Matje Kereku

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Matje Kereku
Matje Kereku 2006. godine
Lični podaci
Datum rođenja(1933-09-02)2. septembar 1933.
Mesto rođenjaKuafra, Dahomej
Datum smrti14. oktobar 2015.(2015-10-14) (81/82 god.)
Mesto smrtiKotonu,
ReligijaEvangelista
Politička karijera
Politička
stranka		NRPB (1975-1990)
26. oktobra 1972 — 4. aprila 1991.
PrethodnikŽistin Ahomadegbe Tometan
NaslednikNisifor Soglo
predsednik Benina
4. aprila 1996 — 6. aprila 2006.
PrethodnikNisifor Soglo
NaslednikJaji Boni

Matje Kereku (franc. Mathieu Kérékou; Kuafra, 2. septembar 1933 − Kotonu, 14. oktobar 2015) bio je predsednik Benina od 1972. do 1991. i od 1996. do 2006. godine.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je 2. septembra 1933. godine u Kuafri u tadašnjoj francuskoj koloniji Dahomej. Završio je vojne škole u Maliju i Senegalu,[1] nakon čega je služio u vojsci. Nakon sticanja nezavisnosti Dahomeja, bio je od 1961. do 1963. godine ađutant predsednika Huberta Mage.[2] Nakon što je Moris Kuandete došao na vlast 1967. godine, Kereku je postao član Vojnog revolucionarnog veća.[2][3] Od 1968. do 1970. godine, završio je francuske vojne škole.[2] Nakon toga ga je Maga promaknuo u majora i zapovednika paravojne jedinice.[2][3]

Predsednik NR Benina[uredi | uredi izvor]

Kereku je vojnim udarom preuzeo vlast u Dahomeju 26. oktobra 1972. godine,[1] ukinuvši time rotacioni sistem trojice predsednika.[4] Iako je Kereku u početku odbijao komunizam, kapitalizam i socijalizam, 30. novembra 1974. godine, obznanio je prihvatanje marksizma-lenjizima kao službene državne ideologije.[5] Dahomej je godinu dana posle preimenovan u Narodnu Republiku Benin. Nacionalizovane su banke i naftna industrija. Narodna revolucionarna partija Benina bila je jedina legalna partija. Godine 1980, Kereku je izabran za predsednika Revolucionarne narodne skupštine. Službu u vojsci napustio je 1987. godine.[6]

Narodna skupština je u avgustu 1989. godine ponovo izabrala Kerekua za predsednika, ali je usled studentskih nemira i lošeg ekonomskog stanja bio prisiljen da u decembru iste godine ukine marksizam-lenjinizam kao državnu ideologiju.[7] Narodna skupština je izglasala nepoverenje Kerekuu, ali on nije delovao protiv odluke.[4] U martu 1991. godine, održani su višepartijski izbori u kojima je pobedio Nisifor Soglo, dok je Kereku osvojio 32% glasova u drugom krugu glasanja.[8] Nakon izbora povukao se iz politike.

Predsednik Republike Benin[uredi | uredi izvor]

Do 1996. godine, Soglova vladavina postala je nepopularna zbog neuspešnog provođenja ekonomskih reformi i diktatorskog ponašanja.[6] U drugom krugu predsedničkh izbora u martu 1996. godine, Kereku je odneo pobedu i ponovo postao predsednik.[8][3] Kereku je ponovo pobedio na izborima u martu 2001. godine, ali ga je protivkandidat Soglo optužio za izbornu prevaru. Kereku je za vreme svog drugog mandata dodatno liberalizovao ekonomiju i uključio Benin u nekoliko međunarodnih mirovnih misija u nekim afričkim državama.

Nakon isteka mandata u martu 2006. godine, nije imao pravo na ponovno kandidovanje, jer je ustav branio kandidovanje starijima od 70 godina. Na novim izborima, 19. marta,[8] pobedio je Jaji Boni, a Kereku je napustio Ured predsednika 6. aprila.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b "Après 29 ans de pouvoir, le Président Kérékou tire sa révérence", IRIN, 6 April 2006.
  2. ^ a b v g Profiles of People in Power: The World's Government Leaders (2003). str. 55.
  3. ^ a b v 'Kunle Amuwo, "The State and the Politics of Democratic Consolidation in Benin, 1990-1999", in Political Liberalization and Democratization in Africa (2003), ed. Ihonvbere and Mbaku.
  4. ^ a b Samuel Decalo, "Benin: First of the New Democracies", in Political Reform in Francophone Africa (1997), ed. Clark and Gardinier.
  5. ^ Victor T. Le Vine, Politics in Francophone Africa (2004). str. 145.
  6. ^ a b Abiodun Onadipe, "The return of Africa's old guard - former African leaders, mostly dictators, bid for a return to power", Contemporary Review, August 1996.
  7. ^ "Upheaval in the East; Benin, Too, Gives Up Marxism for Reforms", Reuters (The New York Times), December 9, 1989.
  8. ^ a b v Elections in Benin, African Elections Database.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Matje Kereku na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Матје_Кереку&oldid=25819786”