Операција Бљесак

Операција Бљесак
Део Рата у Хрватској
Операција Бљесак
Време: 1. мај 1995 — 3. мај 1995. Место: Република Српска Крајина Резултат: Победа Хрватске
Сукобљене стране
Хрватска	Р. С. Крајина
Команданти и вође
Јанко Бобетко Лука Џанко Петар Стипетић	Лазо Бабић Милан Челекетић
Јачина
7.500 војника 9 тенковаТ-55	4.500 војника
Жртве и губици
Убијено од 40 до 60 Повређено 186 1 авион,2 хеликоптера,1 тенк уништен	283 људи, укључујући 57 жена и 9 деце 1.450 војника и официра заробљено 15.000-18.000 избеглица

Операција Бљесак је војно-полицијска акција који су спровеле хрватске војне, паравојне и полицијске снаге 1. маја 1995. године под руководством Фрање Туђмана на територији Западне Славоније која је била у саставу тадашње Републике Српске Крајине са намером етничког чишћења простора западне Славоније. У време напада, подручје Западне Славоније било је под заштитом снага УН. За само 36 сати протерано је око 15.000 Срба, 283 их је убијено или нестало, међу којима 57 жена и 9 деце. Војска Југославије и Војска Републике Српске нису реаговале нити су се укључивале док је "Бљесак" трајао.

Војна операција

Ову операцију су испланирали Фрањо Туђман (председник Хрватске), Гојко Шушак (министар одбране Хрватске), Јанко Бобетко (начелник Генералштаба хрватске војске), Петар Стипетић (генерал-потпуковник хрватске војске), Имре Аготић (генерал-потпуковник хрватске војске), Младен Маркач (генерал мајор хрватске полиције), Лука Џанко (генерал-мајор хрватске војске). Операција је почела у 05:00 часова 1. маја 1995. године, артиљеријским нападима на српске положаје од Пакраца до Јасеновца, са западне стране и од Доњих Богићеваца преко Медара до Пакраца са источне стране ЗС. Око 16.000 припадника хрватских снага напало је из више праваца мање од 4.000 припадника тадашње Војске Републике Српске Крајине 1. маја у 5.30 сати, а становништво је затечено на спавању. Око шест часова, хрватски оклопни одред ушао је у „тампон“ зону, коју је у региону Пакраца требало да штите припадници јорданских „плавих шлемова“.

Изненадним ударом пресечени су градови Пакрац и Окучани с околином, а у окружењу хрватских снага нашло се 6.000 Срба, што значи да је нападача било више него становника у овој области, а однос броја војника четири према један.

Команда Унпрофора потврдила је да је добила обавештење о почетку напада на Западну Славонију, у којем нису наведени разлози. Након почетка операције, јордански „плави шлемови“ су се повукли у своје базе, из којих су посматрали страдање људи које су били обавезни да заштите.

Хрватско Министарство унутрашњих послова саопштило је да је напад на Републику Српску Крајину само "полицијска операција" којом се "жели осигурати безбједност путника на дијелу ауто-пута од Загреба до Липовца", приписавши јој "локални карактер".

У избегличкој колони Срба, који су се спашавали пред хрватском војском и полицијом на путу према Републици Српској убијена су или нестала 283 лица, међу којима је 57 жена и деветоро деце. Српски збег био је гађан авионским бомбама и топовским пројектилима.

Око 1.500 припадника Српске Војске Крајине је заробљено, већина на превару уз помоћ заштитних снага УН и одведено у логоре у Бјеловару и Вировитици. Након заробљавања хрватски судови су осудили велик број Срба за сваковрсне ратне злочине, од којих још увек 18-орица издржавају дугогодишње казне затвора у злогласном затвору Лепоглава.

Већина од око 80.000 Срба напустила је своја огњишта и избегла у Републику Српску и тадашњу Савезну Републику Југославију, одакле се, према подацима УНХЦР-а, вратио незнатан број у односу на број избеглих, и то углавном старијих људи.

Ратни злочини и етничко чишћење

Хашки суд је 15. априла 2011. године прогласио кривим и осудио на казне затвора генерале Хрватске војске Анту Готовину на 24 и Младена Маркача на 18 година затвора. Осуђени су за учествовање у удруженом злочиначком подухвату којег је предводио Фрањо Туђман, а чији је циљ био да током и након операција „Олуја“ и „Бљесак“ присилно и трајно уклоне српско становништво из Крајине. Хашки суд их је прогласио кривим за кривична дела прогона, депортације, пљачке, разарања, убиства, нечовечна дела и окрутно поступање, а ослободио их је одговорности за присилно премештање становништва

Документационо-информативни центар Веритас наводи податак да се за протеклих десет година на своја огњишта у западној Славонији вратило између 1.200 и 1.500 прогнаних Срба.

У Хрватској се 1. мај обележава као празник кад је ослобођена Западна Славонија док се у Србији иде на парастос у цркву Светог Марка у Београду.

Види још

• Операција Олуја

Литература

• Sekulic, Milisav (2000). Knin je pao u Beogradu. Bad Vilbel: Nidda Verlag Gmbh. 

Спољашње везе

• Рат у Хрватској из пера обавјештајца
• Документационо-информативни центар Веритас (српски)
• Удружење породица несталих лица из Крајине (српски)
• KrajinaForce — Глас Крајишника у егзилу (српски)
• Годишњица страдања Срба у акцији „Бљесак“ („Вечерње новости“, 1. мај 2011)
• KrajinaForce: БЉЕСАК - Свједочења преживјелих етничког чишћења Западне Славоније (српски)
• Радио телевизија Републике Српске: ШТРБАЦ: ПРВЕ ИДЕНТИФИКАЦИЈЕ ДОВОДЕ ДО ХАПШЕЊА ОДГОВОРНИХ 17.12.2010. (српски)
• Бљесак патње и страдања („Вечерње новости“, фељтон, април 2014)