Кристин Боневи

С Википедије, слободне енциклопедије
Кристин Боневи
Пуно имеКристин Елизабет Боневи
Датум рођења(1872-10-08)8. октобар 1872.
Место рођењаТрондхејм, Норвешка
Датум смрти30. август 1948.(1948-08-30) (75 год.)
Место смртиОсло, Норвешка
РодитељиJacob Aall Bonnevie

Кристин Елизабет Боневи (Трондхејм, 8. октобар 1872 — Осло, 30. август 1948) била је норвешка биолошкиња. Била је прва жена која је докторирала науку у Норвешкој (и друга жена уопште), прва жена професор у Норвешкој, активисткиња за права жена и политичарка Слободарске либералне партије. Области њеног истраживања биле су цитологија, генетика и ембриологија. Била је међу првим женама које су изабране на политичку функцију у Норвешкој. Предложила је епско путовање свог дипломираног студента Тора Хејердала на сплаву Кон-тики, путовање обележено у Музеју Кон-Тики у Ослу.[1]

Младост, основно и средње образовање[уреди | уреди извор]

Кристин Боневи са својим зетовима Ернстом Вилхелмом Бјеркнесом (лево) и Вилхелмом Бјеркнесом испред њене колибе, Снефугл (снежна птица), око 1946. године.

Била је пето од седморо деце у породици Ане Јохане Дае (1839–1876) и њеног супруга Јакоба Ала Боневија (1838–1904), посланика у норвешком парламенту. Крштена је 8. новембра 1872. у цркви Вор Фруе (Црква Наше Госпе) у Трондхејму, делу Норвешке цркве и раније католичке. Ане је умрла када је Кристин имала четири године, а Јакоб се оженио Сузаном Бирн (1848–1927) и са њом имао још двоје деце (његово осмо и девето).[2] Кристинин полубрат из овог другог брака био је Карл Боневи, такође конзервативни члан парламента и мировни активиста.[3] Кристинина породица преселила се из Трондхејма у Кристијанију 1886.[4]

Иако је њен отац био просветни радник, и у много чему пионир у тој области, он се генерално противио образовању жена, тврдећи да девојчице треба да се школују код куће у малим групама које организују мајке.[5][6][7] Такође је било још неколико опција за образовање девојчица у Норвешкој у 19. веку.[8] Девојке су обично ишле у еквивалент завршне школе којој је недостајао академски фокус.[9] Упркос очевој забринутости око образовања жена и њених ограничених могућности, и она и њена старија сестра Хонорија могле су да похађају приватну школу како би се припремиле за полагање гимназијског испита, европског секундарног система за академско образовање. Положила је испит и пред-дипломски испит (истовремено завршни испит латинске гимназије и пријемни испит на факултету) са одличним успехом 1892.[10]

Универзитетско образовање и докторски рад[уреди | уреди извор]

Године 1884. Норвешка је постала последња скандинавска земља која је примила жене на универзитете.[11] Уписала је Универзитет у Кристијанији (сада Универзитет у Ослу) као студент медицине 1892.[12] Започела је студије медицине, области на коју је већина жена била подстицана из уверења да су добре неговатељице.[13] Медицина јој није одговарала, али је зоологија била део претклиничке медицинске обуке, па је убрзо прешла на њу, студирајући код професора Јохана Хјорта и Георга Осијана Сарса. Сарс је био брат историчара Ернста Сарса, са којим је делио кућу, а она је посећивала салоне у њиховој кући где се расправљало о идејама као што је Подчињеност жена Џона Стјуарта Мила (1869), тврдећи да је „подчињеност једног пола другом“ „погрешна сама по себи, и сада је једна од главних препрека људском побољшању“.[14] Ови научници су је тако добро примили да су јој на крају дали стипендију за истраживање која јој је омогућила да престане да предаје и да се фокусира на своје студије.[13]

Развила је стручност у биологији мора, радећи на материјалима из норвешке експедиције на Северно море од пре 15 година.[15] Године 1898. добила је стипендију за студије цитологије на Универзитету у Цириху код професора Арнолда Ланга.[16] Међутим, осећала се осујећеном у Цириху када су Ланг или тим одбили њене предлоге истраживања.[17] Уместо тога, пријавила се за место у Норвешкој, преузимајући позицију коју је професор Хјорт напустио као кустос Зоолошког музеја на Универзитету у Ослу, а за који је професор Сарс био селектор. На изненађење многих, иако је била једна од двоје финалиста са висококвалификованим човеком који ју је мало престигао у образовању (Кристиан Шрајнер), Сарс је изабрао њу. Она је наследила Хјорта као кустос 1900. Шрајнерово запрепашћење због губитка положаја ускоро ће се изразити у току њене каријере.[18][19]

Добила је још једну стипендију за студије код немачког ембриолога Теодора Боверија на Универзитету у Вирцбургу, фокусирајући се на цитологију и ћелијску биологију, и отишла је тамо 1900. године, само два месеца након именовања за кустоса. Њено истраживање је разматрало мејозу код различитих врста бескичмењака које су укључивале човечију глисту, и открила је аномални модел који се разликовао од претпостављеног универзалног процеса у деоби ћелија.[20] Ово истраживање је постало основа њене докторске дисертације из 1906. године "Undersøgelser over kimcellerne hos Enteroxenos østergreni". По дипломирању, била је друга жена која је докторирала на норвешком универзитету и прва у науци.[14]

Провела је два постдокторска семестра на Универзитету Колумбија од 1906. до 1907. године, учећи код зоолога и ембриолога Едмунда Б. Вилсона, анализирајући полне хромозоме.[21] У јуну 1907. Шрајнер је објавио рад у којем је тврдио да је откриће на коме је Кристин заснивала целу своју дисертацију неважеће.[19] Бринула се да је он хтео да је „сруши“, али је мало њих разумело аргумент довољно добро да се упусти у њега, и на крају је контроверза пропала.[14]

Академска каријера[уреди | уреди извор]

У то време, норвешки закон је забрањивао женама да буду на факултетским позицијама које је финансирала држава, али она је конкурисала и добила приватно финансирано „изванредно“ звање (ван стандардног факултета) професора зоологије на Универзитету у Бергену 1910. године. Њене колеге Сарс и Роберт Колет лобирали су за ту позицију, заједно са Хакеном Хасбергом Граном, а касније су утицали на Парламент да донесе „Lex Bonnevie“ 9. фебруара 1912. године. Овај закон је женама дао исто право као и мушкарцима да буду професори на норвешким универзитетима. Године 1912. Боневи је постала прва жена професор у Норвешкој, у почетку као ванредни професор, а од 1919. године као редовни професор.[22] Била је професор на Краљевском универзитету Фредерик од 1912. до 1937. године.

Године 1914. Боневи је почела да истражује генетику и наследне абнормалности. Посебно ју је занимало да ли рођење близанаца може бити наследно. Она је на Барнард колеџу рекла да је Норвешка добро место за проучавање људског наслеђа, јер су у то време њени људи живели у изолованим заједницама.[23]

У низу открића и доприноса, доказала је да полидактилија има јасну наследну компоненту.[24] Такође је проучавала отиске прстију да види да ли имају неке наследне компоненте, са раним интересовањем за случајеве очинства. Касније је истраживала могућу везу између отисака прстију и менталних способности - популарна идеја током ере када су еугеничке контроверзе биле активне. Њени резултати нису показали никакву везу између отисака прстију и коефицијента интелигенције.[7] Коначно, проучавала је генетску дисфункцију код мишева због које су се трзали, доказујући да је наследна и узрокована акумулацијом воде у мозгу.[7]

Чак и након пензионисања 1937. наставила је са истраживањем. Њен последњи чланак прихваћен је за објављивање дан пре него што је умрла 1948. године, са 76 година. Овај чланак се и даље цитира.[25]

Између 1922. и 1933. Боневи је учествовала у Комитету за интелектуалну сарадњу Лиге народа (са Анријем Бергсоном, Албертом Ајнштајном, Маријом Кири и другима).[26]

Добробит студената[уреди | уреди извор]

Geitmyrsveien, студентска кућа за девојчице, основана од стране Боневи 1916. (Осло)

Кристин Боневи никада није имала сопствену децу, али јој је било веома стало до добробити студената. Такође је била заинтересована за подршку младим научницима. Била је оснивач студентских кантина на Универзитету у Ослу. Захваљујући њеној подршци, почев од 1916. године, универзитет је направио неколико резиденција за студенткиње у Ослу. Неколико година касније, 1920. године, постала је оснивач Удружења универзитетских жена, и била је његова прва председница. Као председница била је домаћин Трећег међународног конгреса Федерације универзитетских жена, одржаног 1924. године у Ослу.

Током Првог светског рата нудила је храну и склониште студентима из других делова Норвешке. Чак је изнајмила њиве за узгој поврћа, а храну је из свог стана делила студентима након што су нацисти затворили универзитет 1943. године.[21] Њен ранији професионални ривал Кристијан Шрајнер патио је због несарадње са нацистима. Био је заточен у концентрационом логору Грини од 1941. до 1942. године.[27]

Таксономија[уреди | уреди извор]

Боневи је открила и класификовала нове врсте животиња као што су Enteroxenos oestergreni (фам. Eulimidae),[28] Thuiaria articulata (фам. Sertulariidae)[29] и Ciona gelatinosa (фам. Cionidae).[30] Такође је написала оригинални опис родова Enteroxenos[31] и Eupterotrachea.[32]

Политика[уреди | уреди извор]

Кристин Боневи је радила као члан централног одбора Либералне левице од 1909. до 1918.[33] Изабрана је у градско веће Кристијаније, где је служила од 1908. до 1919. и као заменица представника у парламенту Норвешке 1915. године. Одслужила је мандат 1916–1918 као заменица Ота Бара Халворсена у изборној јединици Гамле Акер.

Била је чланица Норвешке асоцијације за права жена, коју је од 1936. водила њена снаја Маргарет Боневи.[34]

Наслеђе[уреди | уреди извор]

  • Године 1911, Боневи је постала прва жена чланица Норвешке академије наука и књижевности.
  • Основала је студијски дом за младе девојке 1916. године и студентски дом 1923. године. Боневи је била члан универзитетског комитета за емитовање од 1927. до 1937. године. Њени ученици су били Тордар Келпруд и Тор Хејердал.
  • Године 1916. основала је Институт за истраживање наслеђа, касније познат као Институт за генетику. Била је директор и професор до пензионисања 1937.[35]
  • Зграда биологије на Универзитету у Ослу је названа по њој (норв. Kristine Bonnevies hus).
  • Истраживачки брод који припада Норвешком институту за истраживање мора носи име ФФ „Кристин Боневи“, због њеног интересовања за биологију мора.[36]
  • Године 1910. била је прва жена којој је дозвољено да буде у комисији за дисертацију, служећи као спољни испитивач када је Хјалмар Брот бранио дисертацију о арктичким хидроидима. По њој је назвао хидроиду Bonneviellidae.[14]
  • Године 1920. добила је златну Краљеву медаљу за заслуге, Орден светог Улафа 1. степена 1946. године и награду Фридтјоф Нансен за изванредна истраживања 1935. године.
  • Од 1922. до 1925. водила је Норвешко удружење академкиња које је основала.
  • Осло, Ставангер и Сола имају улице назване по њој.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Haines; Stevens (ур.). International Women in Science. стр. 41. 
  2. ^ Creese, Mary R. S. (2005). Ladies in the Laboratory II: West European Women in Science, 1800-1900: A Survey of Their Contributions to Research. Lanham, Maryland: Scarecrow Press. стр. 9. 
  3. ^ Creese. Ladies in the Laboratory II. стр. 10. 
  4. ^ „Jacob Aall Bonnevie”. Erik Berntsen's genealogy sites. Приступљено 7. 5. 2017. 
  5. ^ Stamhuis, Ida H.; Monsen, Arve (септембар 2007). „Kristine Bonnevie, Tine Tammes and Elisabeth Schiemann in Early Genetics: Emerging Chances for a University Career for Women”. Journal of the History of Biology. 40 (3): 440. 
  6. ^ Strømnes, Åsmund L. (2020-02-25), „Jacob Bonnevie”, Norsk biografisk leksikon (на језику: норвешки букмол), Приступљено 2022-05-05 
  7. ^ а б в „Kristine Bonnevie”, Store norske leksikon (на језику: норвешки букмол), 2021-11-02, Приступљено 2022-05-05 
  8. ^ Roos, Merethe (2022). International Impact on 19th Century Norwegian Education: Development, Influence and National Identity. New York: Springer International Publishing. стр. 23. ISBN 9783030883850. 
  9. ^ Grindal, Gracia (2016). „Outside Contemporary Influences on the Education of Women”. Unstoppable: Norwegian Pioneers Educate Their Daughters. Minneapolis, Minnesota: Lutheran University Press. стр. 94—172. 
  10. ^ Grøtta, Vidar (2019). „Philosophy”. The Transformation of Humanities Education: The Case of Norway 1960-2000 from a Systems-Theoretical Perspective. Bielefeld, Germany: transcript Verlag. стр. 361. ISBN 3837643077. 
  11. ^ Stamhuis; Monsen. „Kristine Bonnevie, Tine Tammes and Elisabeth Schiemann”: 441. 
  12. ^ Women in Science. Luxembourg: Publication Office of the European Union. 2010. стр. 95-96. ISBN 9789279168291. 
  13. ^ а б Stamhuis; Monsen. „Kristine Bonnevie, Tine Tammes and Elisabeth Schiemann”: 442. 
  14. ^ а б в г Haines; Stevens (ур.). International Women in Science. стр. 40. 
  15. ^ Bennett, A. W., ур. (1898). „Summary of Current Researches Related to Zoology and Biology”. Journal of the Royal Microscopical Society: 312. 
  16. ^ Haines, Catharine M. C.; Stevens, Helen M., ур. (2001). International Women in Science : A Biographical Dictionary to 1950. Santa Barbara, California: ABC-CLIO. стр. 40. 
  17. ^ Stamhuis; Monsen. „Kristine Bonnevie, Tine Tammes and Elisabeth Schiemann”: 443. 
  18. ^ Semb-Johansson, Arne (2020-02-25), „Kristine Bonnevie”, Norsk biografisk leksikon (на језику: норвешки букмол), Приступљено 2022-05-05 
  19. ^ а б Stamhuis; Monsen. „Kristine Bonnevie, Tine Tammes and Elisabeth Schiemann”: 445. 
  20. ^ „El emprendedor dinamismo de una gran bióloga noruega: Kristine Bonnevie”. Mujeres con ciencia (на језику: шпански). 2018-02-27. Приступљено 2022-05-05. 
  21. ^ а б „El emprendedor dinamismo de una gran bióloga noruega: Kristine Bonnevie”. Mujeres con ciencia (на језику: шпански). 2018-02-27. Приступљено 2022-05-05. 
  22. ^ Stamhuis; Monsen. „Kristine Bonnevie, Tine Tammes and Elisabeth Schiemann”: 447. 
  23. ^ „International Figure at Barnard”. The Barnard College Alumnae Bulletin. XXII (1): 4. октобар 1932. 
  24. ^ „Kristine Bonnevie”, Store norske leksikon (на језику: норвешки букмол), 2021-11-02, Приступљено 2022-05-05 
  25. ^ Telefon, Besøksadresse Kristian Ottosens husProblemveien 9 Blindern Postadresse MUV Postboks 1077 Blindern 0316 OSLO. „Kristine Bonnevie: Biolog i brytningstid - Museum for universitets- og vitenskapshistorie”. www.muv.uio.no (на језику: норвешки). Приступљено 2022-05-05. 
  26. ^ Grandjean, Martin (2018). Les réseaux de la coopération intellectuelle. La Société des Nations comme actrice des échanges scientifiques et culturels dans l'entre-deux-guerres [The Networks of Intellectual Cooperation. The League of Nations as an Actor of the Scientific and Cultural Exchanges in the Inter-War Period] (на језику: француски). Lausanne: Université de Lausanne. 
  27. ^ Strick, James E. (2015). „Opposition to the Bion Experiments”. Wilhelm Reich, Biologist. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. стр. 265. 
  28. ^ „WoRMS taxon details - Enteroxenos oestergreni Bonnevie, 1902”. Flanders Marine Institute. Приступљено 2023-03-15. 
  29. ^ „ERMS taxon details - Thuiaria arctica (Bonnevie, 1899)”. Приступљено 2023-03-15. 
  30. ^ „ERMS taxon details - Ciona gelatinosa Bonnevie, 1896”. MarBEF Data System. Приступљено 2023-03-15. 
  31. ^ „MolluscaBase taxon details - Enteroxenos Bonnevie, 1902”. Flanders Marine Institute. Приступљено 2023-03-15. 
  32. ^ „Eupterotrachea Bonnevie, 1920”. BioNames. Приступљено 2023-03-15. 
  33. ^ Carstens, Svein (1987). Det Frisinnede Venstre 1909–1927 (на језику: Norwegian). Trondheim: University of Trondheim. 
  34. ^ Norsk kvinnesaksforening gjennom 65 år. Oslo: Foreningen. 1950. 
  35. ^ Telefon, Besøksadresse Kristian Ottosens husProblemveien 9 Blindern Postadresse MUV Postboks 1077 Blindern 0316 OSLO. „Kristine Bonnevie: Biolog i brytningstid - Museum for universitets- og vitenskapshistorie”. www.muv.uio.no (на језику: норвешки). Приступљено 2022-05-05. {{cite web}}: CS1 maint: numeric names: authors list
  36. ^ „Kristine Bonnevie”. Institute of Marine Research (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 31. 01. 2023. г. Приступљено 2022-10-11. 

Додатна литература[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кристин_Боневи&oldid=27699893”