Лазар Возаревић

С Википедије, слободне енциклопедије
Лазар Возаревић
Лазар Возаревић сликар
Лични подаци
Датум рођења(1925-07-15)15. јул 1925.
Место рођењаСремска Митровица, Краљевина СХС
Датум смрти29. март 1968.(1968-03-29) (42 год.)
Место смртиБеоград, СФР Југославија

Лазар Возаревић (Сремска Митровица, 15. јул 1925 — Београд, 29. март 1968) био је српски сликар и ликовни педагог. На ликовну сцену Србије ступио 1951. године на заједничкој изложби „Једанаесторице“ радовима који су настали под утицајем Сезановог реализма и Пикасове плаве фазе. Поред уљаног сликарства бавио се мозаиком и илустрацијама. После његове смрти у родној Сремској Митровици основана је Галерија „Лазар Возаревић“ у којој је изложен највећи број ликовних дела.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Лазар Возаревић је рођен 15. јула 1925. године у Сремској Митровици. Школу за примењене уметности у Београду уписао је 1941. године, а 1943. године Академију за ликовне уметности, коју је завршио 1948. године у класи професора Мила Милуновића. Био је члан Једанаесторице и Децембарске групе.[2]

Доцент на Академији за ликовне уметности у Београду постао је 1960. године. У току свога рада прошао је кроз фазе кубизма, енформела и постенформела.

Своје сликарско умеће Возаревић је усавршавао током дужих и краћих боравака у Паризу (1951—1952, 1954—1956, 1958 i 1962).

Поред сликарства, бавио се илустрацијом књига, сценографијом[3] и мозаиком (хотел Метропол у Београду (1956/57), Војнотехнички институт у Београду (1958) и Дом омладине у Београду (1964)).

Умро је 29. марта 1968. године у Београду, од тровања крви изазваног испарењима хемијских средстава помоћу којих је желео да на својим сликама дочара Византију ”...или уз помоћ ових средстава открије материју из времена божанске креативности”.

Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.

Ликовно стваралаштво[уреди | уреди извор]

Девојка са спуштеном косом са прве Лазарове самосталне изложбе у Галерији УЛУС-а (1952)

У тражењу сопственог стваралачког идентитета, у младалачкој фази, Лазару Возаревићу узор су били Сазан и Пикасо, што је он јасно исказао излажући први пу своја дела 1951. године. Одређеност својих уметничких циљева Возаревић је јасно изразио на својој првој самосталној изложби (55 слика у Галерији УЛУС, 1952), за коју је у предговору свог каталога написао:[4]

Као што је критика била сложна да је његова прва самостална изложба, после Лубардине изложбе била ”најрадикалнији покушај у тражењу свог израза и самосвојности мимо признатих и прихваћених токова”, тако је и Возаревићев кубистички период био изложен бројним тврдњама да је то само опонашање Пикаса.

Сликање изван форме Возаревић је први пут приказао 1961. на Првом тријеналу ликовне уметности - у фази увођења фигуре у слику, сједињавањем форме и његове материје., са циљем да дође до праматерије од које је настала форма. Тако је Возаревић у фази енформела имао циљ ”да затекне Бога у фази креативне неодлучности пред материјом”.

Иако енформелистички поступак, искључује појам лепоте, јер лепота не егзистира без форме, Лазареви енформели су пуни емоције. Тајна те Возаревићеве различитости, у односу на западњачке енформелисте, је у томе ”што је он у вези са византијским наслеђем, са иконописањем обоженим додиром Творца...”

Возаревић је у једном периоду стваралаштва припадао „Децембарској групи”, која је своја уметничка схватања заснивали на идеји „искуства прошлости” по којој су они у наслеђу српског средњовековног сликарства проналазили проблемске континуитете у тада савременим сликарским језицима.

Током 1963. године Лазар је у своје византијско-златне подлоге и мркоцрвене просјаје увео металне полулопте разних пречника у геометријској представи. Ове пулије, како је сликар називао тапетарске закивке разних величина, које је забадао у слику. Он је рашчлањивао линију у тачке, закивака, објашњавајући то на овај начин:

Дела му се налазе у Галерији „Лазар Возаревић“, Сремска Митровица, Музеју савремене уметности у Београду, Музеју града Београда, Уметничкој галерији на Цетињу, Умјетничкој галерији у Сарајеву, Галерији Матице српске у Новом Саду, Галерији поклон-збирке Рајка Мамузића у Новом Саду као и у значајним збиркама у иностранству: David Rockfeller и Paul Flockerman (САД), Guido Tervizan (Италија), Pinakoteka (у Барију, Италија), Vila Lobos (Бразил), и Philipe Baudet (Француска).[5]

Његова слика Круг била је део колекције Давида Рокфелера и њена продаја досегла је рекордну цену за сликаре са простора бивше Југославије активног након ДСР.[6]

Његове слике су биле мета фалсификата.[7]

Награде[уреди | уреди извор]

  • 1959. октобарска награда града Београда
  • 1961. Награда за сликарство на Првом Тријеналу ликовних уметности, Београд; Откупна награда на конкурсу за декорисање зграде СИВ-а, Београд
  • 1976. Прва награда на конкурсу за Омладински спомен-дом, Београд

Самосталне изложбе[уреди | уреди извор]

Биста Лазара Возаревића у градском парку у Сремској Митровици
  • 1952. Београд, Галерија УЛУС
  • 1953. Париз, Галерија Saint-Placide
  • 1954. Београд, Клуб књижевника
  • 1955. Нови Сад, Галерија Матице српске; Загреб, Салон ЛИКУМ; Београд, Галерија УЛУС
  • 1956. Париз, Галерија Rive Gauche
  • 1957. Београд, Галерија Графички колектив
  • 1958. Сарајево, Л. Возаревић, С. Богојевић, А. Луковић
  • 1959. Београд, Уметнички павиљон Цвијета Зузорић
  • 1960. Њујорк, Picasso Club
  • 1961. Сремска Митровица, Галерија Срема
  • 1963. Венеција, Галерија Il Traghetto
  • 1964. Београд, Салон Модерне галерије
  • 1965. Бари, Галерија La Panchetta
  • 1966. Рим, Галерија Scipione
  • 1968. Рим, Галерија Il Cerchio; Брисел, Palais des Beaux-Arts
  • 1969/70. Београд, Музеј савремене уметности
  • 1970. Загреб, Галерија Форум; Приштина, Покрајински културни центар
  • 1983. Нови Сад, Галерија ликовне уметности Поклон збирка Рајка Мамузића
  • 1989. Сремска Митровица, Галерија Лазар Возаревић; Београд, Галерија УЛУС
  • 2003. Нови Сад, Галерија ликовне уметности Поклон збирка Рајка Мамузића
  • 2012. Београд, Галерија РТС-а
  • 2014. Ниш, Галерија СЛУ Ниш, Галерија „Србија“, „Лазар Возаревић (1925—1968)“, збирка слика из фонда Галерије „Лазар Возаревић“ из Сремске Митровице

Колективне изложбе[уреди | уреди извор]

Лазар Возаревић је излагао и на бројним колективним изложбама српске и југословенске уметности у земљи и иностранству:

  • Заједничка изложба „Једанаесторице“ (1951)
  • Октобарски салон
  • Југословенско тријенале
  • Прво бијенале младих у Паризу (1959)
  • Шеста међународна изложба у Токију (1961)
  • Четврто медитеранско бијенале у Александрији (1961/62)
  • Девети бијенале у Сао Паолу (1967)
  • Изложбе српских и југословенских уметника у Прагу, Риму, Паризу Лондону, Стокхолму, Монтевидеу, Њу Делхију итд.
  • Ријечки салон

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Zoran Markuš, Lazar Vozarević (1925—1968), Udruženje likovnih umetnika Srbije, Beograd, 1986
  2. ^ Lazar Vozarević, Lazar Vozarević: Muzej savremene umetnosti Beograd, decembar 1969. januar 1970; Retrospektivna izložba slika i crteža 1950-1968. -Katalog, Muzeja savremene umetnosti, Beograd, 1969.,
  3. ^ Branko Dragutinović, Jedan vek Narodnog pozorišta u Beogradu: 1868-1968, Narodno pozorište; "Nolit", Beograd, 1968.
  4. ^ Драгорад Драгичевић, Возаревић, Галерија „Лазар Возаревић“, Сремска Митровица
  5. ^ Славко Тимотијевић, Лазар Возаревић: експресија, црно, црвено, бело, Галерија РТС-а. . Београд. 2012. ISBN 978-86-6195-019-3. 
  6. ^ Бојовић, Александар. „Потрага за аутором савршеног фалсификата”. Politika Online. Приступљено 2022-12-08. 
  7. ^ Бојовић, Александар (7. 12. 2022). „Потрага за аутором савршеног фалсификата”. Политика. Приступљено 8. 12. 2022. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Zoran Markuš, Lazar Vozarević (1925—1968), Udruženje likovnih umetnika Srbije, Beograd, 1986.;
  • Lazar Vozarević, Lazar Vozarević: Muzej savremene umetnosti Beograd, decembar 1969. januar 1970; Retrospektivna izložba slika i crteža 1950-1968. -Katalog, Muzeja savremene umetnosti, Beograd, 1969.,
  • Lazar Vozarević, Lazar Vozarević - Katalog 1964, Salon moderne galerije, Beograd, 1964.,
  • Aleksa Čelebonović, Savremeno slikarstvo u Jugoslaviji, Jugoslavija, Beograd, 1965.,
  • Miodrag B. Protić, Muzej savremene umetnosti Beograd, Muzej savremene umetnosti, Beograd, 1965.,
  • Миодраг Б. Протић, Савременици II, Нолит, Београд, 1964.,
  • Миодраг Б. Протић, Српско сликарство ХХ века, Том II, Нолит, Београд, 1970.,
  • Миодраг Б. Протић, Уводна студија у каталогу ретроспективне изложбе Лазара Возаревића, Музеј савремене уметности у Београду, 1969-70.,
  • Миодраг Б. Протић, Сликарство шесте деценије у Србији (Југословенско сликарство шесте деценије), Музеј савремене уметности у Београду, 1980.,
  • Јерко Денегри, Енформел у Југославији (Југословенско сликарство шесте деценије), Музеј савремене уметности у Београду, 1980.,
  • Лазар Трифуновић, Енформел у Београду, Уметнички павиљон „Цвета Зузорић“, Београд, 1982.,
  • Branko Dragutinović, Jedan vek Narodnog pozorišta u Beogradu: 1868-1968, Narodno pozorište; "Nolit", Beograd, 1968.,
  • Bernard Samuel Myers, Encyclopedia of world art, Том 5, McGraw-Hill, 1959.,
  • Тимотијевић, Славко (2012). Лазар Возаревић: експресија, црно, црвено, бело. Галерија РТС-а, Београд. ISBN 978-86-6195-019-3. 

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лазар_Возаревић&oldid=27541468”