Милорад М. Поповић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Милорад Поповић
Milorad Popovic1.jpg
Милорад Поповић уочи рата
Датум рођења1913
Место рођењаГацко
Аустроугарска
Датум смрти6. април 1945.(1945-04-06) (31/32 год.)
Место смртиКозара
Југославија

Милорад Поповић (Гацко, 1913Козара, 6. април 1945) је био поручник у Краљевој гарди и командант Невесињског корпуса у Југословенској војсци у отаџбини.

Биографија[уреди]

Рођен 1913. године, а погинуо је 1945. Био је поручник у Краљевој гарди у војсци Краљевине Југославије. Током Другог светског рата био је командант Невесињског корпуса у Југословенској војсци у отаџбини.[1]

Родио се у Гацку у Херцеговини од оца Марка и мајке Јоване Јокси Поповић. После основне школе и шест разреда гимназије, завршио је Нижу школу Војне академије у Београду, у 59. класи.

Априлски рат га је затекао као коњичког поручника Краљеве гарде у Београду. Успео је да по слому Краљевине Југославије, избегне заробљеништво и да се пробије до родног краја у Херцеговини у Гацко. У Херцеговини организује отпор, један је од вођа устанка 1941. године против фашистичке Италије и усташке Храватске.[1] Оснивач је и командант Гатачке војно-четничке бригаде. Генерал Драгољуб Михаиловић је 1942. године, стигао у Херцеговину и извршио смотру четничких јединица, поставио је Милорада Поповића за команданта Невесињског корпуса. Поповић је учествовао у многобројним борбама против усташа, окупатора и комуниста на простору Црне Горе, Босне, Херцеговине, Лике и Далмације.

Октобра 1942. године, током осовинске Операције Алфа, Поповићеви четници су у оквиру Добровољачке антикомунистичке милиције учествовали у масовном масакру у Прозору над локалним становништвом које је подржавало партизане.[1]

Унапређенен од Михаиловића и одликован највећим војним одликовањем: Белим Орлом са мачевима и Карађорђевом звездом. У тешким борбама са усташама и комунистима на Козари изнад Лијевча поља, погинуо је у њиховој унакрасној ватри 6. априла 1945. и издахнуо на рукама рођеног брата и саборца Душана.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 „Милорад М. Поповић”. Србисање. Приступљено 1. 2. 2019. 

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]