Опатија (град)

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Опатија (вишезначна одредница).
Опатија
Opatija panorama.jpg
Панорама Опатије са морем
Застава
Основни подаци
Држава Застава Хрватске Хрватска
Жупанија Приморско-горанска
Становништво
Становништво (2011) 6.657
Агломерација (2011) 11.659
Географске карактеристике
Координате 45°20′15″ СГШ; 14°18′19″ ИГД / 45.33761969607074° СГШ; 14.30519604700114° ИГД / 45.33761969607074; 14.30519604700114 Координате: 45°20′15″ СГШ; 14°18′19″ ИГД / 45.33761969607074° СГШ; 14.30519604700114° ИГД / 45.33761969607074; 14.30519604700114
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Опатија на мапи Хрватске
Опатија
Опатија
Опатија на мапи Хрватске
Остали подаци
Градоначелник Иво Дујмић[1]
Поштански код 51410

Опатија (итал. Abbazía) је град у Републици Хрватској у Приморско-горанској жупанији.

Етимологија[уреди]

Име Опатије потиче од бенедиктинске опатије, која је овде основана у 15. веку. Бенедиктинци су у овом крају имали неколико манастира, па су 1506. године подигли црквицу и мали самостан за свог опата, крај самог мора. Назвали су је опатија Св. Јакова, па се место око здања вековима називало Опатија Св. Јакова код Прилуке.[2]

Положај[уреди]

Опатија се налази у крајњем северозападном делу Истре, поред обале ријечког залива Кварнера и недалеко од Ријеке. То је, поред Дубровника, највећи и најпознатији хрватски приморски град. Опатија лежи на 2-30 метара надморске висине, а изнад ње се диже шумовита планина Учка, висине 1396 метара. Град има веома угодну климу, нарочито благу зиму, па представља одлично летовалиште и зимовалиште, лечилиште и одмаралиште.[2]

Историја[уреди]

Насеље је, након изградње опатије, почело да се шири око манастира и да се назива Опатија. Још 1840. године поред црквице налазило се око 35 кућа са око 300 становника. Иако природни услови нису били најповољнији за подизање сталног обалског насеља, железничка веза Беча са Трстом (1857) и Ријеком (1873) омогућила је главном граду Аустрије да добије приморско зимовалиште. С обзиром на климатске погодности Опатије и привлачност њене околине, многи представници аустријске аристократије заинтересовали су се за подизање вила у Опатији. Пре тога ријечки патрициј Скарпа подигао је вилу Анђолину (1844) у бујном природном парку медитеранске вегетације Опатије, који је привлачио многе излетнике. Скарпа је проредио густу шуму и засадио егзотична стабла секвоје, чемпреса, магнолија, пинија, кедрова итд. Иницијативом Управе јужне железнице Опатија је почела да се уређује као зимски Беч. Управа је откупила вилу Анђолино, изградила велики хотел, па је Опатија постала морско климатско одмаралиште и лечилиште. Касније су подигнути и други хотели, па је насеље изграђивано као туристичко место. Око зграда и на трговима засађено је различито украсно биље.

Године 1889. Опатија је проглашена лечилиштем. Пре тога је у њој настала рибарска колонија, коју су чинили становници суседних, виших насеља. Они су се спуштали и настањивали ново приморско насеље, па је Опатија 1880. године имала око 360 становника. Упоредо са изградњом насеља уређена је и обала, поред које води пут дуж мора. Хотели и летњиковци искористили су суседне обале за купатила и спортска пристаништа. Градско купатило има средишњи положај. Опатијска лука састоји се од гата и засићеног басена.[2]

Географија[уреди]

Панорама Опатије са купалиштем Слатина

Налази на Кварнеру, копнено-острвском простору између истарског полуострва и планине Велебит.

Клима[уреди]

Купалиште Слатина

Море и угодно поднебље две су главне природне компоненте које су подстакле туризам у Опатији. Средња јануарска температура од 4,7 °C и стално зелена околина насеља чине Опатију одличним зимовалиштем. Планина Учка задржава влагу и облаке, које доносе западни ветрови, па је у Опатији количина падавина мања, а осунчавање веће него у суседној Ријеци. Средња годишња температура у Опатији износи 13,3 °C (у априлу 11,9 °C, јулу 22,2 °C, октобру 13,8 °C). Опатија добија годишње 1.800 милиметара кише. Она има 103 дана годишње са кишом и 23 дана годишње са олујом, 3,7 снежних дана, али и раздобља са снегом тек сваке пете године. Од марта до октобра Опатија има 1.453 часа са сунцем и просечно 143 ведра и 98 облачних дана. Зими најчешће дува бура, али је она у Опатији осетно слабија него у правцу Ријека - Кантрида. Опатија је од ветрова заштићена планином Учком и острвима Цресом и Крком.[2]

Море је пред Опатијом просечно 263 дана у години мирно, а 102 дана узбуркано. Температура морске воде у јануару износи 7,3 °C, априлу 13,3 °C, јулу 26,5 °C и октобру 16,1 °C. Салинитет морске воде код Опатије износи 27,8 промила.[2]

Становништво[уреди]

Опатија ноћу
Девојка са галебом

По попису из 2011. године има 11.659 становника.[3]

По попису из 1991. године, у општини Опатија је живело 863 Словенаца.

Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 11.659 становника, а у самом насељу је живело 6.657 становника.[4]

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Опатија је имало 9.073 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.
Хрвати
  
6.953 76,63 %
Срби
  
444 4,89 %
Југословени
  
304 3,35 %
Словенци
  
282 3,10 %
Италијани
  
119 1,31 %
Албанци
  
60 0,66 %
Муслимани
  
54 0,59 %
Мађари
  
51 0,56 %
Црногорци
  
41 0,45 %
Македонци
  
40 0,44 %
Аустријанци
  
15 0,16 %
Немци
  
11 0,12 %
Словаци
  
8 0,08 %
Русини
  
6 0,06 %
Румуни
  
5 0,05 %
Турци
  
5 0,05 %
Чеси
  
5 0,05 %
Јевреји
  
4 0,04 %
Пољаци
  
2 0,02 %
Грци
  
1 0,01 %
Руси
  
1 0,01 %
остали
  
17 0,18 %
неопредељени
  
369 4,06 %
регион. опр.
  
152 1,67 %
непознато
  
124 1,36 %
укупно: 9.073

Познате личности[уреди]

Градови побратими[уреди]

Референце[уреди]

  1. http://www.opatija.hr/hr/gradonacelnik/
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Др Јован Ђ. Марковић, Градови Југославије. Београд, Завод за уџбенике и наставна средства, 1971.
  3. http://www.dzs.hr/Eng/censuses/census2011/results/censustabshtm.htm
  4. „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011.. Приступљено 29. 6. 2014. 
  5. „Opatija's Twin towns — Sister cities”. © 2004–2011 Opatija.net. 

Спољашње везе[уреди]