САО Западна Славонија
| Српска аутономна област Западна Славонија САО Западна Славонија | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 12. август 1991.—19. децембар 1991. | |||||||||
.svg) | |||||||||
 | |||||||||
| Главни град | Пакрац | ||||||||
| Земља |  Социјалистичка Федеративна Република Југославија | ||||||||
| Догађаји | |||||||||
| Историја | |||||||||
• Успостављено | 12. август 1991. | ||||||||
• Укинуто | 19. децембар 1991. | ||||||||
| |||||||||
САО Западна Славонија (Српска аутономна област Западна Славонија) је била српски самопроглашени ентитет унутар СР Хрватске. Створена је 12. августа 1991.[1] и касније је укључена у састав Републике Српске Крајине.
Историја[уреди | уреди извор]
Убрзо након проглашења САО Западне Славоније, српске снаге, потпомогнуте ЈНА, заузеле су Окучане и Дарувар, и тиме створиле опасност по хрватску страну да изгуби контролу над Славонијом. Следећих месеци су уследиле жестоке борбе за Пакрац. Када је заузето подручје Пакраца, већина Хрвата је напустила град. 30. октобра 1991. хрватске снаге су отпочеле две операције, Откос 10 и Оркан 91. Циљ ових операција је био да се одбаце српске снаге и заузму територије које су држали Срби. Хрватска војска је заузела источну Билогору, подручје Дарувара и Папук, и већина Срба је напустила ове просторе. Славонски православни центар у Пакрацу је разорен. У овом делу рата у Хрватској су почињени злочини на обе стране. Најчешће је становништво напуштало своје домове када би наишла „непријатељска“ војска.
Даруварски споразум[уреди | уреди извор]
Дана 18. фебруара 1993. Хрвати и вође месних Срба потписали су Даруварски споразум. Споразум је држан у тајности и односио се на нормализовање живота људи који су живели близу линије раздвајања. Међутим, власти у Книну су сазнале за овај договор и ухапсили су његове потписнике.[2]
САО Западна Славонија је нестала после операције Бљесак маја 1995, у којој је преостали српски живаљ напустио ову регију (око 18.000 људи). Тада су се догодили бројни злочини и убиства. У знак одмазде, Милан Мартић је наредио ракетирање Загреба.
Административне области[уреди | уреди извор]
Територија Западне Славоније, која је била под заштитом УН-а, била је састављена из 4 општине: Окучани, Пакрац, Дарувар и Грубишно Поље. Међутим, ТО Српске Крајине је контролисала само општину Окучани и део општине Пакрац.
Становништво[уреди | уреди извор]
Становништво општина Западне Славоније према попису становништва из 1991. године (напоменимо да бројеви нису одговарали САО Западној Славонији која је углавном обухватала српска насеља општина, а не целе општине у потпуности):
- Пакрац — 7.818 Срба (47,76%), 5.619 Хрвата (34,33%), 2.930 осталих (17,91%)
- Дарувар — релативна српска већина
- Грубишно Поље — релативна хрватска већина
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Hrvatski memorijalno-dokumentacijski centar Domovinskog rata Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јун 2008), Приступљено 1. 4. 2013.
- ^ (језик: хрватски) Рат у Хрватској 1991-95, Део II Архивирано на сајту Wayback Machine (29. март 2009), Приступљено 24. 4. 2013.
Литература[уреди | уреди извор]
- Brigović, Ivan (2009). „Osvrt na operaciju "Bljesak" u dokumentima Republike Srpske Krajine”. Časopis za suvremenu povijest. 41 (1): 39—70.
- Godić, Darjan (2014). „Stanje morala, bojne spremnosti i problemi opskrbe u 18. korpusu Srpske vojske Krajine”. Časopis za suvremenu povijest. 46 (2): 243—264.
- Kovačević, Franjo; Crkvenac, Đuro (2014). „Vojna operacija Otkos-10: Planiranje, izvođenje i rezultati”. Radovi Zavoda za znanstveno-istraživački i umjetnički rad u Bjelovaru. 8: 471—488.
- Martinić-Jerčić, Natko (2014). „Operacija Papuk-91 (oslobađanje šireg papučkog područja u jesen i zimu 1991/1992. godine)”. Radovi Zavoda za znanstveno-istraživački i umjetnički rad u Bjelovaru. 8: 45—69.
- Miškulin, Ivica (2011). „Srpska pobuna u općini Pakrac 1990-1991: uzroci, nositelji i tijek”. Scrinia Slavonica. 11: 355—392.
- Miškulin, Ivica (2013). „Dva dokumenta Promatračke misije Europske zajednice iz vremena Domovinskog rata u zapadnoj Slavoniji”. Scrinia Slavonica. 13: 443—460.
- Miškulin, Ivica; Karaula, Željko (2016). „Jedno pismo Veljka Džakule iz svibnja 1993. godine”. Zbornik Janković. 1: 195—203.
- Nazor, Ante; Sekula-Gibač, Janja (2014). „Proces pokušaja normalizacije hrvatsko-srpskih odnosa i mirne reintegracije Republike Srpske Krajine 1994/1995. na okupiranom području zapadne Slavonije”. Časopis za suvremenu povijest. 46 (1): 7—36.
- Петровић, Илија (1994). Српско национално вијеће Славоније, Барање и Западног Срема. Нови Сад: Цветник.
- Петровић, Илија (1996). Од вијећа до републике: Славонија, Барања и Западни Срем. Нови Сад: Цветник.
- Raguž, Jakša (2014). „Borbeno djelovanje Posebne jedinice policije Policijske uprave Bjelovar Omege 1991. godine”. Radovi Zavoda za znanstveno-istraživački i umjetnički rad u Bjelovaru. 8: 71—131.
- Raguž, Jakša (2016). „Ustrojavanje i raspad teritorijalne obrane Srpske autonomne oblasti (SAO) Zapadne Slavonije 1991. godine”. Zbornik Janković. 1: 181—194.
- Raguž, Jakša (2017). „Izvješće vladike banatskog Atanasija Jevtića o zbivanjima u Slavonskoj eparhiji Srpske pravoslavne crkve u prosincu 1991. godine”. Zbornik Janković. 2: 289—304.
- Радишић, Драган (2002). Хронологија догађаја на простору претходне Југославије 1990-1995. Бања Лука: Глас српски.
- Ružić, Slaven (2014). „Izravni demografski gubici na privremeno okupiranom području općina Daruvar i Grubišno Polje 1991. godine, na temelju arhivskog gradiva "RSK"”. Radovi Zavoda za znanstveno-istraživački i umjetnički rad u Bjelovaru. 8: 237—255.
- Sekula-Gibač, Janja (2014). „Bjelovar u planovima i aktivnostima Srpske demokratske stranke”. Radovi Zavoda za znanstveno-istraživački i umjetnički rad u Bjelovaru. 8: 205—225.
- Sekula-Gibač, Janja (2014). „Raspoređivanje snaga UNPROFOR-a i (ne)provedba demilitarizacije na okupiranom području zapadne Slavonije 1992. godine”. Scrinia Slavonica. 14: 281—314.
- Tomšić, Josip (2014). „Borbene aktivnosti Operacijskog sektora Pakrac od 4. prosinca do 31. prosinca 1991”. Radovi Zavoda za znanstveno-istraživački i umjetnički rad u Bjelovaru. 8: 496—501.
- Crnobrnja, Mihailo (1996) [1994]. The Yugoslav Drama (2. изд.). London: I.B.Tauris Publishers.
- Škarec, Želimir (2014). „Uzroci realizacije plana Bilogora”. Radovi Zavoda za znanstveno-istraživački i umjetnički rad u Bjelovaru. 8: 502—511.
- Škvorc, Đuro (2009). „Zapadna Slavonija uoči i u Domovinskom ratu do studenoga 1991. godine”. Cris: Časopis Povijesnog društva Križevci. 11: 116—125.