Милија Глишић
| Милија Глишић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1. мај 1932. |
| Место рођења | Риљац, Краљевина Југославија |
| Уметнички рад | |
| Регија | Сликарство |
Милија Глишић (рођен 1. маја 1932) је српски сликар.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 1. маја 1932. године у Риљцу.[2] Завршио је Факултет ликовних уметности Универзитета уметности у Београду и постдипломске студије у Београду.[2] Члан је Удружења ликовних уметника Србије од 1961. и Ладе од 1965. године.[2] Самостално је излагао скулптуре у Лозани 1962, галерији Коларчевог народног универзитета 1965, у Виндсору 1966, Детроиту 1967. и Београду 1969.[2] Излагао је на групним изложбама у Октобарском салону 1961—1971, Симпозијуму скулптуре у Врњачкој бањи 1965, Интернационалном салону мале скулптуре у Хагу 1966, изложби скулптура у Хагу, Амстердаму и Трећем тријеналу ликовне уметности 1967, Интернационалној изложби Детроит, Ликовним сусретима на Палићу 1968—1970. и 1972, Симпозијуму „Мермер и звуци” у Аранђеловцу 1968—1969, Југословенској изложби у Паризу 1969, изложби скулптура „Босанска Крупа” 1970. и Интернационалном студију за пластику у Прилепу 1972. године.[2] Добитник је награде ливнице „Пластика” на Октобарском салону 1964, друге награде на међународној изложби за дело „Кукавија” у Хагу 1966, прве награде за дело „Пластични облик” и прве награде за плакету града Панчева 1970.[2] Аутор је спомен бисте Душана Радића у Врњачкој бањи, спомен објекта Првој шумадијској бригади на Руднику и Спомен-парка у Тополи.[2] Његови радови се налазе у галеријама и на јавним местима у градовима Европе, Канаде и Америке.[2]
Референце[уреди | уреди извор]
