Пређи на садржај

Магнус Корт Нилсен

С Википедије, слободне енциклопедије
Магнус Корт Нилсен
Корт Нилсен 2018.
Лични подаци
Пуно имеМагнус Корт Нилсен
Надимак„Конг Корт“, „Конкортен“
Датум рођења(1993-01-16)16. јануар 1993.(31 год.)
Мјесто рођењаРене, Борнхолм, Данска
ДржављанствоДанска
Висина1,83 m[1]
Маса68 kg[1]
Тимске информације
Тренутни тим
Уно—Х мобилити
Дисциплинадрумски
Улогавозач
Тип возачапанчер
Професионална каријера
2012Форсикринг—химерланд
2013—2014Култ енерџи[2]
2014Орика—гринеџ (стажер)
2015—2017Орика—гринеџ[3]
2018—2019Астана[4][5]
2020—2023ЕФ едукејшон—изипост[6][7]
2024—Уно—Х мобилити
Успјеси
Вуелта а Еспања
Најагресивнији возач1 (2021)
Друге трке
Класик де Алмерија 1 (2017)
Арктик рејс оф Норвеј 1 (2024)
Ажурирано: 11. август 2024.

Магнус Корт Нилсен (дан. Magnus Cort Nielsen; 16. јануар 1993) дански је професионални бициклиста који тренутно вози за UCI про тур тим — Уно—Х мобилити.[8] По једном је освојио Класик де Алмерија трку, класификацију за најагресивнијег возача на Вуелта а Еспањи и Арктик рејс оф Норвеј. Остварио је побједе на све три гранд тур трке, шест на Вуелти, двије на Тур де Франсу и једну на Ђиро д’Италији.

Професионалну каријеру је почео 2014. године, када је остварио преко десет побједа, након чега је 2015. прешао у аустралијски ворлд тур тим Орика—гринеџ. Године 2016. возио је прву гранд тур трку — Вуелта а Еспању и остварио је двије етапне побједе, обје у групном спринту. Године 2017. освојио је Класик де Алмерија трку и завршио је Лондон—Сари класик на другом мјесту, док је 2018. возио Тур де Франс по први пут и остварио је једну етапну побједу.

Године 2019. Остварио је етапну побједу на Париз—Ници и освојио је брдску класификацију на Дојчланд Туру, док је 2020. остварио етапну побједу на Вуелта а Еспањи. Године 2021. остварио је по једну етапну побједу на Руте д‘Окитани трци и на Париз—Ници, док је у финишу сезоне остварио три етапне побједе на Вуелти и освојио је класификацију за најагресивнијег возача. Године 2022. остварио је једну етапну побједу на Тур де Франсу, био је лидер брдске класификације на шест етапа и добио је награду за најагресивнијег возача на двије етапе. На четвртој етапи, срушио је рекорд Федерика Бамонтеса по броју освојених брдских циљева заредом, са укупно девет заредом од почетка Тура.[9]

Године 2023. остварио је етапну побједу на Ђиро д’Италији, чиме је постао 106 возач који је остварио побједе на све три гранд тур трке и трећи Данац који је то постигао.[10]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Magnus Cort Nielsen”. eurosport.com. Приступљено 23. 5. 2023. 
  2. ^ „Magnus Cort Nielsen”. Cycling Archives. Cycling Archives. Приступљено 23. 5. 2023. 
  3. ^ „Orica-GreenEdge signs neo-pro Cort for three years”. cyclingnews.com. Future plc. 18. 6. 2014. Приступљено 23. 5. 2023. 
  4. ^ „Cort signs two-year deal with Astana”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. 7. 8. 2017. Приступљено 23. 5. 2023. 
  5. ^ „Astana Pro Team presented renewed roster for 2019”. astanaproteam.kz. Apgrade. 16. 12. 2018. Архивирано из оригинала 27. 03. 2019. г. Приступљено 23. 5. 2023. 
  6. ^ „Cort Nielsen signs with EF Education First”. cyclingnews.com. Future plc. 26. 8. 2019. Приступљено 23. 5. 2023. 
  7. ^ „EF Education - Nippo”. UCI.org. Union Cycliste Internationale. Архивирано из оригинала 1. 1. 2021. г. Приступљено 23. 5. 2023. 
  8. ^ „Uno-X Mobility”. uci.org. Union Cycliste Internationale. Приступљено 5. 1. 2024. 
  9. ^ Weislo, Laura (5. 7. 2022). „Cort breaks Tour de France consecutive mountain win record”. cyclingnews.com. Приступљено 23. 5. 2023. 
  10. ^ „Cort Nielsen, the stage hunter”. giroditalia.it. 16. 5. 2023. Приступљено 23. 5. 2023. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]