Чучуге

Чучуге
Чучуге;
	Чесма у Црквенцу
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Колубарски
Општина	Уб
Становништво
— 2011.	434
Географске карактеристике
Координате	44° 24′ 17″ С; 19° 58′ 20″ И / 44.404666° С; 19.972166° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	131 m
	Чучуге Чучуге на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	014
Регистарска ознака	UB

Чучуге је насеље у Србији у општини Уб у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 434 становника.

Овде се налази Кућа Радојичића у Чучугама.

Историја

У доба османске власти

Први помен села је у турско доба могао би бити онај забележен у турском попису (тефтеру) за хиџретску 934. годину, тј. 1527/1528. годину по садашњем рачунању времена.

Транскрибован на модерни турски, са османске арабице, унос са 216. странице тефтера TD 144 је гласио овако:

Şuşuka karye, Valyeva nahiye - Село Чучуга, Нахија Ваљево^[1]

Српска револуција

Чучуге су место једног од знатнијих бојева Првог српског устанка. Бој се одиграо, по речима проте Матеје Ненадовића^[2], 3. априла 1806. године, у уторак. Претходног дана , Турци су , враћајући се са пљачкашког похода у Свилеуви, дошли предвече на конак у Чучуге. Српске снаге под командом војвода Луке Лазаревића и Јакова Ненадовића су, идући из правца Шапца, стигле у Чучуге у вечерњим сатима и одмах започеле бој. Турци су се у бегу скупили на једно брдо и ту пружали отпор целу ноћ. У рану зору, Турци су три пута јуришали на српске положаје, али нису успели да их освоје. Током јуриша погинуо је турски поглавица Џора-Осман, након чега је Турке захватила паника и хаотично су одступали према реци Уб и Босни. Наредних дана су гоњени све до Дрине. Од 5800 Турака, колико прота Матеја наводи да их је било пре битке, око 2800 их је изгинуло. Такође , и српска страна је имала доста губитака. Ово је била једна од већих победа током 1806. године, и најзнајчајнија битка на простору убске Тамнаве.

Галерија

Демографија

У насељу Чучуге живи 382 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 42,1 година (41,2 код мушкараца и 43,0 код жена). У насељу има 141 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,28.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	753
1953.	758
1961.	747
1971.	700
1981.	658
1991.	579	558
2002.	463	479

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	460	99,35%
непознато	3	0,64%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	1	1
80+	2	6
75—79	20	10
70—74	12	16
65—69	17	19
60—64	12	19
55—59	13	8
50—54	18	13
45—49	15	21
40—44	16	11
35—39	15	12
30—34	6	12
25—29	24	11
20—24	20	20
15—19	13	8
10—14	11	13
5—9	13	9
0—4	13	13
Просек :	41,2	43,0

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	134	144	160	165	169	167	141

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	28	37	18	21	15	14	4	3	0	1	3,28

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	204	55	125	18	6
Женски	187	21	124	36	6
УКУПНО	391	76	249	54	12

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	124	73	2	6	17
Женски	66	43	0	0	7
УКУПНО	190	116	2	6	24
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2	1	6	1	2
Женски	0	1	5	1	1
УКУПНО	2	2	11	2	3
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	3	2	3	0
Женски	0	1	2	3	2
УКУПНО	0	4	4	6	2
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	5
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	1	0	0	5

Референце

^ MAD 506 Numarali Semendire Livâsi Icmâl Tahrir Defteri (937/1530), 2009, Анкара, стр. 54
^ "Прота Матеја Ненадовић - Мемоари", Народна књига Београд, 2005
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] MAD 506 Numarali Semendire Livâsi Icmâl Tahrir Defteri (937/1530), 2009, Анкара, стр. 54

[2] "Прота Матеја Ненадовић - Мемоари", Народна књига Београд, 2005

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]