Пређи на садржај

Каленић (Уб)

Каленић
Каленић
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округКолубарски
ОпштинаУб
Становништво
 — 2022.Пад 552
Географске карактеристике
Координате44° 29′ 22″ С; 20° 12′ 07″ И / 44.4895° С; 20.201833° И / 44.4895; 20.201833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина87 m
Каленић на карти Србије
Каленић
Каленић
Каленић на карти Србије
Остали подаци
Позивни број014
Регистарска ознакаUB

Каленић је насеље у Србији у општини Уб у Колубарском округу. Према попису из 2022. било је 552 становника.

Овде се налазе Кућа Милована Андрића и Кућа Пантелије Машића, које се као непокретна културна добра имају статус споменика културе.

Занимљивости

[уреди | уреди извор]

Село делом обухвата отворени рудокоп угља, а у селу има доста занимљивих и шашавих кућа.

Историја

[уреди | уреди извор]

Први помен села је забележен у турском попису (тефтеру) за хиџретску 934. годину, тј. 1527/1528. годину по садашњем рачунању времена.

Транскрибован на модерни турски, са османске арабице, унос са 228. странице тефтера TD 144 је гласио овако:

Kalenova karye, Valyeva nahiye - Село Каленово (Каленова), Нахија Ваљево[1]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Каленић живи 675 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,2 година (35,5 код мушкараца и 38,9 код жена). У насељу има 264 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,36.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.104
1953. 1.222
1961. 1.178
1971. 1.110
1981. 1.010
1991. 819 813
2002. 888 1.013
Етнички састав према попису из 2002.‍[3]
Срби
 
883 99,43%
Роми
 
3 0,33%
непознато
 
2 0,22%
Становништво према полу и старости[4]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 212 238 266 273 275 250 264


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 47 58 37 50 41 19 5 5 0 2 3,36
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 355 120 203 19 13 0
Женски 347 71 197 71 7 1
УКУПНО 702 191 400 90 20 1
Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 180 47 0 74 8
Женски 73 43 0 10 3
Укупно 253 90 0 84 11
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 22 10 1 2 4
Женски 3 1 3 0 0
Укупно 25 11 4 2 4
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 2 0 0 2
Женски 0 1 1 1 4
Укупно 0 3 1 1 6
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 5 0 0 3
Женски 2 0 0 1
Укупно 7 0 0 4

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ MAD 506 Numarali Semendire Livâsi Icmâl Tahrir Defteri (937/1530), 2009, Анкара, стр. 39
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]