Мазамора
 Бела Мазамора | |
| Друго име | Mazamorra |
|---|---|
| Врста јела | посластица |
| Регије или држава |  Перу |
| Део националне кухиње | Региони Перуа |
| Главни састојци | јабуке, каранфилића, цимета, дуња, лимун, суве кајсије, суве шљиве, шећер |
 Медији: Мазамора | |
Мазамора или тесто Маврара (есп. mazamorra), популарна је посластица Латинске Америке.[1] Иако право порекло ове посластице није познато, сматра се да потиче из различитих кулинарских традиција Претколумбовске ере као и у регионима у којима се данас конзумира. Назив Мазамора потиче од Шпанаца.[2][3]
Мазамора из Перуа
[уреди | уреди извор]Најпознатија и највише конзумирана мазамора у Перуу је мазамора морада, направљена од куваног љубичастог кукуруза и зачињена локалним зачинима. Ово јело има афро-перуанско порекло. То је традиционално јело које се помиње у многим креолским песмама, због чега се сматр да се овај десерт у Перуу припрема дуги низ година. Мзамора је једна од најпопуларнијих посластица, заједно са пудингом од пиринча, пикаронима и „суспиро де лимена о суспиро лимено” (Лименијин уздах или уздах Лименија).[4] У овој регији постоје различите врсте припрема ове богате послестице. У неким делима Перуа се може додати каранфилчић док у неким деловима цимет. Пре неколико година почела је припрема Мазаморе ферментованим кромпирима.[5]
Етимологија
[уреди | уреди извор]Реч „мазаморра“ била је, у колонијално доба, назив за храну „маргинализованих људи“, оних који су били осуђени на сиромаштво.[6] Шпанци нису ценили ово јело, већ су га означили погрдним термином „мазамора“, упркос томе што се то име задржало и користи се и дан данас.[7]
Порекло
[уреди | уреди извор]Порекло мазаморесе први пут јавља из претколумбовског доба, када су древни староседеоци припремали неку врсту жуте каше од кукуруза. Тек доласком Шпанаца ово домаће јело постало је десерт који се и дан данас конзумира као такав. Прерађивањем рецепта додати су нови састојци попут каранфилића, цимета, дуња, јабука, лимун, суве кајсије, суве шљиве, шећер ... Културна мешавина између Шпанаца и староседелаца Перуа, касније је довело до рођења посластице зване Мазамора Морада, мешавине љубичастог кукуруза и брашна од слатког кромпира са сувим воћем попут сувих шљива, сувих кајсија, дуња и јабука.
Коришћење
[уреди | уреди извор]Мазамора морада једна је од најтипичнијих посластица перуанске кулинарске културе. Ова посластица се посебно припрема у октобру месецу током прославе верске славе „Señor de los milagros“ (Господар чуда). Конзумирање Мазаморе мораде врло је раширена, посебно у Лими, на улици постоји много продајних места које продају Мазамору, као и друге традиционалне перуанске посластице попут пудинга од пиринча. Иако је конкуренција јако велика током летњих дана, локални мештани препродају своје залихе јако брзо због популарности овог производа.[8]
Припрема
[уреди | уреди извор]
Састојци:
- 1 кг сувог љубичастог кукуруза
- 1/2 ананаса (укључујући и кору)
- 1 дуња (није обавезно)
- 2 до 3 штапића цимета
- 1 кашичица целог каранфилића
- 1 јабука
- 1 шоља сувог воћа (шљиве, кајсије и / или вишње)
- 1 шоља шећера
- 3 кашике кукурузног скроба
- Сок од свежег лимуна
Припрема:
- Постоји неколико припрема за овај десерт.[9]
- Ставите суво воће у посуду отпорну на топлоту и прелијте кључалом водом. Оставити да се охлади.
- Додајте љубичасти кукуруз у велику посуду и прелијте са 10 шоља воде.
- Исеците ананас на ситне комаде и оставите их са стране. Додајте кору ананаса у лонац са кукурузом.
- Исеците дуњу (или уместо дуње ставите зелену јавуку) и додајте у посуду, заједно са штапићем цимета и каранфилићем.
- Прокувајте смесу око 30 минута док течност не постане дубоко љубичаста и дуња не постане врло мекана.
- Исцедите течност у чисту посуду а кукуруз, дуњу, штапиће цимета, каранфилић и кору ананаса можете бацити.
- Одвојите 1/2 шоље течности у малу посуду. Умешајте кукурузни скроб док се потпуно не помеша и оставите на страну.
- У течност додајте шећер, комаде ананаса и прстохват соли. Ољуштите јабуке, нарендајте их и додајте смеси.
- Смесу прокувајте још око 20 минута уз повремено мешање док јабука не омекша.
- Додајте смесу кукурузног шкроба у смешу које се кува и наставите да кувате уз непрестано мешање још око 5 минута или док смеса не згусне.
- Склоните са ватре и додајте сок од лимуна. Служите расхлађено или на собној температури посуто циметом.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Мазамора морада -
Мазамора мајзена од скроба -
Сангито -
Слана мазамора са месом од свиње -
Мазамора калбаза -
Чаша мазаморе -
Мазамора од пиринча -
Мазамора на менију -
Улична продаја
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Mazamorra Morada, un délicieux dessert péruvien”. capsao.com (на језику: француски). Приступљено 9. 4. 2021.
- ^ Delights, Peru (27. 7. 2012). „Mazamorra Morada – The Sweet Taste Of Independence”. PERU DELIGHTS.
- ^ „La Paz se suma con un festival gastronómico a la fiesta nacional de Perú”. www.efe.com (на језику: шпански). Приступљено 9. 4. 2021.
- ^ „Gastronomía peruana se degustará en Guayaquil”. El Universo (на језику: шпански). 21. 7. 2018. Приступљено 9. 4. 2021.
- ^ PERÚ, NOTICIAS EL COMERCIO (22. 3. 2017). „Franceses se vuelven amantes del pisco y del fútbol nacional | REDES-SOCIALES”. El Comercio Perú (на језику: шпански). Приступљено 9. 4. 2021.
- ^ „DESET NAJLEPŠIH PERUANSKIH POSLASTICA”. Krstarenje 4 U. 16. 7. 2018. Архивирано из оригинала 03. 10. 2022. г. Приступљено 9. 4. 2021.
- ^ Voyages, Comptoir des. „Top 7 des desserts du Pérou - Blog voyage Pérou”. Comptoir des voyages (на језику: француски). Приступљено 9. 4. 2021.
- ^ Tours, Lima Bici. „La gastronomie péruvienne par Lima Bici Tours.”. limabicitours.com (на језику: енглески). Приступљено 9. 4. 2021.[мртва веза]
- ^ „Mazamorra antioqueña”. www.peko-peko.fr (на језику: француски). 9. 9. 2019. Приступљено 9. 4. 2021.
Литература
[уреди | уреди извор]- Ross, Marjorie (2001). Entre el comal y la olla : fundamentos de gastronomía costarricense (1a изд.). San José, Costa Rica: Editorial Universidad Estatal a Distancia. ISBN 9789968311281.
- Weston, Rosario Olivas. Cultura identidad y cocina en el Perú (на језику: шпански). Escuela Profesional de turismo y Hotelería, Facultad de Ciencias de la Comunicación, Turismo y Sicología, Universidad San Martin de Porres.
