Чучуге

Координате: 44° 24′ 17″ С; 19° 58′ 20″ И / 44.404666° С; 19.972166° И / 44.404666; 19.972166
С Википедије, слободне енциклопедије

Чучуге
Чесма у Црквенцу
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округКолубарски
ОпштинаУб
Становништво
 — 2011.Пад 434
Географске карактеристике
Координате44° 24′ 17″ С; 19° 58′ 20″ И / 44.404666° С; 19.972166° И / 44.404666; 19.972166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина131 m
Чучуге на карти Србије
Чучуге
Чучуге
Чучуге на карти Србије
Остали подаци
Позивни број014
Регистарска ознакаUB

Чучуге је насеље у Србији у општини Уб у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 434 становника.

Овде се налази Кућа Радојичића у Чучугама.

Историја[уреди | уреди извор]

Чучуге су место једног од знатнијих бојева Првог српског устанка. Бој се одиграо, по речима проте Матеје Ненадовића[1], 3. априла 1806. године, у уторак. Претходног дана , Турци су , враћајући се са пљачкашког похода у Свилеуви, дошли предвече на конак у Чучуге. Српске снаге под командом војвода Луке Лазаревића и Јакова Ненадовића су, идући из правца Шапца, стигле у Чучуге у вечерњим сатима и одмах започеле бој. Турци су се у бегу скупили на једно брдо и ту пружали отпор целу ноћ. У рану зору, Турци су три пута јуришали на српске положаје, али нису успели да их освоје. Током јуриша погинуо је турски поглавица Џора-Осман, након чега је Турке захватила паника и хаотично су одступали према реци Уб и Босни. Наредних дана су гоњени све до Дрине. Од 5800 Турака, колико прота Матеја наводи да их је било пре битке, око 2800 их је изгинуло. Такође , и српска страна је имала доста губитака. Ово је била једна од већих победа током 1806. године, и најзнајчајнија битка на простору убске Тамнаве.

Галерија[уреди | уреди извор]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Чучуге живи 382 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 42,1 година (41,2 код мушкараца и 43,0 код жена). У насељу има 141 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,28.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 753
1953. 758
1961. 747
1971. 700
1981. 658
1991. 579 558
2002. 463 479
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
460 99,35%
непознато
  
3 0,64%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Прота Матеја Ненадовић - Мемоари", Народна књига Београд, 2005
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]