Координате: 45° 27′ 38″ СГШ; 17° 13′ 35″ ИГД / 45.46056593817886° СГШ; 17.226307897609612° ИГД / 45.46056593817886; 17.226307897609612

Кусоње (Пакрац)

С Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Кусоње.
Кусоње
Kusonje in winter 2009 (1).JPG
Уништена црква Св. Ђорђа у Кусоњама
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаПожешко-славонска
ГрадПакрац
ОбластЗападна Славонија
Становништво
 — 2011.Раст 308
Географске карактеристике
Координате45° 27′ 38″ СГШ; 17° 13′ 35″ ИГД / 45.46056593817886° СГШ; 17.226307897609612° ИГД / 45.46056593817886; 17.226307897609612
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина197 м
Кусоње на мапи Хрватске
Кусоње
Кусоње
Кусоње на мапи Хрватске
Кусоње на мапи Пожешко-славонске жупаније
Кусоње
Кусоње
Кусоње на мапи Пожешко-славонске жупаније
Остали подаци
Поштански број34550 Пакрац
Позивни број+385 34
Регистарска ознакаDA

Кусоње су насељено место у саставу града Пакраца, у западној Славонији, Република Хрватска.

Историја[уреди | уреди извор]

Кусоње се помињу око 1600. године у вези са премештањем становништва због опасности од Турака. Године 1597. преселило се осам становника Г. Кушоња у место Градец. Мештани су и касније молили да их аустријска војска поведе из турског ропства, западније у сигурније области. Дана 12. маја 1600. године кренуло је из места 300 Срба бораца предвођених харамбашом Драгићем из Кушоња.[1]

Место је 1885. године било у склопу Пакрачког изборног среза, са својих 1485 православаца.[2] Пошта је била у градићу Пакрацу.

Постојао је вековима у насељу српски православни храм. У храму је служио 1894-1900. године поп Лука Поповић.[3]

Кусоње су у 19. веку имале своју српску народну школу. Објављен је у школским новинама 1883. године оглас за пријем новог учитеља. Тражио се учитељ православне вере, за плату од 350 форинта уз бесплатан стан и огрев. Постављен је тада за привременог учитеља 1883. године Никола Орлић.[4] Опет је 1887. године тражен учитељ, са истим условима уз које је придодат само још врт. Тражен је 1890-1891. године за народну школу учитељ, којем је понуђена плата износила 400 форинта у новцу, те стан или станарина од 100 форинта и чак 21 кубни метар дрва.[5] Коста Драгосавац је 1910-1913. године био месни учитељ.

У Пакрачком срезу је деловала Српска народна самостална странка. Када је 1906. године на скупштини изабран Извршни одбор странке, у његов састав су изабрани из Кусоња: Миле Кукић, Петар Рајић и Никола Грујић.[6]

Срби из Кусоња су 1895. године купили 37 акција "Српске банке" у Загребу.

Други светски рат[уреди | уреди извор]

Усташе су 13. августа 1942. године одвеле мештане овог села у сеоску цркву. Након што су их угурали унутра, цркву су од споља закључали, а потом су је запалили. На тај начин је страдало 473 Срба. Они који нису стали у цркву су поклани те побацани у оближње бунаре.[7]

Рат у Хрватској[уреди | уреди извор]

За време рата у Хрватској 8. септембра 1991., месец дана након проглашења Српске аутономне области Западне Славоније, на католички празник Мала Госпојина, у село је ушао вод „Алфа” хрватске 105. бригаде Збора народне гарде из Бјеловара са хрватском полицијом (заједно 18 војника и 2 полицајаца).[8] Напад хрватске војске на претежно српско село је почео у 7:30, када Срби у засједи уништавају хрватско оклопно возило. Посада ЗНГ се заклонила у локалну кућу број 55.[9] Бој се наставио и следећи дан, када Срби минирају кућу, при чему је сва посада ликвидирана. Хрватска војска је заузела ово место крајем децембра 1991.

САО Западна Славонија 19. децембра 1991. улази у састав Републике Српске Крајине, која је постојала до хрватске операције Бљесак у мају 1995. Већина српског становништва је побегла у егзодусу хрватске војске.

Становништво[уреди | уреди извор]

На попису становништва 2011. године, Кусоње су имале 308 становника, од тога 187 Срба, 101 Хрвата и 20 осталих.[10] Процес повратка становништва у своје село постоји, али се споро одвија.[11] На попису становништва 1991. године, Кусоње су имале 1101 становника, од тога 891 Срба, 99 Хрвата, 72 Југословена и 39 осталих.[12]

Година пописа укупно Срби Хрвати Југословени остали
2011. 308 187 (60.71%) 101 (32.79%) 20 (6.49%)
2001. 200 n/a
1991. 1101 891 (80.93%) 99 (8.99%) 72 (6.54%) 39 (3.54%)
1981. 1047 685 (65.43%) 96 (9.17%) 247 (23.59%) 19 (1.81%)
1971. 744 605 (81.32%) 123 (16.53%) 4 (0.54%) 12 (1.61%)
1961. 658 555 (84.35%) 86 (13.07%) 1 (0.15%) 16 (2.43%)

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Стражилово", Нови Сад 1888. године
  2. ^ "Застава", Нови Сад 1885. године
  3. ^ "Српски сион", Карловци 1894. године
  4. ^ "Школски лист", Сомбор 1883. године
  5. ^ "Школски лист", Сомбор 1890. године
  6. ^ "Српско коло", Загреб 1906. године
  7. ^ „13. 08. 1942. КУСОЊЕ – НЕ ЗАБОРАВИМО ЖРТВЕ ГЕНОЦИДА”. srpskaistorija.com. Приступљено 2. 6. 2020. 
  8. ^ „Kusonje - Ovo su junaci o kojima je snimljen film 'Broj 55'. vecernji.hr. Приступљено 2. 1. 2019. 
  9. ^ „UŽAS U KUĆI BROJ 55: Adresa smrti na kojoj je izmasakrirano 20 branitelja u Kusonjama”. dnevno.hr. Приступљено 2. 1. 2019. 
  10. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 8. 6. 2014. 
  11. ^ „Kusonje – proslava Đurđevdana u najvećem povratničkom selu zapadne Slavonije”. srbi.hr. Приступљено 2. 6. 2020. 
  12. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]