Миодраг Новаковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Миодраг Новаковић
Датум рођења1940.
Место рођењаБеоград
 Краљевина Југославија

Миодраг Миша Новаковић (Београд, 1940) је истакнути филмски и културни стваралац Србије и Југославије: филмски и телевизијски редитељ и сценариста, критичар, теоретичар, естетичар, књижевник, директор највећих југословенских филмских фестивала и филмски педагог.[1]

Стручњак је за живот и дело Николе Тесле, дајући допринос кроз студије, есеје, филмове и популаризацију.[2]

Биографија[уреди]

Брат Слободана Новаковића. У Београду је завршио основну школу и гимназију, 1967. године стекао диплому и звање правник на Правном факултету, а 1969. године дипломирао на Академији за позориште, филм, радио и телевизију (данас Факултет драмских уметности) — одсек драматургије — у класи проф. Јосипа Кулунџића.[3]

Налазио се на дужности руководиоца Центра за филм Дома пионира у Београду (1970–72, данас Дечји културни центар). Иницијатор, селектор и организатор филмске параде — Међународног фестивала филмова за децу и омладину (1971–72), директор Фестивала југословенског филма у Пули и извршни директор ФЕСТ–а у Београду (1972–1974).

Кратке приче, есеје и стручне радове из области филмске и позоришне критике, теорије и естетике филма објављивао у периодици: Политика, Студент, Одјек, Казалиште, Јеж, Београдска недеља, Борба, Синеаст, Екран, Књижевност, Филмограф,[4] YU филм данас, Филмска култура, Драма...

Аутор је књига Фини људи (изд. Задруга писаца, 1967), Како залази сунце (изд. Задруга писаца, 1970), Гледање у филм (изд. YU филм данас, 2000) и са Горданом Зиндовић-Вукадиновић коаутор Pars pro toto, медијска писменост за наставнике основних школа (Центар за аудиовизуелне медије — Медија фокус, 2001). Заступљен у антологији Југословенска филмска мисао (1920–1995), састављач Северин Франић.

Снимио је, између осталог, кратке филмове Београд на шофершајбни (награђен II наградом на Првом југословенском Фестивалу ауторског – аматерског филма), Зима у Прагу (награђен III наградом на истом Фестивалу), Они долазе (о деци која свирају и певају у отвореним просторима Београда), Пијани брод, као и серију ТВ портрета: о академику Николи Хајдину (ТВ Београд), глумцу Раши Плаовићу (ТВ Београд), филмским редитељима Жоржу Скригину (ТВ Београд) и Жики Митровићу (ТВ Нови Сад), као и о филмском сценаристи Ференцу Деаку (ТВ Нови Сад).

Остварио дугогодишњу сарадњу с покретом филмског аматеризма деце у Србији и бившој СФРЈ. Учествовао у бројним филмским трибинама. Држао предавања из области филмске драматургије намењена синеастима, наставницима основних и средњих школа, младима и деци.

Носилац је бројних домаћих и међународних награда и признања.

Референце[уреди]

  1. ^ Миодраг Миша Новаковић, биографија, Пројекат Растко
  2. ^ Сепарат „Тесла на сцени, екрану и у етру”, у: Новине београдског читалишта, број 9-10-11, мај-јун-јул 2006, чији је Новаковић био један од уредника, наводи:
    • Дан када се вратио Тесла (1992), документарни видео филм (36 минута), у продукцији ИК „Саборност“ и извршној продукцији Милоша Спајића, режији Николе Стојановића и по сценарију Миодрага Мише Новаковића.
    • Поетика Теслиног универзума (1996), радио емисија у којој је Новаковић учествовао, Радио Нови Сад (5 минута),
    • Тесла у Будимпешти (2002), документарни видео филм (10 минута), у продукцији УГ "Теслино планетарно посело" и Приватног предузећа за производњу и промет уметничких дела "Фикс Фокус" у Београду, чији директор Мирослав Бата Петровић је режисер и сниматељ тог филма, а сценариста и наратор је Миодраг Миша Новаковић.
  3. ^ Језеркић Весна. „Првих десет година 1960-1970.” /катедре драматургије/ и „Драматургија: дипломски радови од 1963.” Сцена, бр. 1–2 Архивирано на сајту Wayback Machine (септембар 11, 2011) (на језику: енглески), година XLVII, Нови Сад, 2011, стране 52 и 56.
  4. ^ „Филмограф 1976-1989”, Филмски центар Србије

Спољашње везе[уреди]