Малгаши

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Малгаши
Foko Malagasy
Family Madagascar.jpg
Малгашка породица
Укупна популација
20 милиона
Региони са значајном популацијом
 Мадагаскар
Језици
малгашки језик, француски језик
Религија
анимизам, протестантизам, католицизам, ислам
Сродне етничке групе
остали аустронезијски народи, банту народи

Малгаши[1] или Малгашани[1] (франц. Malgache, малг. Foko Malagasy) су аустронезијски народ сродан Малајцима, чија је матична земља острво Мадагаскар. Воде порекло од аустронежанских морепловаца са подручја данашњег Борнеа,[2] који су се на обалу Мадагаскара искрцали између трећег и десетог века. Малгаша има укупно око 20 милиона, од тога највише на Мадагаскару. Малгашких заједница има и у Перуу, Француској и САД. Малгаши говоре малгашким језиком, који спада у аустронезијску породицу језика, а међу њима је заступљен и француски језик због некадашње француске колонијалне власти.

У антрополошком погледу представљају мешавину монголоидних и негроидних особина, због некадашњег мешања досељених Банту црнаца и аустронежанских досељеника, што је довело до стварања данашњих Малгаша.

Генетика[уреди]

Према резултатима недавно спроведене генетске студије Малгашани имају мешано афричко и азијско порекло.[2] Три малгашке популације (Теморо, Везо и Микеа) поседују око 70% афричког и 30% азијског порекла.[2]

Азијски преци данашњих Малгашана, су, према овој студији највероватније аустронежански морепловци са подручја југоисточног Борнеа, претежно Дајаци и Банџарци (који су мешаног малајског и дајачког порекла).[2]

Племена[уреди]

Малгашанска племена

Малгашки народ се дели на племена, која се могу сврстати у две основне скупине горска и приморска племена:[3]

Језик и његови дијалекти[уреди]

Дијалекти малгашког језика

Малгашки језик спада у аустронезијску породицу језика и њиме говори око 25 милиона људи. Он је највише сродан језицима Борнеа, нарочито маањанском језику, језику дајачког племена Маањан. Подељен је на следеће дијалекте:[4]

  • Западни дијалекти:
    • Антанкарана (156.000)
    • Бара (724.000)
    • Масикоро (550.000)
    • Сакалава (1.210.000)
    • Тандрој-Махафали (1.300.000)
    • Тсимихети (1.615.000)
  • Источни дијалекти:
    • Северни бетсимисарака (1.270.000)
    • Јужни бетсимисарака (2.000.000)
    • Централни (10.893.000)
    • Таноси (639.000)
    • Тесака (1.130.000)

Религија[уреди]

Малгаши су по вероисповести већином анимисти и представљају 51% Малгашана. Хришћани чине 41% становништва и подељени су на протестанте и католике (протестанти 22%, католици 19%). На северу државе постоји мала муслиманска (сунитска) заједница са око 4% припадника. Остатак чине хиндуисти, атеисти и неизјашњени људи.

Дијаспора[уреди]

Постоји малгашка заједница која живи у Француској и броји око 2.000 људи. Афро-перувијци малгашког порекла броје око 7.000 припадника,[5] док око 300 Малгаша живи у САД. Неки познати људи рођени у САД-у имају деоно или у потпуности малгашко порекло.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Српско географско друштво (1961). Гласник Српског географског друштва: Bulletin de la Société serbe de geographie, Том 41, Издања 1-2. стр. 104. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Kusuma, P. et al. Contrasting Linguistic and Genetic Origins of the Asian Source Populations of Malagasy. Sci. Rep. 6, 26066; doi: 10.1038/srep26066 (2016).
  3. ^ П. Буато. Мадагаскар. „Очерки по истории мальгашской нации”. — 1961. — С. 409.
  4. ^ „Madagascar”. ethnologue.com. 
  5. ^ Maidei Magirosa (26. 6. 2014). „Strong African presence in Peru”. thePatriot. Приступљено 15. 4. 2015. 

Литература[уреди]