Матје Кереку

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Матје Кереку
Mathieu Kérékou 2006Feb10.JPG
Матје Кереку
Биографија
Датум рођења (1933-09-02)2. септембар 1933.
Место рођења Куафра
Дахомеј
Датум смрти 14. октобар 2015.(2015-10-14) (81/82 год.)
Место смрти Котону
Религија Евангелиста
Политичка
партија
НРПБ (1975-1990)
26. октобра 1972. — 4. априла 1991.
Претходник Жистин Ахомадегбе Тометан
Наследник Нисифор Согло
председник Бенина
4. априла 1996. — 6. априла 2006.
Претходник Нисифор Согло
Наследник Јаји Бони

Матје Кереку (франц. Mathieu Kérékou; Куафра, 2. септембар 1933Котону, 14. октобар 2015) био је председник Бенина од 1972. до 1991. и од 1996. до 2006. године.

Биографија[уреди]

Рођен је 2. септембра 1933. године у Куафри у тадашњој француској колонији Дахомеј. Завршио је војне школе у Малију и Сенегалу,[1] након чега је служио у војсци. Након стицања независности Дахомеја, био је од 1961. до 1963. године ађутант председника Хуберта Маге.[2] Након што је Морис Куандете дошао на власт 1967. године, Кереку је постао члан Војног револуционарног већа.[2][3] Од 1968. до 1970. године, завршио је француске војне школе.[2] Након тога га је Мага промакнуо у мајора и заповедника паравојне јединице.[2][3]

Председник НР Бенина[уреди]

Кереку је војним ударом преузео власт у Дахомеју 26. октобра 1972. године,[1] укинувши тиме ротациони систем тројице председника.[4] Иако је Кереку у почетку одбијао комунизам, капитализам и социјализам, 30. новембра 1974. године, обзнанио је прихватање марксизма-лењизима као службене државне идеологије.[5] Дахомеј је годину дана после преименован у Народну Републику Бенин. Национализоване су банке и нафтна индустрија. Народна револуционарна партија Бенина била је једина легална партија. Године 1980, Кереку је изабран за председника Револуционарне народне скупштине. Службу у војсци напустио је 1987. године.[6]

Народна скупштина је у августу 1989. године поново изабрала Керекуа за председника, али је услед студентских немира и лошег економског стања био присиљен да у децембру исте године укине марксизам-лењинизам као државну идеологију.[7] Народна скупштина је изгласала неповерење Керекуу, али он није деловао против одлуке.[4] У марту 1991. године, одржани су вишепартијски избори у којима је победио Нисифор Согло, док је Кереку освојио 32% гласова у другом кругу гласовања.[8] Након избора повукао се из политике.

Председник Републике Бенин[уреди]

До 1996. године, Соглова владавина постала је непопуларна због неуспешног провођења економских реформи и диктаторског понашања.[6] У другом кругу председничкх избора у марту 1996. године, Кереку је однео победу и поново постао председник.[8][3] Кереку је поново победио на изборима у марту 2001. године, али га је противкандидат Согло оптужио за изборну превару. Кереку је за време свог другог мандата додатно либерализовао економију и укључио Бенин у неколико међународних мировних мисија у неким афричким државама.

Након истека мандата у марту 2006. године, није имао право на поновно кандидовање, јер је устав бранио кандидовање старијима од 70 година. На новим изборима, 19. марта,[8] победио је Јаји Бони, а Кереку је напустио Уред председника 6. априла.

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 "Après 29 ans de pouvoir, le Président Kérékou tire sa révérence", IRIN, 6 April 2006.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Profiles of People in Power: The World's Government Leaders (2003). стр. 55.
  3. 3,0 3,1 3,2 'Kunle Amuwo, "The State and the Politics of Democratic Consolidation in Benin, 1990-1999", in Political Liberalization and Democratization in Africa (2003), ed. Ihonvbere and Mbaku.
  4. 4,0 4,1 Samuel Decalo, "Benin: First of the New Democracies", in Political Reform in Francophone Africa (1997), ed. Clark and Gardinier.
  5. ^ Victor T. Le Vine, Politics in Francophone Africa (2004). стр. 145.
  6. 6,0 6,1 Abiodun Onadipe, "The return of Africa's old guard - former African leaders, mostly dictators, bid for a return to power", Contemporary Review, August 1996.
  7. ^ "Upheaval in the East; Benin, Too, Gives Up Marxism for Reforms", Reuters (The New York Times), December 9, 1989.
  8. 8,0 8,1 8,2 Elections in Benin, African Elections Database.

Спољашње везе[уреди]