Пређи на садржај

Марко Чакаревић

С Википедије, слободне енциклопедије
Марко Чакаревић
Лични подаци
Пуно име Марко Чакаревић
Датум рођења(1988-05-13)13. мај 1988. (38 год.)
Место рођења Београд, СФРЈ
Држављанство Србија
Висина 2,00 m
Информације о каријери
НБА драфт 2010. / није изабран
Проф. каријера 2006—2024.
Позиција крило
Сениорска каријера
Године Клуб
2006—2008. Асвел
2008—2009. Свислајон Таково
2009. → Пелистер
2009—2011. Раднички Крагујевац
2011—2013. Партизан
2013—2014. Металац
2014—2016. Игокеа
2016. Темишвар
2017. Динамик
2017—2018. Партизан
2018. Динамик
2018—2019. Лијеткабелис
2020. Капошвар
2020—2021. Динамик
2021. Здравље
2021—2022. Стар
2024. Ћингдао иглси
Репрезентативна каријера
Године Репрезентација
Србија

Марко Чакаревић (Београд, 13. мај 1988) бивши је српски кошаркаш. Играо је на позицији крила.

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Чакaревић је кошарку коју почео да тренира у локалном клубу Колеџ баскет.[1] Прекретницу у његовом раном кошаркашком развоју представља прелазак у београдски Житко баскет, где под вођством тренера Драгана Јаковљевића остварује значајан напредак током две године интензивног рада.[1] Добре партије на међународним турнирима са Житком скренуле су пажњу француског Асвела, са којим након летњих припрема и пробе потписује вишегодишњи уговор.[1] У екипи Асвела је дебитовао као професионалац наступајући у француској Про А лиги.[2]

Након две године проведене у Француској, Чакaревић се вратио у Србију и потписао за Свислајон Таково.[1] Како би се вратио у такмичарски ритам након повреде руке, клуб га је одмах проследио на позајмицу у македонски Пелистер, који је Свислајон у то време суфинансирао.[1] Након кратаког боравка у македонском клубу, вратио се у Свислајон. Од наредне 2010/11. клуб се из Вршца преселио у Крагујевац и променио име у Раднички. У екипи Радничког је провео наредне две године, а посебно је био добар у другој сезони када је био један од водећих играча тима уз Мајкла Лија.[3]

У јулу 2011. потписао је трогодишњи уговор са Партизаном.[4] У Партизановом дресу по први пут је заиграо у Евролиги. Од трофеја је освојио једну Јадранску лигу (2013), две титуле првака Србије (2012. и 2013) и један национални куп (2012). Након две проведене сезоне у клубу, Чакaревић и Партизан су у августу 2013. године споразумно раскинули сарадњу.[5]

У сезони 2013/14. носио је дрес ваљевског Металца.[6] Првог дана августа 2014. године потписао је уговор са Игокеом.[7] У Игокеи је провео наредне две сезоне у којима по два пута осваја Првенство и Куп Босне и Херцеговине.

Током лета 2016. потписао за Темишвар.[8] Напустио је румунски клуб у децембру исте године. Почетком фебруара 2017. вратио се у Србију и потписао за Динамик.[9][10] Наступајући за Динамик, Чакаревић је био најкориснији играч, најбољи стрелац и најбољи крадљивац лопти у Суперлиги Србије 2017. године.[11] За сезону 2017/18. вратио се у Партизан.[12] Током свог другог мандата у Партизану, освојио је Куп Радивоја Кораћа 2018. године победом у финалу над Црвеном звездом у Нишу 81:75.[13]

У октобру 2018. године вратио се у Динамик.[14] Након пет одиграних утакмица у Другој АБА лиги, крајем новембра 2018. године прешао је у литвански клуб Лијеткабелис, где је поново сарађивао са тренером Ненадом Чанком.[15] У овом тиму провео је остатак сезоне, наступајући у првенству Литваније и ФИБА Лиги шампиона. Имао је затим кратак ангажман у мађарском прволигашу Капошвару.[2] У септембру 2020. године по трећи пут у каријери облачи дрес београдског Динамика.[16] У августу 2021. године потписао је за лесковачко Здравље, које се у тој сезони вратило у Кошаркашку лигу Србије.[17] Након краткотрајног боравка у Лесковцу, прешао је у новосадски клуб Стар са којим је наступао у Другој лиги Србије.[18] Током 2024. године имао је кратак ангажман у Кини, где је био члан Ћингдао иглса.[2]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Са репрезентацијом Србије до 19 година освојио је Светско првенство 2007. Са тимом до 20 година освојио је Европско првенство 2008.

Успеси

[уреди | уреди извор]

Клупски

[уреди | уреди извор]

Репрезентативни

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д Đorđe Miljanić (10. 7. 2017). „Marko Čakarević za MVP: Ceo Pionir se tresao”. mvp.rs. Приступљено 3. 8. 2026. 
  2. ^ а б в „Marko Cakarevic”. proballers.com. Приступљено 3. 8. 2026. 
  3. ^ „Košarkaši – sportski junaci Kragujevca”. kgsport.info. 2. 6. 2011. Приступљено 9. 10. 2021. 
  4. ^ „Čakarević u crno-belom timu!”. kkpartizan.rs. 14. 7. 2011. Приступљено 9. 10. 2021. 
  5. ^ „Čakarević napustio Partizan”. b92.net. 2. 8. 2013. Приступљено 4. 10. 2013. 
  6. ^ „Čakarević potpisao za Metalac”. novosti.rs. Приступљено 22. 11. 2013. 
  7. ^ „Igokea se dogovorila sa Čakarevićem i Bunićem”. zurnal.rs. Приступљено 22. 11. 2013. 
  8. ^ „Još jedan igrač Igokee u Temišvaru”. mondo.ba. 1. 8. 2016. Приступљено 15. 9. 2016. 
  9. ^ „Динамик добио велико појачање, Чакаревић међу Дорћолцима”. zurnal.rs. 2. 2. 2017. Приступљено 2. 2. 2017. 
  10. ^ „Чакаревић код Муте”. mozzartsport.com. 1. 2. 2017. Архивирано из оригинала 02. 02. 2017. г. Приступљено 2. 1. 2017. 
  11. ^ „ČAKAREVIĆ MVP SUPER LIGE”. kkdynamic.rs. Приступљено 2. 3. 2018. 
  12. ^ „Povratak Marka Čakarevića”. kkpartizan.rs. 19. 9. 2017. Приступљено 9. 10. 2021. 
  13. ^ „Партизан НИС освајач Триглав осигурања Купа Радивоја Кораћа 2018!”. www.kss.rs. Архивирано из оригинала 20. 02. 2018. г. Приступљено 19. 2. 2018. 
  14. ^ „Čakarević se vratio u Dinamik”. mvp.rs. 22. 10. 2018. Приступљено 3. 8. 2026. 
  15. ^ „Čakarević leaves Dynamic VIP PAY and joins Lietkabelis”. aba-liga.com. 30. 11. 2018. Приступљено 3. 8. 2026. 
  16. ^ „Чакaревић и Ђорђевић за подршку младима”. kkdynamic.rs. 15. 9. 2020. Приступљено 3. 8. 2026. 
  17. ^ „Marko Čakarević prvo pojačanje košarkaša Zdravlja”. juznevesti.com. 12. 8. 2021. Приступљено 3. 8. 2026. 
  18. ^ „2.MLS, Star – Beovuk 72, 94:84”. lige.kss.rs. 14. 2. 2022. Приступљено 3. 8. 2026. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марко_Чакаревић&oldid=31116569”