Црес (град)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у страници Црес (вишезначна одредница).
Црес
Cres.JPG
Црес
Основни подаци
Држава Застава Хрватске Хрватска
Жупанија Приморско-горанска
Становништво
Становништво (2011) 2.289
Географске карактеристике
Координате 44°57′39″N 14°24′33″E / 44.96069416076555, 14.409170267312706
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина 1103,65 km²
само копно 291,6 km²
Црес на мапи Хрватске
{{{alt}}}
Црес
Црес на мапи Хрватске
Остали подаци
Градоначелник Кристијан Јурјако
Поштански код 51557 Црес

Црес је град у Хрватској у Приморско-горанској жупанији. Према попису из 2011. град Црес је имао 2.879 становника. Град се налази на истоименом острву.

Географија[уреди]

Црес на северном крају добро заштићеног залива, на западној страни острва. У околини су најплоднији делови острва. Пропадање винограда на почетку 20. вијека убрзало је исељавање. Водовод из Вранског језера и моденузована уздужна цеста омогућили су туристичко валотизовање и препород града.

Старо језгро града збијено је унутар утврђеног простора. Очувани су делови зидина, врата и одбрамбене куле (обална кула са сатом). Касније се град ширио према југу и западу дуж обале. Паралелно са ширењем града уређивана је и лука.

Историја[уреди]

На мјесту данашњег града Цреса налазила се у праисторијска градина, касније античко утврђење (Crepsa). До доласка Хрвата Црес је настањен Либурнима, али постоје трагови грчке, римске и византијске прошлости.

У 9. вијеку Хрвати господаре цијелим острвом и уз повремене млетачке окупације, Црес је у саставу Хрватске до 1409. године. Црески статут датира из 1332. године. Најзнаменитија средњовјековна цреска личност је филозоф Фране Петрић.

До 1797. налази се под влашћу Венеције, од 1805. до 1814. под окупацијом је Француске, а након тога до 1918. у саставу Аустроугарске. Након Првог свјетског рата окупира га Италија, а након пропасти фашистичког режима 1943. године и краћег раздобља хрватске народне власти, Црес запосједа њемачка војска. У априлу 1945. Црес је коначно ослобођен и реинтегрисан у Хрватску и преко ње у Југославију.

Град Црес[уреди]

Град Црес, центар Општине Црес, је административна јединица која обухвата сјеверни и средишњи дио острва Цреса, док јужни дио потпада под град Мали Лошињ. Према попису из 2001. године, броји 2.959 становника. За вријеме Југославије, једно вријеме био је у саставу Општине Црес-Лошињ са сједиштем у Малом Лошињу.

На подручју општине Црес налазе се насеља: Порозина, Филозићи, Драгозетићи, Ивање, Свети Петар, Бели, Предошћица, Водице, Мераг, Црес, Лознати, Крчина, Валун, Подол, Лубенице, Збичина, Пернат, Орлец, Врана, Храста, Грмов, Стиван, Михолашћица, Мартиншћица, Видовићи.

Археолошка налазишта[уреди]

Црес је према предримском (илирском ?) топониму Crespa или {Crexi}, предантичко насеље, чему у прилог говоре околне зидине (Св. Бартоломеј и друге), са налазиштима из старијег гвозденог доба. У римско доба, у време најранијег Црства, можда већ за Августа, становници стичу грађанско право (ius Italicum), а насеље добија муниципалну организцију да дуумвирима на челу.

За цара Тиберија град добија важне управне и друге јавне зграде (curia porticus), можда и бедеме чији су остаци такође констатовани. Из ранохришћанског периода сачувани су остаци базилике (VI век) на локалитету Ловрешки.

Куплтурно-историјски споменици[уреди]

Најстарији споменици у граду, предроманички капители, датирају из VII—VIII века. Из средњег века је и црква Св. Сидра (Исидора) са раманичком апсидом. Већина уметничког инвантара потиче из XV и XVI века, ложа, тробродба црква с богатим порталом и пластиком, патрицијске палате, бројне готичка. У Цресу је локални музеј и лапидариј.

Становништво[уреди]

На попису становништва 2011. године, град Црес је имао 2.879 становника, од чега у самом Цресу 2.289.

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Црес је имало 2.234 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.
Хрвати
  
1,725 77,21%
Срби
  
120 5,37%
Италијани
  
99 4,43%
Југословени
  
71 3,17%
Муслимани
  
43 1,92%
Албанци
  
22 0,98%
Словенци
  
10 0,44%
Мађари
  
4 0,17%
Немци
  
1 0,04%
Словаци
  
1 0,04%
Црногорци
  
1 0,04%
Чеси
  
1 0,04%
остали
  
3 0,13%
неопредељени
  
104 4,65%
регион. опр.
  
10 0,44%
непознато
  
19 0,85%
укупно: 2.234

Извори[уреди]

  • [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
  • 2. Књига: "Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima, аутор: Јаков Гело, издавач: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske, 1998., ISBN 953-6667-07-X. ISBN 978-953-6667-07-9.;

Спољашње везе[уреди]