Карашко-северинска жупанија

За другу употребу, погледајте страницу Караш-Северин (округ).

Карашко-северинска жупанија Comitatus Krassovinis et Severinensis Krassó-Szörény vármegye Komitat Karasch-Severin Comitatul Caraş-Severin
1881.—1918.
Грб
Положај жупаније
Главни град	Лугош
Регија	Средња Европа
Земља	Аустроугарска монархија
Површина	11.074 км2
Становништво	466.147 (1910)
Догађаји
Статус	Бивша жупанија
Историја
• Успостављено	1881.
• Укинуто	1918.
Претходник Следбеник Карашка жупанија (Аустроугарска) Северинска жупанија (Аустроугарска) Карашки округ (Краљевина Румунија) Северински округ (Краљевина Румунија)

Карашка жупанија 1370. године.

Детаљна мапа жупаније око 1910. године

Карашко-северинска жупанија (лат. Comitatus Krassovinis et Severinensis, мађ. Krassó-Szörény vármegye, нем. Komitat Karasch-Severin, рум. Comitatul Caraş-Severin) је била жупанија, односно управна јединица хабзбуршке Краљевине Угарске између 1881. и 1918. године. Управно седиште жупаније био је град Лугош (данас у саставу Румуније).

Површина жупаније била је 11.074 km², а у време задњег пописа пре њеног укидања (1910. године) Карашко-северинска жупанија је имала 466.147 становника (густина 42,1 ст./km²).

Већи део подручја ове жупаније је данас у оквиру Румуније, док је веома мали део у оквиру Србије.

Порекло назива

Карашко-северинска жупанија добила је назив од две старије жупаније, Карашке и Северинске, које су се ту налазиле раније. Имена ових жупанија воде порекло од реке Караш и словенског племена Северани, које је у средњем веку настањивало ове просторе.

Природне одлике

Карашко-северинска жупанија се налазила на крајњем југу Хабзбуршке Угарске и била је погранична ка Краљевини Србији ка југу и Краљевини Румунији ка истоку.

Простор жупаније обухватао је југоисточни део Баната, који је, за разлику од остатка регије, изразито планински. Жупанија је била издељена на низ мањих области, долина између планина у оквиру југозападних Карпата. Јужна граница жупаније био је Дунав, који ту тече кроз Ђердапску клисуру (или овде звану Банатску клисуру).

Историја

Карашко-северинска жупанија је релативно млада, образована тек 1881. године, уједињењем Карашке жупаније и дела расформиране војне границе.

Простор касније жупаније укључен је у историјске токове још у античко доба, ширењем Дачке краљевине, а потом и римским освајањем. У раном средњем веку овај простор је био под контролом Хуна, Гепида, Авара, Бугара, и касније Угара. У 9. и 11. веку, област Баната је била под влашћу словенских војвода Глада и Ахтума, да би током 11. века дошла под власт Угарске. Карашка жупанија је образована у 11. веку, да би у 13. веку била образована и Северинска бановина. Угарска власт на овим просторима је трајала до 16. века, када подручје улази у састав Отоманског царства. У почетку се источни део тог подручја налазио у саставу вазалне османске кнежевине Трансилваније, у оквиру које је првобитно била организована Лугошка и карансебешка бановина, а касније и Северинска жупанија.

У 17. веку подручје долази под непосредну османску власт и улази у састав Темишварског пашалука. Отоманска власт је трајала до 1718. године, после чега је подручје укључено у састав Хабзбуршке монархије, односно у засебну хабзбуршку покрајину под називом Тамишки Банат. Ова покрајина се укида 1778. године, чиме северозападни део овог простора улази у састав хабзбуршке Краљевине Угарске као Карашка жупанија, док југоисточни део остаје у саставу војне границе. Будући на ободу царства, подручје је остало неразвијено и ван важних токова развоја. У складу са тим подручје су заобишла велика досељавања Немаца, Мађара и других народа са севера. Најбројнија етничка група остали су Румуни, док су на крајњем југу, у клисури били у већини настањени Срби. Срба римокатолика било је у пар насеља у средишњој Крашови, где су опстали до дан-данас (тзв. „Крашовани“). Малобројно „западњачко“ становништво населило се углавном у градовима и рударским местима.

Војна граница у Банату је укинута 1873. године, што је био повод да се овде образује нова Карашко-северинска жупанија. У њу су укључене некадашње области Карашке жупаније и историјске регије Северин (до 1873. године део војне границе), које су новој жупанији дале назив.

Жупанија је била релативно кратког века. Трајала је до 1918. године. После Првог светског рата највећи део простора жупаније је укључен у оквир Румуније, а само мали део у новобразовану Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.

Простор жупаније који је данас у Србији, припада АП Војводини. То су насеља Банатска Суботица и Добричево у оквиру општине Бела Црква.

Простор жупаније у Румунији највећим делом се данас налази у оквиру истоименог Карашко-северинског округа, северни део је у оквиру Тамишког округа, а град Оршава је у округу Мехединци.

Становништво

Мапа жупанија у Бачкој, Банату и Срему 1881—1882. године

• Према попису из 1900, жупанија је имала 443.001 становника.
• Према попису из 1910, жупанија је имала 466.147 становника.

Становништво према матерњем језику (Попис 1910):

• Румунски = 336.082 (72,1%),
• Немачки = 55.883 (12,0%),
• Мађарски = 33.787 (7,3%),
• Српски = 14.674 (3,1%),
• остали језици = 25.721 (5,5%).

Етнички размештај: Иако је мање-више на подручју целе жупаније било мешовитих насеља, ипак се могу уочити одређени обрасци насељавања. Већински Румуни махом су насељавали села и више, брдско-планинске делове жупаније. Немци и Мађари су углавном били насељени у градовима и варошицама, као и долинским селима. Српско становништво је искључиво живело у најјужнијем делу жупаније, уз Дунав, у области тзв. „Банатске клисуре“. Ту се оно наслањало на матицу преко Дунава (Стиг и Браничево).

Управна подела

Почетком 20. века, управна подела Карашко-северинске жупаније била је следећа:

Котари
Котар	Седиште
Бегејски срез	Балинц
Бозовићски срез	Бозовић
Бокшански срез	Бокша Монтана
Жамски срез	Жам
Карансебешки срез	Карансебеш
Лугошки срез	Лугош
Моришки срез	Бирчиш
Новомолдавски срез	Нова Молдава
Оравички срез	Оравица
Решички срез	Решица
Тамишки срез	Сакул
Тереговски срез	Терегова
Фагетски срез	Фагет
Градови — срезови
Карансебеш
Лугош

Види још

Види остале бивше жупаније на тлу данашње Војводине:

• Бачко-бодрошка жупанија
• Тамишка жупанија
• Торонталска жупанија
• Сремска жупанија
• Чонградска жупанија (ранија)

Литература

• Mitrović, Andrej (1975). Razgraničenje Jugoslavije sa Mađarskom i Rumunijom 1919-1920: Prilog proučavanju jugoslovenske politike na Konferenciji mira u Parizu. Novi Sad: Institut za izučavanje istorije Vojvodine. 

Спољашње везе

• Историјске управне карте Угарске од 1038. до 1920. године