Ластово

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Ластово
2014-10-24 06-56-31 Croatia Dubrovacko-Neretvanska Oskorušno.jpg
Ластово на мапи Хрватске
Ластово
Ластово
Географија
Координате 42°46′01″ СГШ; 16°53′35″ ИГД / 42.767° СГШ; 16.893° ИГД / 42.767; 16.893 Координате: 42°46′01″ СГШ; 16°53′35″ ИГД / 42.767° СГШ; 16.893° ИГД / 42.767; 16.893
Површина 46,87 km2
Обала 46,4 km
Висина 415 m
Највиши врх Хум
Администрација
ХРВ

Ластово (хрв. Lastovo, итал. Lágosta, лат. Augusta Insula, грчки. Ladestanos) је острво у хрватском делу Јадранског мора. Налази се 14 km према југу од острва Корчуле.

Код једне увале острва

Управном поделом припада Дубровачко-неретванској жупанији.

Географија[уреди]

Површина острва је 41 км². По дужини је 10 км, а по ширини 5,8 км. Највиши врх острва је Хум (417 м). А број становника острва је 835 ст. (2001.)

Око острва Ластова се налази 46 острвица и хриди. Само острво Ластово је највеће острво у Ластовским острвцима, које се грана према североистоку према острвцима Ластовцима.

Највећу разруђеност имају северозападна и западна обала. А Ластово је најшумовитије хрватско острво са преко 70 одсто шумовите површине.

Ластово са околним острвима 29. септембра 2006. је проглашено Парком природе.[1]

Клима[уреди]

Ластово има благу медитеранску климу. Просечна јануарска температура износи 10,1 °C, док је јулска 24,4 °C.

Историја[уреди]

Неретљанска област ("Паганија") у 9. веку према Константину Порфирогениту. Већину становништва су чинили некрштени Срби

Постоје археолошки налази у ували Ублима (на југозападној обали) из староримског раздобља и раног средњег века.

У време грчке колонизације спомиње са као Ладеста.

Први становници тога подручја након пада римске власти су према Константину Порфирогениту били некрштени Срби, а Ластово се налазило у саставу српске кнежевине Паганије. Од раног средњег века мењао је власнике: Византија, Млетке (након 1.000.), Дубровачку републику (од 13. века), Хабзбуршку монархију (од 1797., након Цампоформијског мира). За Наполеоном, накратко га заузимају и њиме владају Француска и Енглеска.

Привреда[уреди]

Развијена је пољопривреда: виноградарство, маслинарство, повртарство и узгој рогачи. Значајно је и рибарство и рибопрерада као и туризам.

Становништво[уреди]

Од значајнијих насеља, на острву су насеља Ластово (451 ст. 2001.) и Убле.

Хрвати су већински становници овог острва.

На Ластову се говори јединственим поднаречјем хрватског језика, чакавски јекавски (не ијекавски).

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Опште информације, Приступљено 10. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]