Дуња

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Дуње (село).
Дуња
Cydonia.jpg
плодови крушколике дуње
Fleurs-et-feuilles-de-cognassier.jpg
Цветови дуње
Таксономија
Царство: Plantae
Одељак: Magnoliophyta
Класа: Magnoliopsida
Ред: Rosales
Породица: Rosaceae
Потпородица: Maloideae
Род: Cydonia
Биномијална номенклатура
Cydonia oblonga
Mill.

Дуња (Cydonia oblonga) је једина врста рода Cydonia (Maloideae, Rosaceae). Њено ботаничко име потиче од грчког града Kydonia (данас Ханија) на сјеверозападу острва Крита. У Јерменији и Ирану дуња се може наћи у природи.

Опис[уреди]

Стабло дуње је 4 до 6m високо дрво које се може наћи у Азији и Европи. Цвјета у мају и јуну и има бијеле до ружичасте цвјетове. Латице цвјетова су дуге између 2 и 5 cm. Пошто се у топлијим предјелима боље осјећа, култивише се најчешће у виноградарском окружењу.

Плод дуње је сличан плоду јабуке или крушке (одакле и потичу двије сорте дуње; јабуколика и крушколика). Од дуња је могућа припрема компота, желеа, као и сокова.

Дуње се често саде у подножјима дрвета крушке и других високих воћних стабала и рађају након 4 до 8 година. Размножавање путем пелцера и укрштањем успијева само понекад.

Плод[уреди]

Плод дуње
плодови јабуколике дуње

Плод дуње садржи веома пуно витамина Ц, затим калијум, натријум, цинк, гвожђе, бакар, манган, пектин и друге органске и неорганске киселине. Сјеме дуње садржи различите слузи, уља као и отровни цијанид гликозид (Cyanid-Glykosid).

Симболика, Митологија[уреди]

Дуња важи за симбол љубави, среће, плодности, памети, љепоте, постојаности и непролазности.

У античким легендама, дуњом су богови одређивали судбине. Она је била плод Афродите и Гаје. Парис ју је, по обећању лијепе Хелене, предала Афродити као најљепшој од свих богиња.

Састав[уреди]

Има око 20% слузи, пектина, око 8% разних шећера, око 1% јабучне киселине, 15% масног уља, амигдалина (0,5%), емулзина, протида и танина.

Употреба[уреди]

Употребљава се као слузаво средство за израду емулзија и микстура против кашља, као вода за облоге, против опекотина, за козметику и у индустрији. Данас се, без разлога, употребљава много мање него раније. Грци и Римљани су дуњу много ценили као благо средство против пролива (танин и слуз). Присутна цијановодонична киселина у семену чини да локално анестезира. Ако се за израду слузи употреби здробљено семе, у њему може бити толико ове киселине, да се могу појавити и случајеви тровања. Зато слуз треба правити од целог семена, ако се не жели истовремено дејство слузи и цијановодоничне киселине.

У индустријским земљама дуњино семе се све више употребљава, тако да се наша производња углавном извози.

Од дуњиног семена се израђују лекови на исти начин као и код наниног семена.

Сок од дуње[уреди]

Служи као пријатан и лековит напитак који освежава и јача слузницу уста, желуца и црева. На западу се даје против досадних и упорних пролива деце. Сок се прави цеђењем и стругањем зрелих и здравих дуња. Фабрике сокова праве мутан и бистар сок.

Производња дуња[уреди]

Десет највећих произвођача у 2012.
Држава Производња (у тонама)
 Турска 135.406
 Кина 125.000
 Узбекистан 80.000
 Мароко 46.000
 Иран 36.500
 Аргентина 27.500
 Азербејџан 27.140
 Шпанија 14.000
 Србија 10.795
 Алжир 10.516
Свет 596.532
Производња дуња у 2012. години


Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]