Крај танана шадрвана

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search

Крај танана шадрвана је севдалинка која је настала превођењем песме „Азра“ (нем. Der Asra) коју је написао Хајнрих Хајне.

Аутори превода песме „Азра“[уреди]

Алекса Шантић, аутор најпознатијег превода песме Азра

Аутор превода ове песме је Алекса Шантић.[1] Алекса Шантић је превео ову песму 1923. године и објавио у својој књизи превода песама Хајнриха Хајнеа под називом „Из Хајнеове лирике“. Песму Азра су преводили поред Шантића и Владимир Назор, Добриша Цесарић и Сафвет-бег Башагић.

Композитори[уреди]

Многобројни композитори су компоновали музику инспирисани овом песмом. Први је музику уз ову песму компоновао Карл Лев а затим и Антон Рубинштајн [2]

Легенда о племену Азра[уреди]

Постоји стара легенда о томе да у Јемену постоји старо племе које се зове Азра (девица). Уколико младићима из тог племена није дозвољено или није могуће да остваре своју љубав према вољеној, они одлазе у пустињу или у рат да би што пре умрли заљубљени јер не желе да живе без љубави. Ова легенда је оставила снажан утисак на Хајнриха Хајнеа и инспирисала га да напише песму Азра. На арапском полуострву постоји провинција Асир, на југозападу Саудијске Арабије а назив ове провинције значи недостижни.[3]

Севдалије[уреди]

Песму Крај танана шадрвана су певали многобројни певачи и певачице како народних песама тако и осталих музичких жанрова. Међу најпознатијима су Химзо Половина, Јадранка Стојаковић, Беба Селимовић, Ханка Палдум, Бранимир Џони Штулић, Заим Имамовић, Звонко Богдан Саша Лошић Лоша и многи други. По називу ове Хајнеове песме је Бранимир Џони Штулић назвао рокенрол музички састав Азра који је предводио. Превод који се користи у певању је дело Сафвет-бег Башагића.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Wolfgang Eschker. „Љубити, умријети - Лирика у трагедији: Хајне и бошњачке народне љубавне пјесме”. List BEHAR br.36 1998g. Приступљено 7. август 2010. 
  2. ^ „Антон Рубинштајн, композитор”. Приступљено 11. август 2010. 
  3. ^ „Арабија”. Приступљено 9. август 2010. 

Спољашње везе[уреди]