг интернашнал 13.
Зимски тур Флорида - Опен шифтер 4.
Зимски тур Флорида - Ротакс ДД2 1.

Каријера у тркама[уреди | уреди извор]

Сезона Серија Тим Трке Победе Пол поз. Најбржи круг Подијуми Поени Позиција
2012 Италијански Формула 3 шампионат БВМ 24 1 0 0 4 117 7.
Континентал Тајр Спортски аутомобили Рехаген рејсинг 1 0 0 0 0 2 84.
2013 ФИА Формула 3 Карлин 30 0 0 0 0 45 15.
Британска Формула 3 11 0 2 1 1 97 5.
Мастерс Формула 3 1 0 0 0 0 0 7.
Тојота рејсинг Жилес Моторспорт 15 0 0 0 0 503 9.
2014 ФИА Формула 3 Према Повертим 30 0 0 0 1 128 10.
Флорида зимска серија Ферари академија возача 12 4 0 2 7 / /
Порше Карера куп ГБ Редлајн рејсинг 2 0 0 0 0 14 23.
Формула Рено 3.5 Тех 1 рејсинг 6 0 0 0 1 20 20.
ГП2 Хилмер Моторспорт 2 0 0 0 0 0 32.
Велика награда Макауа Према Повертим 1 0 0 0 0 / 5.
2015 Формула Рено 3.5 Арден Моторспорт 17 0 0 1 0 55 11.
Порше Карера куп ГБ Самсунг СУХД ТВ рејсинг 8 0 0 0 1 72 11.
ГП2 МП Моторспорт 8 0 0 0 0 0 27.
2016 ГП2 ДАМС 22 0 0 0 1 23 16.
2017 ФИА Формула 2 ДАМС 21 1 0 2 9 178 5.
2018 ФИА Формула 2 ДАМС 24 1 0 3 3 91 9.
2019 ФИА Формула 2 ДАМС 22 4 0 3 8 214 2.
2020 Формула 1 Вилијамс 17 0 0 0 0 0 21.
2021 Формула 1 Вилијамс 22 0 0 0 0 7 17.
2022 Формула 1 Вилијамс 13 0 0 0 0 0* 20.*

* - Сезона у току.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Russell and Latifi to stay on at Williams in unchanged 2021 driver line-up | Formula 1®”. www.formula1.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-13. 
  2. ^ „«Je vise la F1 l’an prochain» - Nicholas Latifi”. TVA Sports (на језику: француски). Приступљено 2021-05-13. 
  3. ^ а б „Nicholas Latifi: Dad's McLaren investment paints wrong picture of me - F1 - Autosport”. web.archive.org. 2018-06-12. Архивирано из оригинала на датум 12. 06. 2018. Приступљено 2021-05-13. 
  4. ^ Geus, Daan de. „Father of F2 Racer Nicholas Latifi Becomes McLaren Group Shareholder in $270M Deal”. The Drive (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-13. 
  5. ^ „Nicholas Latifi | Racing career profile | Driver Database”. www.driverdb.com. Приступљено 2021-05-13. 
  6. ^ „Florida Winter Tour - Shifter ROK 2015 standings | Driver Database”. www.driverdb.com. Приступљено 2021-05-13. 
  7. ^ „Italian F3 - Latifi signs with BVM Target and prepares for the Italia…”. archive.ph. 2013-07-26. Архивирано из оригинала на датум 26. 07. 2013. Приступљено 2021-05-13. 
  8. ^ „Nicholas Latifi wins his first F3 race at Vallelunga | Racecar - Motorsport News | Motorsport News”. web.archive.org. 2013-10-22. Архивирано из оригинала на датум 22. 10. 2013. Приступљено 2021-05-13. 
  9. ^ „NICHOLAS LATIFI SIGNS UP FOR 2013 TOYOTA RACING SERIES « Toyota Racing Series”. web.archive.org. 2013-05-03. Архивирано из оригинала на датум 03. 05. 2013. Приступљено 2021-05-13. 
  10. ^ „Jann Mardenborough joins Carlin's four-strong European F3 line-up - F3 news - AUTOSPORT.com”. web.archive.org. 2013-02-24. Архивирано из оригинала на датум 24. 02. 2013. Приступљено 2021-05-13. 
  11. ^ Mason, Dan (2013-05-21). „Carlin Adds Three Cars To Growing British F3 Grid”. The Checkered Flag (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-13. 
  12. ^ „Spa British F3: Nicholas Latifi claims first poles of racing career - F3 news - AUTOSPORT.com”. web.archive.org. 2013-08-02. Архивирано из оригинала на датум 02. 08. 2013. Приступљено 2021-05-13. 
  13. ^ „Carlin Zandvoort rookies put on a strong show”. archive.ph. 2013-07-26. Архивирано из оригинала на датум 26. 07. 2013. Приступљено 2021-05-13. 
  14. ^ Allen, Peter (2014-11-18). „2014 FIA F3 European Championship season review”. Formula Scout (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-13. 
  15. ^ https://uk.eurosport.yahoo.com/news/world-series-renault-teams-prepare-season-11-nears-083805543--spt.html
  16. ^ „Rees takes first Carrera Cup GB win at Rockingham - The BARC”. web.archive.org. 2015-10-01. Архивирано из оригинала на датум 01. 10. 2015. Приступљено 2021-05-13. 
  17. ^ „DAMS reveal 2017 line up - Formula 2”. web.archive.org. 2019-08-14. Архивирано из оригинала на датум 14. 08. 2019. Приступљено 2021-05-13. 
  18. ^ „Canada’s Nicholas Latifi joins Renault Sport Formula One Team – Nicholas Latifi” (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-13. 
  19. ^ „Nicholas completes first test with Renault Sport Formula One Team – Nicholas Latifi” (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-13. 
  20. ^ „Nicholas boosted by test in 2017 Renault Sport Formula One Team car – Nicholas Latifi” (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-13. 
  21. ^ „Nicholas’s F1 test garners valuable feedback for Renault Sport – Nicholas Latifi” (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-13. 
  22. ^ „Nicholas joins Sahara Force India as reserve and test driver – Nicholas Latifi” (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-13. 
  23. ^ „Standings”. Formula 1® - The Official F1® Website (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-13. 
  24. ^ „Nicholas Latifi joins Williams Martini Racing – Nicholas Latifi” (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-13. 
  25. ^ „Nicholas to race for ROKiT Williams Racing in 2020 - Nicholas Latifi”. web.archive.org. 2020-01-15. Архивирано из оригинала на датум 15. 01. 2020. Приступљено 2021-05-13. 
  26. ^ „Canada's two F1 drivers to race under American licenses · RaceFans”. RaceFans (на језику: енглески). 2020-02-11. Приступљено 2021-05-13. 
  27. ^ „Rookie Nicholas Latifi chooses Williams race number for 2020 | Formula 1®”. www.formula1.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-13. 
  28. ^ Duncan, Phil; Slater, Luke (2020-07-05). „Valtteri Bottas wins chaotic Austrian Grand Prix as brilliant Lando Norris takes maiden podium for McLaren”. The Telegraph (на језику: енглески). ISSN 0307-1235. Приступљено 2021-05-13. 
  29. ^ „Russell and Latifi to stay on at Williams in unchanged 2021 driver line-up | Formula 1®”. www.formula1.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-13. 
  30. ^ „2021 Russian Grand Prix”. www.williamsf1.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-10-27. 
  31. ^ „Alex Albon returns to F1 race seat with Williams in 2022 alongside Nicholas Latifi | Formula 1®”. www.formula1.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-10-27. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Maurice Hamilton, Formula 1: The Official History, 2020

Спољашње везе[уреди | уреди извор]