Лисо Поље

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лисо Поље
Лисо Поље
Лисо Поље
Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Колубарски
Општина Уб
Становништво
Становништво (2011) Пад 225
Положај
Координате 44°32′23″ СГШ; 20°11′33″ ИГД / 44.539666° СГШ; 20.1925° ИГД / 44.539666; 20.1925 Координате: 44°32′23″ СГШ; 20°11′33″ ИГД / 44.539666° СГШ; 20.1925° ИГД / 44.539666; 20.1925
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 78 m
Лисо Поље на мапи Србије
Лисо Поље
Лисо Поље
Лисо Поље на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 14212
Позивни број 014
Регистарска ознака UB

Лисо Поље је насеље у Србији у општини Уб у Колубарском округу. Лисо Поље се са источне стране граничи са селом Пољане, са североисточне са селом Дражевац, северозападне Великом Пољем, западне Пироманом и јужне Бргулама. Према попису из 2011. било је 225 становника.

Настанак села[уреди]

За Лисо поље прича се да је дошло отуда, што су крајем 18-ог века неки сељаци пекли ракију и позвали своје суседе на пробу првенца. Пробајући првенац, сви, колико их је год било, изопијају се и у том тренутку на њих набаса некаква лиса кобила, коју ухвате, опију, одеру и одерану најуре у село. Што су лису кобилу одерали, село се прозове Лисо Поље, одвоји се од Бргула а старо име Шимнатица напусти се. И данас се прича, да је кобила била једног од Јанковића из истог села. *Према писању Вука Караџића:

  • Лисо Поље је раселица Бргула, равно село са кућама растуреним на све стране, подељеним на породичне групе.

И ако је Лисо Поље код Вука посебно село, ипак није било дуго после тога посебно село. Тек око 1860. године засебно се одвојило од Бргула и добило свога кмета, а све дотле, па и у доба Вукова, био је прави Бргулски заселак, што су преносиле са колена, на колено и давнашње породице. И Прота Матеја, који је имао своју воденицу у овом селу, помиње га као засебно село у 1813. години, али после ослобођења остало је подуже неодвојено од Бргула.

  • Када је Сибиљанин Јанко пошао од Београда са војском на Косово, прича се, да је прешао Колубару на броду у Стублинама, да се брод по њему зове Царев Брод, затим, да је дошао у Пироман и улогорио се на потоку, који се по њему зове Царевац. На Царевцу је војска била три дана, очекивала другу војску и пировала, то се по томе село назвало Пироман. Кад је помоћна војска дошла, Јанко је са овом војском отишао у Лисо Поље у мису, ондашњи манастир, причестио војску и с њоме уз Колубару и Љиг отишао на Косово.
  • Црквине у Лисом Пољу, Совљаку и Лончанику приписују се католичким становницима, па и гробови око њих истим становницима. Даље се каже: Мисишта или католичких цркава по народном предању било је у Лисом Пољу, Совљаку и Лончанику. У Лисом пољу, прича се, да је био католички манастир у коме је било калуђерица.
  • У „Речнику“ (Речник места) К. Јовановића од 1872. године од 80 насељених места, где су: Хрвати, посавске Бргуле (Бргулице, немају ништа са Бргулама осим сличности назива) и Степање засеоци а ЛИСОГ ПОЉА, и ако га Вук у харачким тефтерима помиње, у овој књизи га нема.
  • Лисо Поље се помиње у списима из 1827:Колубара је због велике количине воде небродна река (не може се прегазити). Кад би стање воде спало на најмању меру, онда се може бродити по извесним местима. Такви су бродови: Бели Брод у Лајковцу, Дабин Брод у Јабучју, Скобаљски у Скобаљу, Протин Брод у ЛИСОМ ПОЉУ и Царев Брод у Стублинама. *На Колубари су данас (у оно време) два гвоздена моста, један на Белом Броду а други код Обреновца.
  • Такође се помињу "Мочила" у Лисо Пољу око 1835. године:Мочила су јаки и чисти извори, дубља од живобара, отичу чистом водом исте темературе као и суседни ваздух, не употребљавају се за пиће, али се употребљавају као мочила за („кисељење“) лан и конопљу. Оваквих мочила има у Забрежју, Уровцима, Пиромано, ЛИСОМ ПОЉУ, Брезовици и др.
        • Порекло фамилија-презимена села Лисо Поље, општина Уб:
        • Презиме – када су досељени – одакле су досељени – крсна слава – напомена:
        • -Богићевићи, друга половина 18. века, Јабланица у Старом Влаху, Никољдан.
        • -Бранковићи, после 1827. године, оближљи Грабовац, Ђурђевдан.Данас фамилија Поповић.
        • -Илићи, после 1827. године, Отањ код Пожеге, Ђурђевдан. Данас су то породице Илић и Петровић.
        • -Јешићи, друга половина 18. века, Суводање у Подгорини, Јовањдан.
        • -Костићи, после 1827. године, Срем, Аранђеловдан.Данас је то фамилија Манојловић
        • -Манојловићи, друга половина 18. века, Стара Река у Подговини, Јовањдан.Данас је то породица Николић.
        • -Маричићи, Јанковићи и Јегдићи, стара породица, Лазаревдан. Данас остала само Фамилија Јанковић.
        • -Микуљи, после 1827. године, Ердељ, не славе, Румуни. Данас фамилија Тодоровић слави Никољдан.
        • -Перићи, друга половина 18. века, Бобова у Подгорини, Никољдан.
        • -Петровићи, друга половина 18. века, Својдруг – округ ужички, Андријевдан.
        • -Тимотићи, после 1827. године, Срем, Аранђеловдан.

Демографија[уреди]

У насељу Лисо Поље живи 215 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (40,5 код мушкараца и 41,0 код жена). У насељу има 75 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,71.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 317
1953. 367
1961. 369
1971. 323
1981. 291
1991. 247 243
2002. 278 278
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
277 99,64 %
непознато
  
1 0,35 %




Референце[уреди]

  1. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]