Чучуге

Чучуге
Чучуге;
	Чесма у Црквенцу
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Колубарски
Општина	Уб
Становништво
— 2022.	357
Географске карактеристике
Координате	44° 24′ 17″ С; 19° 58′ 20″ И / 44.404666° С; 19.972166° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	131 m
	Чучуге Чучуге на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	014
Регистарска ознака	UB

Чучуге је насеље у Србији у општини Уб у Колубарском округу. Према попису из 2022. било је 357 становника.

Овде се налази Кућа Радојичића у Чучугама.

Историја

У доба османске власти

Први помен села је у турско доба могао би бити онај забележен у турском попису (тефтеру) за хиџретску 934. годину, тј. 1527/1528. годину по садашњем рачунању времена.

Транскрибован на модерни турски, са османске арабице, унос са 216. странице тефтера TD 144 је гласио овако:

Şuşuka karye, Valyeva nahiye - Село Чучуга, Нахија Ваљево^[1]

Српска револуција

Чучуге су место једног од знатнијих бојева Првог српског устанка. Бој се одиграо, по речима проте Матеје Ненадовића^[2], 3. априла 1806. године, у уторак. Претходног дана , Турци су , враћајући се са пљачкашког похода у Свилеуви, дошли предвече на конак у Чучуге. Српске снаге под командом војвода Луке Лазаревића и Јакова Ненадовића су, идући из правца Шапца, стигле у Чучуге у вечерњим сатима и одмах започеле бој. Турци су се у бегу скупили на једно брдо и ту пружали отпор целу ноћ. У рану зору, Турци су три пута јуришали на српске положаје, али нису успели да их освоје. Током јуриша погинуо је турски поглавица Џора-Осман, након чега је Турке захватила паника и хаотично су одступали према реци Уб и Босни. Наредних дана су гоњени све до Дрине. Од 5800 Турака, колико прота Матеја наводи да их је било пре битке, око 2800 их је изгинуло. Такође , и српска страна је имала доста губитака. Ово је била једна од већих победа током 1806. године, и најзнајчајнија битка на простору убске Тамнаве.

Галерија

Демографија

У насељу Чучуге живи 382 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 42,1 година (41,2 код мушкараца и 43,0 код жена). У насељу има 141 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,28.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	753
1953.	758
1961.	747
1971.	700
1981.	658
1991.	579	558
2002.	463	479

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	460	99,35%
непознато	3	0,64%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	1	1
80+	2	6
75—79	20	10
70—74	12	16
65—69	17	19
60—64	12	19
55—59	13	8
50—54	18	13
45—49	15	21
40—44	16	11
35—39	15	12
30—34	6	12
25—29	24	11
20—24	20	20
15—19	13	8
10—14	11	13
5—9	13	9
0—4	13	13
Просек :	41,2	43,0

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	134	144	160	165	169	167	141

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	28	37	18	21	15	14	4	3	0	1	3,28

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	204	55	125	18	6
Женски	187	21	124	36	6
УКУПНО	391	76	249	54	12

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	124	73	2	6	17
Женски	66	43	0	0	7
Укупно	190	116	2	6	24

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2	1	6	1	2
Женски	0	1	5	1	1
Укупно	2	2	11	2	3

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	3	2	3	0
Женски	0	1	2	3	2
Укупно	0	4	4	6	2

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	5
Женски	0	0	0	0
Укупно	1	0	0	5

Референце

^ MAD 506 Numarali Semendire Livâsi Icmâl Tahrir Defteri (937/1530), 2009, Анкара, стр. 54
^ "Прота Матеја Ненадовић - Мемоари", Народна књига Београд, 2005
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] MAD 506 Numarali Semendire Livâsi Icmâl Tahrir Defteri (937/1530), 2009, Анкара, стр. 54

[2] "Прота Матеја Ненадовић - Мемоари", Народна књига Београд, 2005

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]