Чучуге

Из Википедије, слободне енциклопедије
Чучуге
Čučuge 005.jpg
Чесма у Црквенцу
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Колубарски
Општина Уб
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 434
Географске карактеристике
Координате 44°24′17″ СГШ; 19°58′20″ ИГД / 44.404666° СГШ; 19.972166° ИГД / 44.404666; 19.972166Координате: 44°24′17″ СГШ; 19°58′20″ ИГД / 44.404666° СГШ; 19.972166° ИГД / 44.404666; 19.972166
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 131 м
Чучуге на мапи Србије
Чучуге
Чучуге
Остали подаци
Позивни број 014
Регистарска ознака UB

Чучуге је насеље у Србији у општини Уб у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 434 становника.

Овде се налази Кућа Радојичића у Чучугама.

Историја[уреди]

Чучуге су место једног од знатнијих бојева Првог српског устанка. Бој се одиграо, по речима проте Матеје Ненадовића[1], 3. априла 1806. године, у уторак. Претходног дана , Турци су , враћајући се са пљачкашког похода у Свилеуви, дошли предвече на конак у Чучуге. Српске снаге под командом војвода Луке Лазаревића и Јакова Ненадовића су, идући из правца Шапца, стигле у Чучуге у вечерњим сатима и одмах започеле бој. Турци су се у бегу скупили на једно брдо и ту пружали отпор целу ноћ. У рану зору, Турци су три пута јуришали на српске положаје, али нису успели да их освоје. Током јуриша погинуо је турски поглавица Џора-Осман, након чега је Турке захватила паника и хаотично су одступали према реци Уб и Босни. Наредних дана су гоњени све до Дрине. Од 5800 Турака, колико прота Матеја наводи да их је било пре битке, око 2800 их је изгинуло. Такође , и српска страна је имала доста губитака. Ово је била једна од већих победа током 1806. године, и најзнајчајнија битка на простору убске Тамнаве.

Галерија[уреди]

Демографија[уреди]

У насељу Чучуге живи 382 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 42,1 година (41,2 код мушкараца и 43,0 код жена). У насељу има 141 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,28.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 753
1953. 758
1961. 747
1971. 700
1981. 658
1991. 579 558
2002. 463 479
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
460 99,35 %
непознато
  
3 0,64 %


Референце[уреди]

  1. "Прота Матеја Ненадовић - Мемоари", Народна књига Београд, 2005
  2. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]