Операција Бљесак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Операција Бљесак
Део Рата у Хрватској
Map 52 - Croatia - Western Slavonia, May 1995.jpg
Операција Бљесак
Време: 1. мај 19953. мај 1995.
Место: Република Српска Крајина
Резултат: Победа Хрватске
Сукобљене стране
Хрватска
Хрватска
Република Српска Крајина
Р. С. Крајина
Команданти и вође
Јанко Бобетко
Лука Џанко
Петар Стипетић
Лазо Бабић
Милан Челекетић
Јачина
Хрватска 7.500 војника
9 тенковаТ-55
Република Српска Крајина 4.500 војника
Жртве и губици
Хрватска Убијено од 40 до 60
Хрватска Повређено 186
Хрватска 1 авион,2 хеликоптера,1 тенк уништен
Република Српска Крајина 283 људи, укључујући 57 жена и 9 деце
Република Српска Крајина 1.450 војника и официра заробљено
Република Српска Крајина15.000-18.000 избеглица

Операција Бљесак је војно-полицијска акција који су спровеле хрватске војне, паравојне и полицијске снаге 1. маја 1995. године под руководством Фрање Туђмана на територији Западне Славоније која је била у саставу тадашње Републике Српске Крајине са намером етничког чишћења простора западне Славоније. У време напада, подручје Западне Славоније било је под заштитом снага УН. За само 36 сати протерано је око 15.000 Срба, 283 их је убијено или нестало, међу којима 57 жена и 9 деце. Војска Југославије и Војска Републике Српске нису реаговале нити су се укључивале док је "Бљесак" трајао.[тражи се извор]

Војна операција[уреди]

Ову операцију су испланирали Фрањо Туђман (председник Хрватске), Гојко Шушак (министар одбране Хрватске), Јанко Бобетко (начелник Генералштаба хрватске војске), Петар Стипетић (генерал-потпуковник хрватске војске), Имре Аготић (генерал-потпуковник хрватске војске), Младен Маркач (генерал мајор хрватске полиције), Лука Џанко (генерал-мајор хрватске војске). Операција је почела у 05:00 часова 1. маја 1995. године, артиљеријским нападима на српске положаје од Пакраца до Јасеновца, са западне стране и од Доњих Богићеваца преко Медара до Пакраца са источне стране ЗС. Око 16.000 припадника хрватских снага напало је из више праваца мање од 4.000 припадника тадашње Војске Републике Српске Крајине 1. маја у 5.30 сати, а становништво је затечено на спавању.[1] Око шест часова, хрватски оклопни одред ушао је у „тампон“ зону, коју је у региону Пакраца требало да штите припадници јорданских „плавих шлемова“.

Изненадним ударом пресечени су градови Пакрац и Окучани с околином, а у окружењу хрватских снага нашло се 6.000 Срба, што значи да је нападача било више него становника у овој области, а однос броја војника четири према један.[тражи се извор]

Команда Унпрофора потврдила је да је добила обавештење о почетку напада на Западну Славонију, у којем нису наведени разлози. Након почетка операције, јордански „плави шлемови“ су се повукли у своје базе, из којих су посматрали страдање људи које су били обавезни да заштите.

Хрватско Министарство унутрашњих послова саопштило је да је напад на Републику Српску Крајину само "полицијска операција" којом се "жели осигурати безбједност путника на дијелу ауто-пута од Загреба до Липовца", приписавши јој "локални карактер".[тражи се извор]

У избегличкој колони Срба, који су се спашавали пред хрватском војском и полицијом на путу према Републици Српској убијена су или нестала 283 лица, међу којима је 57 жена и деветоро деце. Српски збег био је гађан авионским бомбама и топовским пројектилима.[2]

Око 1.500 припадника Српске Војске Крајине је заробљено, већина на превару уз помоћ заштитних снага УН и одведено у логоре у Бјеловару и Вировитици. Након заробљавања хрватски судови су осудили велик број Срба за сваковрсне ратне злочине, од којих још увек 18-орица издржавају дугогодишње казне затвора у злогласном затвору Лепоглава.[тражи се извор]

Већина од око 80.000 Срба напустила је своја огњишта и избегла у Републику Српску и тадашњу Савезну Републику Југославију, одакле се, према подацима УНХЦР-а, вратио незнатан број у односу на број избеглих, и то углавном старијих људи.[тражи се извор]

Ратни злочини и етничко чишћење[уреди]

Хашки суд је 15. априла 2011. године прогласио кривим и осудио на казне затвора генерале Хрватске војске Анту Готовину на 24 и Младена Маркача на 18 година затвора. Осуђени су за учествовање у удруженом злочиначком подухвату којег је предводио Фрањо Туђман, а чији је циљ био да током и након операција „Олуја“ и „Бљесак“ присилно и трајно уклоне српско становништво из Крајине.[3] Хашки суд их је прогласио кривим за кривична дела прогона, депортације, пљачке, разарања, убиства, нечовечна дела и окрутно поступање, а ослободио их је одговорности за присилно премештање становништва [4]

Документационо-информативни центар "Веритас" наводи податак да се за протеклих десет година на своја огњишта у западној Славонији вратило између 1.200 и 1.500 прогнаних Срба.[тражи се извор]

У Хрватској се 1. мај обележава као празник кад је ослобођена Западна Славонија док се у Србији иде на парастос у цркву Светог Марка у Београду.[5][6][тражи се извор]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Literatura[уреди]

  • Sekulic, Milisav (2000). Knin je pao u Beogradu. Bad Vilbel: Nidda Verlag Gmbh.