Заим Имамовић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Заим Имамовић
Zaim Imamović.JPG
Заим Имамовић
Датум рођења (1920-08-26)26. август 1920.
Место рођења Варцар Вакуф
 Краљевина СХС
Датум смрти 2. фебруар 1994.(1994-02-02) (73 год.)
Место смрти Сарајево
 БиХ

Заим Имамовић (26. август 19202. фебруар 1994) био је један од највећих извођача севдалинке.

Рођен је 26. августа 1920. године у Варцар Вакуфу (данашњем Мркоњић Граду). Годину дана по рођењу, са родитељима се преселио у Травник гдје су се настанили на периферији града званој „Бојна“. Ту је живио петнаестак година, док се 1936. године није преселио у Сарајево, гдје је провео већи дио свог живота. У Сарајеву је учио текстилни занат и повремено је свирао на дворедној хармоници, коју му је купио отац.

Његов брат Хаџе и сестра Ђула су у то вријеме били чланови МКУД „Гајрет“. Једне вечери су повели и Заима на пробу и хоровођа Цвјетко Рихтман је пристао да чује Заима како пјева и одмах га примио у културно-умјетничко друштво[1]. Текстилни занат је напустио у јесен 1939. године. Поред пјевања у хору, наступао је и на забавама друштва пјевајући и свирајући хармонику. Каријеру је почео 10. априла 1945, када је кренуо са радом Радио Сарајево. Тада су многе емисије ишле уживо, јер се оскудјевало у техници и опреми. Имамовић се представио са три пјесме: „Гледај ме драга“, „Мујо кује коња по мјесецу“ и „Коња водим, пјешке ходим“[1].

Неке од његових најпопуларнијих севдалинки су: „Хај, Мошчанице водо племенита“, „Од како сам севдах свез'о“, „Окрени се низ ђул-башчу“, „Хај, садих алму на сред Атмејдана“, „Ја загризох шаренику јабуку“, „Ђул Фатима по ђул-башчи шеће“, „Хај, бејтуране, аман, Бог т’ убио гране“, „Снијег паде друми западоше“, „Кад пухнуше сабах-зорски вјетрови“ и друге.

Гостовао је у Паризу, Бечу и на Блиском истоку, а учествовао је и на међународном фестивалу народне музике у мароканском граду Маракешу као представник југословенске радио-дифузије.

Скупштина града Сарајева је 6. априла 1979. наградила Заима Имамовића Шестоаприлском наградом „за његове старе изворне босанске народне пјесме и оригиналне интерпретације“.[2] Мухамед Ждраловић је 1997. написао књигу „Слово о Заиму“[3]

Иза њега су остали кћерка Јасминка и син Неџад. Умро је у Сарајеву 2. фебруара 1994. године.

Фестивали[уреди]

  • 1965. Илиџа - Не чекај ме нити сањај
  • 1966. Илиџа - Крај пенџера Јусуф стари
  • 1967. Илиџа - Аземина, прва награда фестивала
  • 1967. Београдски сабор - Да сам зора
  • 1968. Београдски сабор - Нема те нема
  • 1971. Илиџа - Некад си под сунцем
  • 1973. Илиџа - Кад акшам дође

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]