САО Западна Славонија

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Западна Славонија (вишезначна одредница).
Српска аутономна област Западна Славонија
САО Западна Славонија
12. август 1991.—19. децембар 1991.
Застава
SAO 1990.png
Главни градПакрац
Земља Социјалистичка Федеративна Република Југославија
Историја 
• Успостављено
12. август 1991.
• Укинуто
19. децембар 1991.
Претходник
Следбеник
Социјалистичка Република Хрватска (СФР Југославија)
Република Српска Крајина

САО Западна Славонија (Српска аутономна област Западна Славонија) је била српски самопроглашени ентитет унутар СР Хрватске. Створена је 12. августа 1991.[1] и касније је укључена у састав Републике Српске Крајине.

Историја[уреди | уреди извор]

Убрзо након проглашења САО Западне Славоније, српске снаге, потпомогнуте ЈНА, заузеле су Окучане и Дарувар, и тиме створиле опасност по хрватску страну да изгуби контролу над Славонијом. Следећих месеци су уследиле жестоке борбе за Пакрац. Када је заузето подручје Пакраца, већина Хрвата је напустила град. 30. октобра 1991. хрватске снаге су отпочеле две операције, Откос 10 и Оркан 91. Циљ ових операција је био да се одбаце српске снаге и заузму територије које су држали Срби. Хрватска војска је заузела источну Билогору, подручје Дарувара и Папук, и већина Срба је напустила ове просторе. Славонски православни центар у Пакрацу је разорен. У овом делу рата у Хрватској су почињени злочини на обе стране. Најчешће је становништво напуштало своје домове када би наишла „непријатељска“ војска.

Даруварски споразум[уреди | уреди извор]

Дана 18. фебруара 1993. Хрвати и вође месних Срба потписали су Даруварски споразум. Споразум је држан у тајности и односио се на нормализовање живота људи који су живели близу линије раздвајања. Међутим, власти у Книну су сазнале за овај договор и ухапсили су његове потписнике.[2]

САО Западна Славонија је нестала после операције Бљесак маја 1995, у којој је преостали српски живаљ напустио ову регију (око 18.000 људи). Тада су се догодили бројни злочини и убиства. У знак одмазде, Милан Мартић је наредио ракетирање Загреба.

Административне области[уреди | уреди извор]

Територија Западне Славоније, која је била под заштитом УН-а, била је састављена из 4 општине: Окучани, Пакрац, Дарувар и Грубишно Поље. Међутим, ТО Српске Крајине је контролисала само општину Окучани и део општине Пакрац.

Становништво[уреди | уреди извор]

Становништво општина Западне Славоније према попису становништва из 1991. године (напоменимо да бројеви нису одговарали САО Западној Славонији која је углавном обухватала српска насеља општина, а не целе општине у потпуности):

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Hrvatski memorijalno-dokumentacijski centar Domovinskog rata Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јун 2008), Приступљено 1. 4. 2013.
  2. ^ (језик: хрватски) Рат у Хрватској 1991-95, Део II Архивирано на сајту Wayback Machine (29. март 2009), Приступљено 24. 4. 2013.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]