Пређи на садржај

Матерада

Координате: 45° 24′ 11″ С; 13° 36′ 22″ И / 45.403° С; 13.606° И / 45.403; 13.606
С Википедије, слободне енциклопедије
Матерада
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаИстарска
ГрадУмаг
Становништво
 — 2011.133
Географске карактеристике
Координате45° 24′ 11″ С; 13° 36′ 22″ И / 45.403° С; 13.606° И / 45.403; 13.606
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Матерада на карти Хрватске
Матерада
Матерада
Матерада на карти Хрватске
Матерада на карти Истарске жупаније
Матерада
Матерада
Матерада на карти Истарске жупаније
Остали подаци
Поштански број52470 Умаг
Позивни број+385 52
Регистарска ознакаPU

Матерада (итал. Matterada) је насељено место у Републици Хрватској у Истарској жупанији. Административно је у саставу града Умага.

Географија[уреди | уреди извор]

Матерада се налази код Умага на путу УмагБује, код раскрснице путева за Бртониглу и Ловречицу, на надморској висини од 70 метара. Становници се баве традиционалном пољопривредом (гаје винову лозу и маслине).

Историја[уреди | уреди извор]

Подручје је било насељено у присторији, антици и раном средњем бвеку. Први се пут помиње у 12. веку у путопису Идрисија. Жупна црква Блажене Девице Марије од Снега изграђена је на месту некадашње из које потичу по један глагољски натпис из 1531. и 1535. Обновљена је и проширена 1664, а проджена 1941. У 17. веку међу избеглицама пред Османлијама населила се породица Томица (Tomizza) пореклом из млетачке Албаније. У Јурицанима код Матерада рођен је Фулвио Томица, који је у роману Матерада овековечио део историје 20. века тог краја.

Становништво[уреди | уреди извор]

Према последњем попису становништва из 2011. године у насељу Матерада живела су 133 становника у 61. домаћинставу.[1]

Кретање броја становника по пописима 18572001.[2]

година пописа 1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011.
бр. становника 518 553 182 265 222 297 1173 1169 252 200 186 130 125 124 129 133

Напомена: У 1857, 1869. 1921. и 1931. садржи податке за насеља Чепљаљни, Јурицани и Вардица, а 1880 и 1890. део података насељу Јурицани.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Бранко Фучић:„Gljagoljski natpisi“, Загреб 1982.
  • Niki Fachin: Umag-Savudrija: Povijest i kultura, Умаг 2002.