Кристијана Фелшеринов

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Кристијана Фелшеринов
Име по рођењу Кристијана Вера Фелшеринов
Друга имена Кристијана Ф.
Датум рођења (1962-05-20)20. мај 1962.
Место рођења  Хамбург
  Flag of Germany.svg Западна Немачка
Пребивалиште Хамбург, Западни Берлин, Цирих, Амстердам, Грчка, САД, Телтов
Држављанство Немачко
Националност Немачко
Занимање глумац, музичар, наратор аутобиографије
Радови Кристијана Ф.-Ми деца са станице Зоо (коаутор[1], 1979)
Мој други живот (аутобиографија, 2013)
Деца 1
Потпис
Signature Christiane Vera Felscherinow.jpg

Кристијана Ф. (рођена Кристијана Вера Фелшериновнем. Christiane Vera Felscherinow) (20. мај 1962, ХамбургЗападна Немачка) - немачки композитор, књижевник и музичар. Најпознатија је по аутобиографској књизи Ми деца са станице Зоо  (нем. Wir Kinder vom Bahnhof Zoo), по којој је две године касније (1981) снимам истоимени филм Ми деца са станице Зоо. 2013. године издала је књигу Мој други живот, неке врсте наставак прве књиге.[2]

Биографија[уреди]

Кристијана Ф. је рођена у Хамбургу, али се касније, док је била још дете, преселила са породицом у Западни Берлин. Населе се у спалном насељу у Гропијусштад, општина Нојкелн. Гропијусштад састоји се углавном од бетонских небодера, где је живео нижи социални слој. Отац се није много бавио проблемима породице, више је волео свој стари Порше и постао алкохоличар, због чега је био понекад насилан у односу на своје две ћерке. Касније су се родитељи и развели.[3]

Када је имала 12 година почела је да пуши хашиш, заједно са компанијом својих пријатеља, који су били годину-две старији, у локалном омладинском клубу. Са временом су почели постепено користити јаке дроге, као што су ЛСД и различите облике пилула, да би на крају прешла на хероин. Као 14 годишњакиња постала је зависник од хероина. Да би зарадила паре почела је да се бави проституцијом, углавном у Западном Берлину, на тада, највећој железничкој станици Банхоф Зоо (нем. Bahnhof Zoo). У том периоду постала је део групе адолесцената-наркомана, која се је тамо бавила проституцијом и наркоманијом. 

Кристијана Ф.[уреди]

Кристијана Ф., Ми деца са станице Зоо
Christiane-F+Wir-Kinder-vom-Bahnhof-Zoo.jpg
Настанак и садржај
Ориг. наслов Christiane F. Wir Kinder Vom Bahnhof Zoo
Аутор Кристијана Фелшеринов
Уредник Кај Херман, Хорст Рик
Земља  Западна Немачка
Језик немачки
Жанр аутобиографија, тинејџ драма
Издавање
Издавање Штерн-Бух (1979)
Број страница 334
Тип медија штампани
Класификација
ISBN? 3570023915
Награде
Награде бестселер ( Западна Немачка, 1980)
Хронологија
Наследник Кристијана Ф., Мој други живот
књига је написана према магнетофонским записима

Књига — Кристијана Ф., Ми деца са станице Зоо[уреди]

Два новинара из часописа Штерн, Кај Херман и Хорст Рик, срели су се са Кристијаном Ф. 1978. године у Берлину, када су били на суђењу против особе која је платила малолетне девојке са хероином у замену за секс. Новинари су желели да се открије проблем дроге међу адолесцентима у Берлину, која је узимала све више жртава и постала табу тема. Тако су са Кристијаном урадили двочасовни интеврју. Почетна два сата продужила су се на два месеца, где је Кристијана Ф. дала детаљан опис њеног живота, као и од других адолесцента у Западном Берлину 1970-их година. Новинари су касније објавили низ чланака у часопису Штерн, које су снимали магнетофонским записом за време интервјуа са Кристијаном.

Интервјуи су били обимни и Издавачка кућа Стерн се на крају је одлучила да објави књигу Кристиане Ф. – Ми деца са Станице Зоо, која је издана 1979. године. Књига се дешава од 1975. до 1978. године, у узрасту Кристијане од 12 до 15 година, њен узраст са групом пријатеља, заједно са другим наркоманима, као и сцене из типичних места берлинске наркоманије. Прича књиге је у првом лицу са гледиштом Кристијане Ф., иако су књигу списали новинари Кај Штерн и Хорст Рик.[4] У књиги наступају и изјаве Кристјанине мајке и других особа који су били сведоци ескалације ситуације са дрогом у Берлину (социални радники, криминалисти, психолози, вођа евангеличанског центра,...)

Књига коју је у Западној Немачкој издавао Штерн-Бух (нем. Stern-Buch) продавала се по 18 DM и била је бестселер.[5] Када је постала пунолетно лице добила је доступ до рачуна на коме је била зарада од књиге у висини око 400.000 DM. [6] Кристијана Ф. сада прима (коауторску) месечну надокнаду у висини 2000 евра.[7]

Филм[уреди]

Станица Зоо (2007)
Дискотека Саунд (јун 1974) се је налазила на адреси нем. Genthiner Straße 26. Дискотека је радила 70-их и 80-их година. Затворена је 1988.
Гропијусштат (2005), место где је на почетку живела Кристијана са породицом (на адреси нем. Joachim-Gottschalk Weg 10), где су се населили 1968.
Хала у којој је 18. априла 1976. Кристијана гледала наступ Дејвид Боуија

1981. године по сценарију књиге направљен је филм „Кристијана Ф. - Ми деца са станице Зоо”, који је режирао Ули Едел, и продуциран је од Бернда Ајхингера и Ханса Вајта. Сценариј је написао Херман Вајгел а главну улогу Кристијане је одиграла Натја Брункхорст. 

Филм је снимљен на истим локацијама, у Гропијусштату и железничкој станици Зоо, дискотека Саунд у Тиргартену. Улогу је имао и Дејвид Боуви, Кристијанин омиљени певач, који се појављује на концерту у дискотеки Саунд (Sound). Бовие је за филм направио саундтрак , који је објављен у Немачкој у 1981. години, са главном песмом Хероји (енгл. Heroes).[8]

У децембру 2013. године у интервјуу Кристијана Ф. каже да су премиеру филма у Немачкој гледали заједно са Бувијем (1981), који је дошао по њу са лимузином. "Мислила сам да че бити Дејвид Боуи главна звезда мога филма, али било је све о мени", рекла је 2013. Кристијана. Филм је по њезиним речима реално показивао стање њеног друштва, али се јој није толико допао. 

„... (филм) не описује како сам одрастла и како сам занемарена од мојих родитеља. Мој отац је био пијаница, и малтретирао је мене и моју сестру. Био је љут човек, а моја мама није могла ништа да уради. Мама је имала романцу са другим човеком и више бринула о себи. Као дете била сам веома усамљена. Хтела сам негде припадати и имати афирмацију (у неком друштву), али више сам се борила са светом.”

Кристијана Ф. постане позната звезда[уреди]

Након почетног успеха књиге и филма, Кристијана Ф. постане медијска звезда, тако у Немачкој као и другим земљама Европе. Супкултура адолесцентних девоајка у Немачкој је почела да имитира њен стил; одећу и проведено време око железничке станице Зоо, који је због Кристијане постала туристичка атракција. Тај развој догађа се није много допао социалним радницима који су се бавили са децама. Мрачна судбина филма није могла наговестити добре резултате за адолесценте којима је Кристијана Ф. постала узор.

Између 1982. и 1985. године, Кристијана  живи у Цириху код породице Кел (Keel), који су били власници издаваштва Диоген. За то време упознала је књижевнике Фридериха Диренмата, Патриша Хајсмит и Патрик Зискинд.[9] У интервјуу из 2013. године, она је објаснила да је "живела између познатих књижевника и хероинске сцене" па је описала парк Плацшпиц у Цириху као Дизниленд за џанкије. Локација која је личила на "гомилу смећа", где људи умиру због инфекције хепатитисом Ц и ХИВ, а супарничке банде се бију за власт.

1980-их са дечком Александром Хакејем, играчем из немачке групе Ајнштирзенд Нојбатен (нем. Einstürzende Neubauten) сниме два албума. Такође су снимили и уводник за Ролингстонсе (песма Сатисфакшн).[10][11] Заједно су били и у немачком филму Декодер (Decoder). Касније је Кристијана говорила да је њен момак Александар такође био зависник од хероина, који се је код ње крио од јавности. 

10. октобра 2013. године издала је своју аутобиографску[12] књигу Кристијана Ф., Мој други живот (нем. Christiane F.,Mein zweites Leben).[13] У њој описује живот који је следио након прве књиге Ми деца са станице Зоо У промотивном интервјуу открила је своју мотивацију за издање друге књиге, где каже "Не, књига нема поруке. Хтела сам противречити свима записима у новинама, који су смеће! На крају, хтела сам да опишем каква сам била у реалном." Међутим, у интервјуу у децембру 2013 даје противречну изјаву сама себи:

„Надам се да ће књига Мој други живот одвратити људе од конзумирања дроге, доста конкретније него што је то радила моја прва књига. Сигурна сам да ће тако и бити. У књиги описујем колико бола сам имала у мом животу и да ћу ускоро болној смрти и умрети.”

Крисијана Ф. болује за хепатитисом Ц којим се заразила окуженом иглом 1989. године[14] , док је узимала хероин, због чега је добила и цирозу јетре а лечење интерферон одбацује због странских ефеката. У 2013. години даје изјаву:

„Ја ћу ускоро умрети, ја то знам. Али нисам ништа пропустила у мом животу. Ја сам у реду са њим. Али то није оно што ја препоручујем: то није најбољи живот, али то је мој живот.”

Употреба дроге[уреди]

Кристијана Ф. је живела и у САД, где је била ухапшена за поседовање хероина и опијума, такође је хапшена и у Грчкој, пре него што се је вратила у Немачку 1993. године. Као одрасла особа, наставила је да користи дроге.1994. године лечена је са метадоном. Лечење је поновила неколико пута. Због дроге је била и у затвору.

Једно време живела је са сином (рођеноm 1996) у немачком Телтову.[15] 2008. године се преселе у Амстердам. Старатељство над својим сином изгубила је у августу 2008. године, након интервенције власти у Берлину.[16] Крајем јануара 2011. године полиција врши претрес на станици Морицплац, железничка станица у Берлину која је позната по препродаји дроге, али код Кристијане дрога није пронађена.[15]

У интевјуу у октобру 2013. године изразила је разочарање у вези са схвачањем јавности о њој, након објављивања прве књиге Кристиане Ф-Ми деца са станице Зоо (1979):

„Шта ме брине више од свега је то о Кристијани Ф. Дали је кочачно престала са дрогом или не? Као да нешто друго о мени не постоји. Али не могу да престанем. То је оно што су сви увек очекивали од мене. Лекари се жале. Али имам свој живот, на крају крајева.”

Децембра 2013. у интервјуу, у својој 51. години, каже да наставља да конзумира метадон и понекад пуши конопљу али да је алкохолизам њен главни проблем. У одговору на питање о томе зашто се никада није престала са дрогом одговорила је: "Никада нисам ни желела да одустанем, другачије нисам знала. Одлучила сам да живим собпствени, другачији, живот него остали људи. Мени не треба изговор да се зауставим."

Библиографија[уреди]

Дискографија[уреди]

  • "Wunderbar" (1982)
  • "Gesundheit!" (12"): Posh Boy (1982)
  • "CHRISTIANA - Final Church" (maxi-single, 1982)
  • "Wunderbar / Health Dub" (12"): Playhouse (2003)
  • "Christiane F. Wir Kinder Vom Bahnhof Zoo RCA 43606 - David Bowie" (1981)

Попкултура[уреди]

  • видео спот Бутча Вокера (енгл. Butch Walker) у песми Bethamphetamine (Pretty, Pretty) (албум The Rise and Fall of Butch Walker and the Let's-Go-Out-Tonites) за инспирацију користи мотив Кристијане Ф. коју игра Аврил Лавињ[18]

Референце и напомене[уреди]

  1. ^ књига је написана од новинара по магнетограмском запису интервјуа Кристијане Ф.
  2. ^ Наставак књиге Ми деца са станице Зоо (www.novosti.rs)
  3. ^ Christiane Felscherinow interview
  4. ^ time.com
  5. ^ „Jahres-Bestseller 1980”. spiegel.de. 5. 1. 1981. Приступљено 12. 3. 2018. »SACHBÜCHER 1. Christiane F.: Wir Kinder vom Bahnhof Zoo Stern-Buch; 18 Mark« 
  6. ^ Felcherinow/Vukovic, Christiane/Sonja (2013). Mein Zweites Leben. Nemačka: Deutscher Levante Verlag GmbH. стр. 37. ISBN 978-3-943737-12-7. 
  7. ^ West Germany: Christiane F. Teen-age heroine in Berlin (spiegel.de)
  8. ^ David Bowie original soundtrack zum film Christiane F.-Wir kinder vom Bahnhof Zoo (www.discogs.com)
  9. ^ www.nzz.ch
  10. ^ Sentimentale Jugend - Wollt ihr die totale befriedigung (youtube.com)
  11. ^ Sentimentale Jugend (discogs.com)
  12. ^ Коаутор је Соња Вуковић, тада студенткиња новинарства и радник код магазина Штерн
  13. ^ Das neue Leben der Christiane F. (bild.de)
  14. ^ Кристијане је употребила иглу од неког непознатог наркомана јер је у њеној игли био конденз
  15. 15,0 15,1 Christiane F.: Check bei Drogen-Razzia (bz-berlin.de)
  16. ^ Famous German Heroin Addict Hooked Again (spiegel.de)
  17. ^ „Virtual library of Serbia”. Приступљено 3. 3. 2018. 
  18. ^ Bethamphetamine (Pretty, Pretty) (youtube.com)

Види још[уреди]