Дуња

За друга значења, погледајте страницу Дуња (вишезначна одредница).

Дуње преусмерава овде. За насеље у Северној Македонији, погледајте страницу Дуње (Прилеп).

Дуња
плодови крушколике дуње
цветови дуње
Научна класификација
Царство:	Plantae
Кладус:	Tracheophytes
Кладус:	Angiospermae
Кладус:	Eudicotidae
Кладус:	Rosids
Ред:	Rosales
Породица:	Rosaceae
Род:	Cydonia Mill.
Врста:	C. oblonga
Биномно име
Cydonia oblonga Mill.

Дуња (Cydonia oblonga) је једина врста рода Cydonia (Maloideae, Rosaceae). Њено ботаничко име потиче од грчког града Kydonia (данас Ханија) на сјеверозападу острва Крита. У Јерменији и Ирану дуња се може наћи у природи.

Опис

Стабло дуње је 4 до 6 m високо дрво које се може наћи у Азији и Европи. Цвјета у мају и јуну и има бијеле до ружичасте цвјетове. Латице цвјетова су дуге између 2 и 5 cm. Пошто се у топлијим предјелима боље осјећа, култивише се најчешће у виноградарском окружењу.

Плод дуње је сличан плоду јабуке или крушке. Од дуња је могућа припрема компота, желеа, као и сокова.

Дуње се често саде у подножјима дрвета крушке и других високих воћних стабала и рађају након 4 до 8 година. Размножавање путем пелцера и укрштањем успијева само понекад.

Плод

Плод дуње

Плодови јабуколике дуње

Плод дуње садржи веома пуно витамина Ц, затим калијум, натријум, цинк, гвожђе, бакар, манган, пектин и друге органске и неорганске киселине. Сјеме дуње садржи различите слузи, уља као и отровни цијанид гликозид (Cyanid-Glykosid).

Симболика, Митологија

Дуња важи за симбол љубави, среће, плодности, памети, љепоте, постојаности и непролазности.

У античким легендама, дуњом су богови одређивали судбине. Она је била плод Афродите и Гаје. Парис ју је, по обећању лијепе Хелене, предао Афродити као најљепшој од свих богиња.

Састав

Има око 20% слузи, пектина, око 8% разних шећера, око 1% јабучне киселине, 15% масног уља, амигдалина (0,5%), емулзина, протида и танина.

Употреба

Употребљава се као слузаво средство за израду емулзија и микстура против кашља, као вода за облоге, против опекотина, за козметику и у индустрији. Данас се, без разлога, употребљава много мање него раније. Грци и Римљани су дуњу много ценили као благо средство против пролива (танин и слуз). Присутна цијановодонична киселина у семену чини да локално анестезира. Ако се за израду слузи употреби здробљено семе, у њему може бити толико ове киселине, да се могу појавити и случајеви тровања. Зато слуз треба правити од целог семена, ако се не жели истовремено дејство слузи и цијановодоничне киселине.

У индустријским земљама дуњино семе се све више употребљава, тако да се наша производња углавном извози.

Од дуњиног семена се израђују лекови на исти начин као и код наниног семена.

Сок од дуње

Служи као пријатан и лековит напитак који освежава и јача слузницу уста, желуца и црева. На западу се даје против досадних и упорних пролива деце. Сок се прави цеђењем и стругањем зрелих и здравих дуња. Фабрике сокова праве мутан и бистар сок.

Производња дуња

Десет највећих произвођача у 2012.
Држава	Производња (у тонама)
Турска	135.406
Кина	125.000
Узбекистан	80.000
Мароко	46.000
Иран	36.500
Аргентина	27.500
Азербејџан	27.140
Шпанија	14.000
Србија	10.795
Алжир	10.516
Свет	596.532

Производња дуња у 2012. години

Види још

• Китникес
• Воће

Спољашње везе

• Cornell article
• Quince history Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (11. фебруар 2021)