Операција Бљесак

Операција Бљесак
	Део рата у Хрватској
	; Операција Бљесак
Време:	1 — 3. мај 1995.
Место:	Западна Славонија, Република Српска Крајина
Исход:	Победа Хрватске војске и полиције Етничко чишћење Западне Славоније (558 km²);
Сукобљене стране
; Хрватска	; Р. С. Крајина
Команданти и вође
Јанко Бобетко; Лука Џанко; Петар Стипетић	Лазо Бабић; Милан Челекетић
Јачина
7.500+ војника и полицајаца; 9 тенкова Т-55	3.500 – 4.000 војника
Жртве и губици
Убијено од 40 до 60 војника; Рањено 186; 1 авион и 2 хеликоптера оборени, 1 тенк уништен	283 људи убијено, укључујући 57 жена и 9 деце; 1.450 војника и официра заробљено; 15.000-18.000 избеглица

Операција Бљесак је војно-полицијска акција коју су спровеле хрватске војне, паравојне и полицијске снаге 1. и 2. маја 1995. године под руководством Фрање Туђмана на територији Западне Славоније која је била у саставу тадашње Републике Српске Крајине са намером етничког чишћења тог простора. У време напада, подручје Западне Славоније било је под заштитом снага УН. За само 36 сати протерано је око 18.000 Срба, 283 их је убијено или нестало, међу којима 57 жена и деветоро деце. Војска Републике Српске и Војска Југославије нису реаговале нити су се укључивале док је "Бљесак" трајао. Тадашњи медији у Србији нису одмах извештавали о нападу Хрватске на енклаву Западну Славонију.^{[тражи се извор]}

Војна операција[уреди | уреди извор]

Ову операцију су испланирали Фрањо Туђман (председник Хрватске), Гојко Шушак (министар одбране Хрватске), Јанко Бобетко (начелник Генералштаба хрватске војске), Петар Стипетић (генерал-потпуковник хрватске војске), Имра Аготић (генерал-потпуковник хрватске војске), Младен Маркач (генерал-мајор хрватске полиције), Лука Џанко (генерал-мајор хрватске војске). Операција је почела у 5.00 часова ујутро 1. маја 1995. године, артиљеријским нападима на српске положаје од Пакраца до Јасеновца са западне стране и од Доњих Богићеваца преко Медара до Окучана са источне стране ЗС. Око 16.000 припадника хрватских снага (војске и полиције) напало је из више праваца мање од 4.000 припадника тадашње Војске Републике Српске Крајине 1. маја у 5.30 сати, а становништво је затечено на спавању.^[1] Око шест часова, хрватски оклопни одред ушао је у „тампон зону“, коју је у региону Пакраца требало да штите припадници јорданских „плавих шлемова“.

Изненадним ударом пресечени су српски положаји око града Пакраца и Окучани с околином, а у окружењу хрватских снага нашло се преко 16.000 Срба, што значи да је нападача било скоро као становника у овој области, а однос броја војника четири према један.^{[тражи се извор]}

Команда Унпрофора потврдила је да је добила обавештење о почетку напада на енклаву Западну Славонију тог јутра, у којем нису наведени разлози. Након почетка операције, јордански „плави шлемови“ су се повукли у своје базе, из којих су посматрали страдање људи које су били обавезни да заштите.

Хрватско Министарство унутрашњих послова саопштило је да је напад на Републику Српску Крајину само "полицијска операција" којом се "жели осигурати безбједност путника на дијелу ауто-пута од Загреба до Липовца", приписавши јој "локални карактер".^{[тражи се извор]}

Као одговор хрватској страни на напад на Западну Славонију, Милан Мартић је наредио ракетирање Загреба.^{[тражи се извор]}

У избегличкој колони Срба, који су се спашавали пред хрватском војском и полицијом на путу према Републици Српској, убијена су или нестала 283 лица међу којима је 57 жена и деветоро деце. Српски збег је био гађан авионским бомбама и топовским пројектилима.^[2]

Око 1.450 припадника Српске Војске Крајине је заробљено, већина на превару уз помоћ заштитних снага УН и одведено у логоре у Бјеловару и Вировитици. Након заробљавања хрватски судови су осудили велики број Срба за сваковрсне ратне злочине, од којих још увек 17-орица издржавају дугогодишње казне затвора у злогласном затвору Лепоглава.^{[тражи се извор]}

Већина од око 18.000 Срба напустила је своја огњишта и избегла у Републику Српску и тадашњу Савезну Републику Југославију, одакле се, према подацима УНХЦР-а, вратио тек незнатан број у односу на број избеглих, и то углавном старијих људи.^{[тражи се извор]}

Ток операције[уреди | уреди извор]

Операција је започела у рано јутро 1. маја у 5.00 сати, снажном артиљеријском ватром. Напад је изведен на неколико праваца: са запада смером Новска — Рајић — Окучани; са истока смером Висока Греда — Доњи Богићевци — Окучани, уз још неке помоћне правце. Већих дејстава на правцу Пакрац — Псуњ, које је бранила 51. пјешадијска бригада СВК, првог и другог дана операције није било.

Српска војска Крајине (СВК) је бранила подручје Западне Славоније са око 4.000 војника, распоређених у три пешадијске бригаде, заједно са једним мешовито-артиљеријским пуком. Међутим, 18. западнославонски корпус СВК није очекивао већи напад Хрватске војске (ХВ) у својој зони одговорности. Уз то, јединице корпуса углавном нису биле спремне да пруже жесток и дуготрајан отпор. Већ у првих неколико сати напада пробијени су најважнији положаји у западном делу корпуса, тачније зона одговорности 98. пјешадијске бригаде СВК (Јасеновац). Заузета су села Пакленица, Доњи Чаглић, Ковачевац, Бијела Стијена, Воћарица, Рајић, Јазавица, Боровац... као и Јасеновац, Уштица, Кошутарица. Бригада је на Кричком брду била разбијена. Са друге стране, на подручју зоне одговорности 54. пјешадијске бригаде СВК (Окучани), напад је текао спорије али такође силовито, са обостраним губицима у људству и техници, нарочито код села Медари. До краја првог дана операције, хрватске снаге су успеле да уђу у Доње Богићевце.

Другог маја ујутру, настављена је операција тако што су угрожене српске снаге започеле повлачење према Сави и Градишци. Хрватске снаге су заузеле места Медаре, Драгалић, Орашје, Смртић, Ратковац, Цаге, Врбовљане, Човац и Нови Варош. Убрзо су окружиле Окучане, а око поднева 81. гардијска бојна ХВ је ушла у место.

Током 3. и 4. маја, на правцу од Пакраца према Псуњу, у зони одговорности 51. пјешадијске бригаде СВК, команда Хрватске војске убацује једну ојачану пешадијску чету и додатно појачава гранатирање. Овим потезом, преостале српске снаге, будући да су се нашле у окружењу, принуђене су на предају.

Ратни злочини и етничко чишћење[уреди | уреди извор]

Хашки суд је 15. априла 2011. године прогласио кривим и осудио на казне затвора генерале Хрватске војске Анту Готовину на 24 и Младена Маркача на 18 година затвора. Осуђени су за учествовање у удруженом злочиначком подухвату којег је предводио Фрањо Туђман, а чији је циљ био да током и након операција „Бљесак“ и „Олуја“ присилно и трајно уклоне српско становништво из Крајине.^[3] Хашки суд их је прогласио кривим за кривична дела прогона, депортације, пљачке, разарања, убиства, нечовечна дела и окрутно поступање, а ослободио их је одговорности за присилно премештање становништва.^[4] Међутим, 16. новембра 2012. Жалбено веће Хашког трибунала их је ослободило свих оптужби због недоказане одговорности и истог дана пуштени су на слободу.

Документационо-информативни центар Веритас наводи податак да се у периоду 1996-2006. на своја огњишта у западној Славонији вратило око 1.300 прогнаних Срба, што представља свега око 10% прогнаних. Вратили су се претежно људи старијег доба.^{[тражи се извор]}

Српски повратници ни данас нису добродошли у Хрватској. Стално трпе претње а имовина им се узурпира или уништава.^{[тражи се извор]}

У Хрватској се 1. мај обележава као државни празник када је ослобођена Западна Славонија, док се у Србији иде на парастос у цркву Светог Марка у Београду.^[5]^[6]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Godišnjica stradanja u akciji "Bljesak", Приступљено 1. 4. 2013.
^ UN Commission on Human Rights - Situation of human rights in former Yugoslavia (July 1995)
^ Gotovinin Doprinos Udruženom Zločinačkom Poduhvatu | Sense Agency, Приступљено 1. 4. 2013.
^ Међународни кривични суд за бившу Југославију: Саопштење пресуде Готовини, Маркачу и Чермаку
^ „Odluka o ustanovljenju medalja za sudjelovanje u vojno-redarstvenim operacijama i u iznimnim pothvatima (NN 060/1995)[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 17. 2. 2013. Приступљено 17. 2. 2013. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
^ „Bebić: "Bljesak" je obasjao nadolazeću "Oluju" – Nacional.hr[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 17. 2. 2013. Приступљено 17. 2. 2013. Сукоб URL—викивеза (помоћ)

Литература[уреди | уреди извор]

Brigović, Ivan (2009). „Osvrt na operaciju "Bljesak" u dokumentima Republike Srpske Krajine”. Časopis za suvremenu povijest. 41 (1): 39—70.
Godić, Darjan (2014). „Stanje morala, bojne spremnosti i problemi opskrbe u 18. korpusu Srpske vojske Krajine”. Časopis za suvremenu povijest. 46 (2): 243—264.
Радишић, Драган (2002). Хронологија догађаја на простору претходне Југославије 1990-1995. Бања Лука: Глас српски.
Sekulić, Milisav (2000). Knin je pao u Beogradu. Bad Vilbel: Nidda Verlag Gmbh.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Godišnjica stradanja u akciji "Bljesak", Приступљено 1. 4. 2013.

[2] UN Commission on Human Rights - Situation of human rights in former Yugoslavia (July 1995)

[3] Gotovinin Doprinos Udruženom Zločinačkom Poduhvatu | Sense Agency, Приступљено 1. 4. 2013.

[4] Међународни кривични суд за бившу Југославију: Саопштење пресуде Готовини, Маркачу и Чермаку

[5] „Odluka o ustanovljenju medalja za sudjelovanje u vojno-redarstvenim operacijama i u iznimnim pothvatima (NN 060/1995)[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 17. 2. 2013. Приступљено 17. 2. 2013. Сукоб URL—викивеза (помоћ)

[6] „Bebić: "Bljesak" je obasjao nadolazeću "Oluju" – Nacional.hr[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 17. 2. 2013. Приступљено 17. 2. 2013. Сукоб URL—викивеза (помоћ)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]