Корисник:MilicaTasić96/песак
 | Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Географском факултету у Београду. Датум уноса: новембар—децембар 2016. Ова група студената уређиваће у простору чланака. Немојте пребацивати чланак у друге именске просторе. Позивамо вас да допринесете његовом квалитету и помогнете студентима при уређивању. |
Шалиначки луг | |
|---|---|
 Храст лужњак | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Подунавски |
| Град | Смедерево |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 41′ 04″ С; 21° 00′ 26″ И / 44.684333° С; 21.007166° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 68 m |
.svg)  Шалиначки луг Шалиначки луг на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 026 |
| Регистарска ознака | SD |
Шалиначки луг је шумско подручје у Србији.
Географски положај[уреди | уреди извор]
Локалитет „Шалиначки луг” се налази у селу Шалинац, десетак километара источно од Смедерева. Налази се на пространој равни Годоминско поље, на алувијалној равни Велике Мораве (удаљене око 2 km), у близини њеног некадашњег рукавца и око 3 km од њеног ушћа у Дунав. На карбонатним алувијалним наносима, песковитог карактера, под утицајем подземних вода и атмосферских падавина, образовано је смеђе ливадско земљиште са појавом оглејавања у доњим деловима профила. У еволутивном погледу ово земљиште представља даљу развојну фазу ливадских црница.
„Шалиначки луг” је једина преостала састојина некадашњих шума храста лужњака и пољског јасена, које су до пре неколико стотина година покривале поплавна подручја у долини Мораве и Дунава. Права је реткост не само на подручју Србије, већ и на ширим, балканским просторима.
Старост ове састојине се процењује у распону од 200 до 300 година. Просечне димензије храстова су: висина стабла 17,58 m; пречник крошње 15,43 m; обим дебла 4,14 m и пречник дебла 1,32 m.
На овом подручју преовлађује умерено континентални тип климе, који одговара климазоналном типу шума мезоксерофилних храстова, сладуна и цера (лат. Quercetum frainetto-cerris). Ове састојине се не појављују на овом локалитету јер на влажним алувијалним теренима доминирају азонални типови хигрофилне шумске вегетације. На највлажнијим местима, поред обала канала и рукаваца расту шуме врба и топола (лат. Salicetum albae и Populetum nigrae-albae). На умерено влажним земљиштима, на око 20 ha површине, јавља се деградирана асоцијација храста лужњака и пољског јасена (лат. Querco fraxinetum angustifoliae moesiacum). Ниво подземних вода на овом станишту у вегетационом периоду износи 1-3 m дубине, што је уз могућност њеног капиларног транспорта још увек довољно за корење дрвећа може да је користи.
Због изузетно старих и робусних стабала храста лужњака (лат. Quercus robur), који се у тако великом броју, скоро нигде не могу наћи на овим просторима, површина од 19,12 ha ове шуме је 1971. године проглашена за општи резерват природе прве категорије и дата на старатељстви ПИК-у Годомин.[1]
Фактори и последице угрожавања[уреди | уреди извор]
Стање очуваности, ценолошке функционалности и стабилности резервата „Шалиначки луг” је незадовољавајуће, а проблеми везани за заштиту маснифестују се кроз следеће зооантропогене утицаје: 1.Хигрофилни екосистеми, укључујићи и низијске храстове шуме, у глобалном погледу су најугроженији у биосфери, као и у Србији. Због изузетно цењене дрвене грађе, шуме храста лужњака су најексплоатисанији тип листопадних шума на овим просторима. Вековна сеча је доприлела томе да су ове шуме присутне само у малобројним преосталим резерватима. 2. Због мелиорационо-иригационих радова, који се обављају у подручју „Шалиначког луга”, промењен је водни режим станишта, док је ниво подземних вода постао знатно нижи. Из тог разлога је отежано усвајање воде, што негативно утиче на спонтано подмлађивање састојине. 3. Непосредно окружење сеоских домаћинстава допринело је снажном зооантрополошком дејству. Напасање стоке се одвија неометано и свакодневно, а поред тога су примећене депоније органског и грађевинског материјала. Ове актовности доводе до нитрификације земљишта, негативне селекције и физичког уништења биљних врста. Као резултат комбинованог зооантропогеног утицаја формиран је приземни, деградирани спрат флоре, са доминацијом рудералних врста и скоро потпуним одсуством карактеристичних ценобионата.
Значај и потенцијал резервата „Шалиначки луг”[уреди | уреди извор]
„Шалиначки луг” је заштићен као споменик природе. Представља најрепрезентативнију популацију некадашњих шума Србије, која не представља само природну реткост, већ и потенцијални објекат даљих биолошких истраживања. С обзиром на искључиво присуство веома старих индивидуа храста лужњака, специфична је и структура генома популације. Она се може наслеђивати и комбиновати. „Шалиначки луг” има потенцијал да постане значајна туристичка атракција, али је потребна његова валоризаија због тога што није довољно уређено.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Авдаловић, В. (1986). Својства земљишта Шалиначког луга (код Смедерева) и њихов утицај на одржавање лужњакових шума. Београд: Гласник шумарског факултета. стр. 15—18.