Милодраг Станојевић
| Милодраг Станојевић | |
|---|---|
 Милодраг Станојевић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 7. децембар 1970. |
| Место рођења | Баден, Аустрија |
| Датум смрти | 23. новембар 1991. (20 год.) |
| Место смрти | Корита код Липика, Југославија |
| Војна каријера | |
| Служба |  СФР Југославија |
| Војска | Југословенска народна армија |
| Чин | потпоручник |
| Учешће у ратовима | Рат у Хрватској † |
Милодраг Станојевић (Баден, 7. децембар 1970 — село Корита, 23. новембар 1991) био је потпоручник Југословенске народне армије (ЈНА).
Биографија[уреди | уреди извор]
Милодраг Станојевић рођен је 7. децембра 1970. године у Бадену у Аустрији, гдје је живио до своје шесте године, када се са породицом преселио у село Котурови под Козаром. Отац Ђуро и мајка Милица поред њега имали су још три кћерке.[1]
Војна каријера[уреди | уреди извор]
У јуну 1991. године Збор народне гарде (ЗНГ) заузео је низ општина и мјеста са већинским српским становништвом на територији Српске аутономне области Крајина. Као одговор, ЈНА је, 30. јуна 1991, наредила мобилизацију 5. бањалучког корпуса са циљем да се уђе у Социјалистичку Републику Хрватску и заштити српско цивилно становништво, које се нашло на удару. Међу борцима ЈНА који су тих дана мобилисани налазио се и Милодраг Станојевић.[2]
Иако је већина бораца са простора Козарске Дубице била мобилисана у 11. партизанску, касније Дубичку бригаду, Милодраг је био на дужности у 43. приједорској бригади. Поред тога што је био веома млад, због храбрости показане на ратишту унапријеђен је у потпоручника и дата му је команда над четом. Саборци су га описивали као изузетно скромног и невјероватно храброг, што је и показао неколико пута. Посебно је остао запамћен подвиг када је у селу Ловска, 19. октобра 1991. године, сам истрчао пред непријатељску колону и том приликом заробио два тенка, једно оклопно возило и командира ЗНГ. Погинуо је 23. новембра 1991. године бранећи положаје у селу Корита, у близини Пакраца.[1]
Постоји једна, истина непотврђена, прича да је Милодраг у селу Ловска упознао једну дјевојку, те да се из тог разлога заштитнички поставио према овом селу. Када су припадници ЗНГ заузели село, његова чета се повукла у село Корита. Управо тада, у једном извиђачком подухвату смртно је рањен. Борци којима је био надређен, ожалошћени због губитка вољеног команданта, извршили су јуриш на непријатељске положаје и том приликом су уз обостране губитке уништили јако непријатељско упориште.[3]
Једна улица у Козарској Дубици данас носи његово име.[4]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Јанковић Марко, Дубички 20. вијек, Ризница духовног блага, Бања Лука, 2018, p. 132
- ^ Јанковић Марко, Моштаница и моштаничко Поткозарје кроз вијекове, Бања Лука, 2016, p. 110
- ^ Јанковић Марко, Дубички 20. вијек, Ризница духовног блага, Бања Лука, 2018, p. 133
- ^ Јанковић Марко, Дубички 20. вијек, Ризница духовног блага, Бања Лука, 2018, 133
Литература[уреди | уреди извор]
- Јанковић Марко, Дубички 20. вијек, Ризница духовног блага, Бања Лука, 2018.
- Јанковић Марко, Моштаница и моштаничко Поткозарје кроз вијекове, Бања Лука, 2016.