Пређи на садржај

Корисник:Nik6521/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Талосов Принцип[уреди | уреди извор]

Логотип игре Талосов Принцип
Талосов Принцип
Девелопер(и)Кротим
Издавач(и)Деволвер Дигитал
ПлатформеМикрософт Виндоус, мекОС, Линукс, Андроид, PlayStation, иОС, Xbox One, Нинтендо Свич
Жанр(ови)Загонетке/Авантура
Програмер(и)Ален Ладавац
УметнициДавор Хунски
ПисциТом Џуберт и Џонас Кирацес
Композитор(и)Дамјан Мравунац

Талосов Принцип је видео игра у жанру загонетки и слагалица која је настала 2014. године од стране Кротима, а објављена је од стране Деволвер Дигитала. Истовремено је објављена и за Линукс, Мек-ОС и Виндоус у децембру 2014. године. Игра је објављена за Андроид у мају 2015. године, за PlayStation у октобру 2015. године, за иОС у октобру 2017. године, за Xbox One у августу 2018. године и за Нинтендо Свич у децембру 2019. године. Верзије за виртуелну реалност за Oculus Rift и HTC Vive су објављене 18. октобра 2017. године. Експанзија под именом Пут у Гехену је објављена 23. јула 2015. године.

Игра има филозофску причу. Име је добила по Талосу из грчке митологије, џиновском бронзаном човеку који је штитио Европу на Криту од пирата и других освајача. Друга имена преузета из митологије и религије коришћена у игри су Елохим, Гехена, Самсара и Уриел.

Играње[уреди | уреди извор]

Талосов Принцип је игра заснована на нарацији и загонеткама,[1] која се игра из перспективе првог или трећег лица.[2][3] Играч има улогу робота са наизглед људском свешћу[4] док истражује бројна окружења која укључују преко 120 загонетки.[5][6] Ова окружења укључују зеленило и шуму, пустињу и рушевине са напредном футуристичком технологијом.[7]

Загонетке захтевају од играча да сакупља "Сигиле" који су у разним облицима тако што ће се кретати по затвореним просторима и избегавати препреке како би решио загонетке унутар њих. То укључује и дронове који би експлодирали уколико се приближе играчу, тако их убијајући, те уређаје које би пуцале играча уколико би се превише приближио. Уколико играч умре на овај начин, враћа се на почетак те загонетке. Дронови и остале препреке се могу онемогућити коришћењем преносивих ометача, које такође могу онемогућити зидове који блокирају пут играчу. Како играч сакупља сигиле и завршава више загонетки, тако откључава нове елементи игре и самим тим теже загонетке. Преносиви кристални рефрактори омогућавају играчу да активира прекидаче помоћу ласера тако што ће помоћу кристалних рефрактора усмерити ласер ка самом прекидачу. Кутије омогућавају играчу да се попне или постави неки од уређаја на одређену висину или да блокира пут дронова. Такође их може померати помоћу вентилатора које поред тога могу да пренесу и самог играча као и друге објекте на други крај одређене загонетке.[8] Касније, играч добија приступ уређајима које могу да сниме снимак покрета, тако да могу да покрену овај снимак како што ће репродуковати тачне покрете које је играч користио током коришћења тог уређаја. На тај начин, ствара се симулација као да има 2 играча јер се коришћењем овог уређаја ствара клон са снимка који може да стоји на одређеним прекидачима како би они били активирани неко време. Док траје репродукција видео снимка, играч може да се независно од снимка креће по простору загонетке.

Напредак играча кроз игру је ограничен вратима која су закључана или другим системима који захтевају прикупљање одређеног броја сигила. Када се прикупи довољан број сигила за дата врата или систем, играч затим мора да их састави попут слагалице како би откључао та врата или систем. Посебни сигили у облику звезде се могу пронаћи уколико играч пронађе јединствено решење. Овакви сигили се могу наћи у већини светова ове игре и могу бути изузетно забавни и помало тешки, те терају играча на размишљање. Када се прикупи довољан број таквих сигила, они омогућавају играчи да приступи додатним бонус загонеткама. Иако је неопходно сакупити све сигиле да би се игра правилно завршила, структура игре, која садржи три главна света и централни простор који повезује ова три, омогућава играчу да прелази загонетке којим год редоследом хтео уколико је претходно прикупио довољан број сигила како би откључао наредне светове. Играч такође може да захтева "гласнике" током решавања загонетке, који представљају роботе слични играчу, који могу дати помоћ за решавање те загонетке.

Поред ових елемената загонетке, играч може истраживати и отворено окружење сваког света како би пронашао рачунарске терминале који допуњују причу и сваки од њих даје играчу нове информације о самом свету у коме се налаз. Сваки од светова садржи и знакове у виду QR кодова који изгледају као графити на различитим зидовима и холограме робота сличне играчу.[9][10][11]

Плот игре[уреди | уреди извор]

Лик играча, неименовани андрод, буди се у мирном окружењу. Безтелесни глас који себе назива Елохим упућује андроида да истражује светове које је он створио за њега и саветује га да решава различите загонетке како би прикупио сигиле, али га и упозорава да се не пење на торањ у центру светова. Како андроид напредује, постаје очигледно да ови светови постоје само и виртуелној стварности и да је он, као и други андроиди са којима се сусреће, одвојени ентитети вештачке интелигенције (АИ) у оквиру неког компјутерског програма. Неки АИ на које наиђе делују као да беспоговорно служе Елохиму. Поруке које остављају други АИ представљају различите погледе на вештачке светове и Елохима, при чему неки наводе да треба сумњати у Елохимове речи, док интерфејс Милтонове библиотеке, програм за текстуални разговор који се налази на различитим рачунарским терминалима, подстиче андроида да пркоси Елохимовим командама.

Унутар компјутерских терминала се налазе новински извештаји и лични записи о последњим данима човечанства, које је довео до изумирања смртоносни вирус који је био заробљен у Земљином пермафросту и ослобођен као резултат глобалног загревања. Неколико људских истраживача и научника радило је на прикупљању што више људског знања у велике банке података, надајући се да ће нека друга разумна врста моћи да га пронађе. Једна истражитељка, Александра Дренан, покренула је програм "Продужени животни век" како би створила нову механичку врсту која би наставила наслеђе човечанства, али је то захтевало развој достојне вештачке интелигенције са изузетном интелигенцијом и слободном вољом за њен завршетак. Она је мислила да се тако нешто неће појавити све до нестанка човечанства. Виртуелни простор служи као полигон за тестирање нових АИ ентитета, где би они решавали загонетке како би демонстрирали интелигенцију, али и да би показали пркос и слободну вољу непослушношћу Елохима, програма који надгледа овај цео програм.

Када андроид заврши загонетке, Елохим му даје прилику да му се придружи. Ако играч одабере ову опцију, онда андроид не пролази потребну "проверу независности" и креира се нова итерација његове АИ која је принуђена да покрене загонетке изнова (ефективно покретајући игру изнова). У другом случају, уколико играч одведе андроида до тајног улаза у кулу, андроид постаје један од Елохимових гласника, помажући будућим генерацијама АИ верзије.

У супротном, уколико андроид одлучуи да пркоси Елохиму и попоне се на торањ, близу врха ће га сачекати још два АИ ентитета: Шепард и Самсара. Оба АИ ентитета су пркосили Елохиму, али нису успели сами да дођу до врха. Шепард покушава да помогне андроиду, знајући за крајњи циљ "Продуженог животног века", док Самсара омета његов напредак верујући да је свет загонетки једино што је битно. Андроид на крају стиже до врха где на финалном терминалу Елохим покушава да одврати андроида по последњи пут. У зависности од интеракције играча са Милтоном, Милтон може понудити да се придружи адроиду, нудећи своје знање које обухавта целокупно знање човечанства. Како андроид полако излази из овог виртуелног света, виртуелни свет се полако уништава. АИ андроид се буди у андроидовом телу али у стварном свету и излази у свет без људи.

Пут у Гехену[уреди | уреди извор]

У овој експанзији за игру (објављена 23. јула 2015. године), играч преузима улогу АИ ентитеа, Уриела. Елохим је затражио од Уриела да ослободи бројне друге вештачке интелигенције, од којих су сви били затворени у делу базе података који се зове Гехена. Пошто је симулација испунила своју сврху, рачунарски сервери се искључују, а Елохим жели да Уриел помогне осталим вештачким интелигенцијама да се припреме за "успон": учитавње свог знања и сећања у базу података главног протагносите. Док Уриел истражује овај свет, из записа открива да су многе вештачке интелигенције створиле сопствене идеје о томе шта би човечанство могло бити и да имају различите ставове преко сумње до прихватања за Уриелове намере и предстојећи успон. Уриел може да посматра комуникацију између вештачких интелигенција преко њихових табли за поруке, на којој дискутују о природи и лепоти Гехене, као и о свом разумевању човечанства, које неки од њих покушавају да изразе кроз прозу и интерактивну фикцију.

Када Уриел ослободи 17 вештачких интелигенција, преостали, "Админ", који је био први присутан АИ у Гехени, контактира Уриела да призна да је манипулисао другим вештачким интелигенцијама члановима Гехене како би очували ред, због различитих схватања свог окружења. Ако је играч сакупио довољно додатних звездица у световима, има шансу да заврши додатни свет и ослободи Админа, али пошто је преостало само још једно место за успон, само један може да се попне. У зависности од избора играча, један или обојица остају у вештачком свету који бива уништен. Админ такође може захтевати од Уриела да из евиденције уклони све трагове манипулације које је извршио.

Развој и маркетинг[уреди | уреди извор]

Ален Ладавац и Давор Хунски из Кротима

Талосов Принцип настао је из Кротим-овог рада на пуцачини из првог лица Serious Sam, експериментишући са употребом интерактивних објеката као дела игре док стварају нивое који се уклапају у стил дизајна Serious Sam игре. Ово је створило неколико компликованих загонетки које су инспирисале тим да тако нешто даље граде као посебан наслов.[12] Кротим је дизајнирао сам свет у којој се игра налази и нацрт саме приче, а затим је довео два писца, Томa Џуберта и Џонасa Кирацеса, који су се консултовали о дизајну нарације и филозофији на основу трансхуманизма и другим важним питањима о човечанству.[13]

Кротим је користио низ аутоматизованих алата да би помогли што бржем дизајну, отклањању грешака те тестирању саме игре.[14] У једном аспекту, они су у развоју овог жанра игре препознали да док се загонетке могу дизајнирати са специфичним решењима, процес креирања видео игра овог жанра може створити нерешиве загонетке или непредвиђене пречице. Да би решили ово, користили су бота, којег су назвали Бот, којег је развио члан тима Nathan Brown који је претходно развио ботове за друге игре укључујући и оне уграђене у портове игре Serious Sam 3: BFE за конзоле.[12] Бот би посматрао прелазак неге загонетке од стране људског играча, те посматрао сваку радњу као што је постављање кутија на прекидач или слично. Затим су, како би окружење загонетке било подешено и украшено, задали Боту да покуша да реши загонетку, тестирајући да не наиђе ни на један ћорсокак. Уколико наиђе на тако нешто, Бот би то пријавио путем система за извештавање о грешкама, а затим би помоћу посебног кода изашао из тог ћорсокака како би наставио и завршио тестирање, које је трајало између 30 и 60 минута како би се тестирала цела игра. На тај начин, могли су брзо да понављају цео овај поступак и реше такве проблеме сваки пут када би додали нове функције. Свеукупно, Кротим процењиују да су провели око 15,000 сати са Ботом пре објављивања јавне тест верзије и очекују да ће користити сличне технике у будућим видео играма.[6][12] Такође су користили и људске тестере који би оценили естетске факторе игре пре самог објављивања.[12]

Причу су написали Том Џуберт и Џонас Кирацес.[9][15] Њих двоје су доведени након што је игра већ била годину дана у развоју, са око 80% готових загонетки, да би се загонетке повезале са одговарајућом причом. Кротим је ценио Џубертов претходни рад у игри The Swapper и контактирао га је, а он је заузврат довео Џонаса Кирацеса да му помогне у писању, који је у то време био преоптерећен другим пројектима. Кротим је сматрао да је ово необична компјутерска симулација „о роботима и осећају, филозофији и Богу“. Џубертов претходни рад на The Swapper игри вртео се око филозофских разлика између душе и тела; Џуберт је препоручио Кирацеса на основу његовог писања за игру The Infinite Ocean која је била о вештачкој интелигенцији. Заједно су брзо осмислили причу и нарацију о роботима које је бог Елохим наводио кроз загонетке. Нарацију су додатно побољшали кроз поруке остављене од стране других робота (првенствено написао Киратцес) и додавањем очигледно разумног помоћнног програма Милтон (првенствено написао Џуберт). Велики део овог дијалога био је заснован на њиховим личним искуствима и интеракцијама на разним интернет форумима и веб локацијама током претходних 20 година. Кирацес је такође изјавио да је био фасциниран и инспирисан концептом Рајског врта из Библије.[16] У самој причи су желели су да обухвате решавање проблема који људи природно раде, те су неке делове саме приче сместили у посебне терминале које би играч морао да пронађе у ском свету који посети, због чега је Кирацес сматрао да је дизајн игре изузетно добар и да се подудара са причом.[16] Према Џуберту, дела аутора научне фантастике Филипа К. Дика имала су значајан утицај на игру.[17][18] Њих двојица су такође позвани да помогну у нашишу причу за експанзију Пут у Гехену. Иако раније него што је то био случај год главне игре, и даље су већина загонетки биле завршене.

Талосов Принцип је приказан у Сони Е3 2014. презентацији,[19] након чега је Тајм представио игру као један од својих "омиљених скривених драгуља из емисије из 2014 године".[10] Пре објављивања игре, Кротим је на Стиму објавио бесплатан демо за Линкус, мекОС и Виндоус, који је садржао четири све теже загонетке као и бота за тестирање.[6][11][20][21] Кротим је такође објавио и басплатну мини-игру под назвиом Елохимови Сигили,[22] која нуди сетове загонетки истог типа где треба у виду слагалице сложити облике који се у виду сигила могу наћи и у самој игри.[21][23][24] Кротим је такође изградио заједницу око игре кроз низ такмичења.[25]

Игра је објављена за неколико других платформи, укључујући Андроид платформе 28. маја 2015. године,[26] PlayStation платформе 13. октобра 2015. године[27] и иОС уређаје 11. октобра 2017. године.[28] Портови игре са омогућеном виртуелном реалношћу за Oculus Rift и HTC Vive су објављени 17. октобра 2017. године.[29] Верзија за Xbox One, укључујући побољшану графичку подршку за Xbox One X објављена је 31. августа 2018. године.[30] Верзија за Нинтендо Свич је објављена 10, децембра 2019. године.[31]

Експанзија за игру под називом Пут у Гехену је најављена у марту 2015. године.[32] Објављена је 23. јула 2015. година за Виндоус, мекОС и Линкус.[33] PlayStation 4, Нинтендо Свич и портови за виртуелно реалност су ову експанзију укључивали као део пакета саме игре.[29][34]

Критике и похвале[уреди | уреди извор]

Талосов Принцип је добио критике, са укупном оценом од 85/100 (55 рецензија) за PC и оценом 88/100 (31 рецензија) за PS4 на сајту Метакритик. [35] Рецезенти су широко похвалили и тежину загонетки и елементе филозофије уграђене у игру.[36][37][38][39][40][41][42] Артур Гис из Полигона је похвалио радозналу природу игре у филозофији рекавши "...Кротим је направио изазовну прелепу игру која служи као дивно средство за нека веома озбиљна питања о човечанству, технологији коју стварамо, нашој одговорности према њој и одговорности те технологије према нама, те у том целом процесу, Талосов Принцип не даје осећај као да се налазите на часу филозофије."[43] Игра је добила и похвале због разноликости и домишљатости загонетки, а један критичар је поменуо да су "варијације и машта у овој игри одличне, загонетке су фантастичне, а крива тежине игре је једна од најфиније израђених које сам икада искусио..."[44] Критичар видео игара Бен Крошов из Zero Punctuationa препоручио је игру речима: "Сама чињеница да сам и даље желео да решавам загонетке да би наставио да истражујем прелепе пејзаже, дошао до самог дна мистерије и самим тим да сам имао свађу о филозофији са МС-ДОС промптом, довољно потврђује да је игра занимљива и интелигентна..."[45] Крис Сулентроп из Њу Jорк Тајмса похвалио је писање игре рекавши: "...једна од најписменијих и најпромишљенијих игара са којом сам се сусрео".[17] Игру је такође коментарисало и неколико познатих програмера и дизајнера. Један од њих је Маркус Персон, креатор Мајнкрафта, који је написао: "Завршио сам Талосов Принцип и додељујем овом делу 5 од 5 звездица. Променило ме је."[46]

Награде[уреди | уреди извор]

GameTrailers је наградио Талосов Принцип као игру године у жанру загонетки/авантура.[47] Талосов Принцип је именован као финалиста за Изврсност у дизајну и за Велику награду Сумас МекНали за Фестивал Независних Игара 2015. године. Номинован је и у категорији Изврсност у причи.[48] На фестивалу Начионалне Академије за Рецензирање Видео Игара 2015. године, игра је освојила "Игра. Специјална Класа." награду.[49]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Matulef, Jeffrey (2014-07-08). „Serious Sam dev Croteam details PS4 puzzler The Talos Principle”. Eurogamer.net (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  2. ^ Mc Shea, Tom. „E3 2014: The Talos Principle Is a Philosophical Puzzle Game That's as Smart as It Is Beautiful”. GameSpot (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  3. ^ Kubba, Sinan. „Video Game News & Reviews”. Engadget (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  4. ^ Ladavac, Alen (2014-11-04). „The Talos Principle underwent 15,000 hours of playtesting — but not by humans (interview)”. VentureBeat (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  5. ^ Allin, Jack. „Croteam gets serious about philosophical first-person puzzler The Talos Principle”. Adventure Gamers (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  6. ^ а б в Chalk, Andy (2014-11-06). „The Talos Principle public test release is free on Steam”. PC Gamer (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  7. ^ Croteam (11 December 2014). The Talos Principle. Devolver Digital.
  8. ^ Nakamura, Darren (2014-06-18). „The Talos Principle explores philosophy and lasers”. Destructoid (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  9. ^ а б Mahardy, Mike. „The Talos Principle Releases in December”. IGN. Приступљено 2023-05-21. 
  10. ^ а б Newman, Jared (2014-06-16). „E3 Hidden Gems: Our Sleeper Picks for 2014”. Time (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  11. ^ а б Campbell, Spencer (2014-11-06). „The Talos Principle's Public Test is Live and Free for Everyone - Hardcore Gamer”. hardcoregamer.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  12. ^ а б в г Newman, Heather (2014-11-04). „The Talos Principle underwent 15,000 hours of playtesting — but not by humans (interview)”. VentureBeat (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  13. ^ „Page Not Found”. Croatia Times (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  14. ^ Ladavаc, Alen. „Fast Iteration Tools in the Production of the Talos Principle”. www.gdcvault.com. Приступљено 2023-05-21. 
  15. ^ Chalk, Andy (2014-11-03). „The Talos Principle nails down a release date”. PC Gamer (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  16. ^ а б Colture, John (2015-10-21). „The designer is god--or the devil--in The Talos Principle”. Game Developer (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  17. ^ а б Suellentrop, Chris (2015-01-27). „Enticing All to See the Bigger Picture”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-21. 
  18. ^ Jubert, Tom (2014-07-07). „The Talos Principle on PS4: When Story Meets Puzzle”. PlayStation.Blog (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  19. ^ Hillier, Brenna (2014-11-03). „Intriguing puzzler The Talos Principle gets a 2014 release date”. VG247 (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  20. ^ Nunneley, Stephany (2014-11-06). „Tech demo for The Talos Principle is now available on Steam”. VG247 (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  21. ^ а б Schulenberg, Thomas. „Video Game News & Reviews”. Engadget (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  22. ^ Matulef, Jeffrey (2014-11-04). „The Talos Principle gets a December release date on Steam”. Eurogamer.net (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  23. ^ Schulenberg, Thomas. „Video Game News & Reviews”. Engadget (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  24. ^ Chalk, Andy (2014-10-13). „The Talos Principle gets a free prequel called Sigils of Elohim”. PC Gamer (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  25. ^ „First-Person Puzzle Game The Talos Principle Due For Release Today, Available For Pre-Loading”. GamingOnLinux (на језику: енглески). 2014-12-11. Приступљено 2023-05-21. 
  26. ^ Crider, Michael (2015-05-28). „First-Person Puzzle Game The Talos Principle Comes To The SHIELD Tablet, SHIELD TV, And Nexus 9”. Android Police (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  27. ^ Yin-Pole, Wesley (2015-07-30). „The Talos Principle out on PS4 this October”. Eurogamer.net (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  28. ^ Walker, Alex (2017-10-13). „The Talos Principle Hits iOS, Finally”. Kotaku Australia (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  29. ^ а б Devore, Jordan (2017-10-17). „The Talos Principle has come to Oculus Rift and Vive”. Destructoid (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  30. ^ Arif, Shabana (2018-08-31). „The Talos Principle finally drops on Xbox One”. VG247 (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  31. ^ Fillari, Alessandro. „The Talos Principle Is Coming To Switch Today”. GameSpot (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  32. ^ Tach, Dave (2015-03-26). „The Talos Principle: Road to Gehenna brings mercy, redemption and soul saving this spring”. Polygon (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  33. ^ Reeves, Ben. „The Talos Principle: Road to Gehenna Review - A Familiar Path Worth Traveling”. Game Informer (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  34. ^ Chalk, Andy (2015-07-08). „The Talos Principle: Road to Gehenna releases this month”. PC Gamer (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  35. ^ „The Talos Principle”. Metacritic (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  36. ^ Darren, Nakamura. „Review: The Talos Principle”. Destructoid (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  37. ^ Harman, Stace (2014-12-09). „The Talos Principle review”. Eurogamer.net (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  38. ^ Johnson, Leif (2014-12-09). „The Talos Principle Review”. IGN (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  39. ^ Thursten, Chris (2014-12-09). „The Talos Principle review”. pcgamer (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  40. ^ Newman, Heather (2014-12-08). „The Talos Principle asks you to solve puzzles, ponder humanity (review)”. VentureBeat (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  41. ^ Smith, Carly (2015-04-06). „The Talos Principle Is a Rewarding Puzzler Questioning Existence | Reviews | The Escapist”. web.archive.org. Приступљено 2023-05-21. 
  42. ^ Cunnigham, James (2014-12-08). „Review: The Talos Principle - Hardcore Gamer”. hardcoregamer.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  43. ^ Gies, Arthur (2014-12-17). „The Talos Principle review: human interest”. Polygon (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  44. ^ Fleming, Jack (2015-01-02). „The Talos Principle review: Thank Elohim for a game this good”. The Independent (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  45. ^ The Talos Principle (Zero Punctuation) (на језику: српски), Приступљено 2023-05-21 
  46. ^ Persson, Markus. „Markus Persson on The Talos Principle”. Twitter (на језику: српски). Приступљено 2023-05-21. 
  47. ^ „GameTrailers - YouTube”. www.youtube.com. Приступљено 2023-05-21. 
  48. ^ „2015 Independent Games Festival announces Main Competition finalists”. Game Developer (на језику: енглески). 2015-01-07. Приступљено 2023-05-21. 
  49. ^ „2015 Winners | NAVGTR” (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Nik6521/песак&oldid=25748450”