Пређи на садржај

Миодраг Радуловић

С Википедије, слободне енциклопедије
Миодраг Радуловић
Радуловић (2020)
Лични подаци
Датум рођења (1967-10-23)23. октобар 1967. (57 год.)
Место рођења Титоград, Црна Гора, СФРЈ
Позиција Везни играч
Клупске информације
Тренутни клуб
 Фудбалска репрезентација Либана (менаџер)
Јуниорска каријера
1980–1988 Будућност Титоград
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1988 Сутјеска Никшић 2 (0)
1989–1991 Будућност Титоград 17 (1)
1991–1993 Хајдук Кула 50 (10)
1994 Будућност Титоград 7 (0)
1994–1995 Земун 24 (3)
1995 Пиерикос
1996–1998 Будућност Титоград 31 (0)
Тренерска каријера
2001–2003 Зета
2003–2004 Борац Бања Лука
2002–2004 Србија и Црна Гора до 21 (асистент)
2004 Србија и Црна Гора на Олимпијади 2004. (асистент)
2005–2006 Србија и Црна Гора до 19 (асистент)
2006–2007 Боависта
2007–2010 Црна Гора до 19 година
2010 Пахтакор Ташкент
2010–2011 Динамо Москва
2011–2012 Будућност Подгорица
2012 Казма
2013 Атирау
2014–2015 Ал Џахра
2015–2019 Либан
2019 Мјанмар
2020 Зоб-Ахан Исфахан
2020–2023 Црна Гора
2023– Либан

Миодраг Радуловић (23. октобар 1967) је црногорски професионални фудбалски менаџер и бивши играч који је селектор Фудбалске репрезентације Либана.

Клубска каријера

[уреди | уреди извор]

Рођен у Титограду, Црна Гора, своју фудбалску каријеру започео је 1980. у Будућност Титоград. Наставио је да игра за Сутјеску Никшић у Другој савезној лиги Југославије у првој половини сезоне 1988/89, а затим је током зимске паузе прешао у Будућност Титоград и са њима играо у Првој лиги Југославије до 1991.[1] Потом је играо за Хајдук Кула, Земун, Пиерикос и Дегерфорс ИФ.

Менаџерска каријера

[уреди | уреди извор]

Рана каријера

[уреди | уреди извор]

Менаџерску каријеру започео је као помоћник Николи Ракојевићу у Зети и бањалучком Борцу[2][3] а био је помоћник Жељку Петровићу у португалском Боависти 2006.[4]

Такође је асистирао Владимиру Петровићу Пижону у селекцији Србије и Црне Горе до 21 године која се пласирала на Олимпијске игре у Атини 2004.[5] Потом је водио репрезентацију Србије и Црне Горе до 19 године од 2005. до 2006. године. Био је и тренер и скаут фудбалске репрезентације Црне Горе.

Миодраг Радуловић на конференцији за новинаре за Пахтакор Ташкент

Управљао је тимом узбекистанске лиге ФК Пахтакор Ташкент од јануара до априла 2010. године, завршио је на другом месту у лиги и квалификовао се за осмину финала АФК Лиге шампиона 2010. године. 3. маја, скоро недељу дана пре Пахтакоровог окршаја осмине финала са Ал-Гарафом, поднео је оставку, наводећи породичне разлоге и то што га је близак пријатељ позвао да ради у „европском клубу са богатом историјом и великим амбицијама“.[6] Испоставило се да је тај клуб ФК Динамо Москва. Био је асистент у Динаму Москви од априла 2010. до априла 2011. године.

Радуловић је 2011. године потписао за црногорског прволигаша ФК Будућност Подгорица. Лигу је освојио у сезони 2011–2012 са највише победа и рекордним бројем бодова и голова у лиги.

У јуну 2012, Радуловић је потписао за кувајтским прволигашем ФК Казма.[7][8]

Либан

[уреди | уреди извор]
Миодраг Радуловић на утакмици групне фазе Купа Азије 2019. против Катара

Постављен је за новог селектора Либана 2015. године, након одласка италијанског менаџера Ђузепеа Ђанинија.[9] Иако није успео да се квалификује Либан на Светско првенство у фудбалу 2018, он их је успешно одвео до њиховог првог АФК купа Азије кроз квалификације 2019.[10] Тако се пријавио као први Црногорац који је помогао тиму да се пласира на велики турнир.

Радуловић је 9. јануара 2019. тренирао прву утакмицу Либана у групној фази на АФЦ купу Азије 2019. против Катара, изгубивши резултатом 2–0.[11] Радуловић се после меча посвађао са Баселом Јрадијем и потом га искључио из репрезентације до краја турнира.[12][13] У другом мечу је још једном изгубио од Саудијске Арабије истим резултатом;[14] кажњен је од 5.000 до 7.000 долара од стране АФК због протеста током утакмице.[15] У последњој утакмици групне фазе Радуловић је предводио Либан до победе од 4:1 против Северне Кореје, прве у историји такмичења. Међутим, три бода нису била довољна јер је Либан испао из такмичења, изгубивши од Вијетнама на трећем месту по правилу ферплеја.[16]

Радуловић је био и супервизор репрезентације Либана до 23 године током квалификација за АФК првенство 2020 до 23 године. Дана 26. марта 2019, Фудбалски савез Либана је саопштила да неће обновити његов уговор који је раскинут 1. маја 2019. и да ће тражити да га замене другим страним менаџером.[17]

Мјанмар

[уреди | уреди извор]

Радуловић је 20. априла 2019. године именован од стране Фудбалског савеза Мјанмара за новог селектора репрезентације Мјанмара.[18] Како се наводи у званичном саопштењу, ФСМ је Радуловићу и његовом помоћном тренеру дао уговор са роком важења до децембра 2020. године. Место главног тренера Мјанмара било је упражњено четири месеца, након што се ФСМ разишао са својим бившим главним тренером Антоаном Хејом.[19]

Међутим, он је смењен у октобру 2019, само шест месеци након што је именован.[20] Радуловићев деби против Сингапура био је успешан резултатом 1–2. Под Радуловићем, Мјанмаров учинак у квалификацијама за Светско првенство 2022. није био тако добар као што је очекивао од дебија, са поразима у гостима од Монголије[21] и Киргистана.

Зоб Ахан

[уреди | уреди извор]

Радуловић је 14. јануара 2020. именован за тренера иранског клуба Зоб Ахан, потписавши уговор на годину и по.[22] Поново би се окупио са голманом Мехдијем Халилом, којег је тренирао као тренер репрезентације Либана.[23] Радуловић је напустио Исфахан након пандемије ковида 19 и није се вратио у Иран;[24] заменио га је хрватски тренер Лука Боначић.[25]

Црна Гора

[уреди | уреди извор]

Радуловић је 28. децембра 2020. именован за селектора репрезентације Црне Горе уочи квалификација за Светско првенство 2022.[26] Његов мандат у репрезентацији његове земље окончан је у децембру 2023. године након што се Црна Гора није квалификовала за Европско првенство 2024.[27]

Повратак у Либан

[уреди | уреди извор]

11. децембра 2023. године, неколико дана након што је поднио оставку на место селектора Црне Горе, поново је именован за селектора Либана како би се припремио за АФК азијски 2023. након одласка Николе Јурчевића.[28]

Почасти

[уреди | уреди извор]

Менаџер

[уреди | уреди извор]

Будућност Подгорица

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Stats from Yugoslav Leagues Архивирано на сајту Wayback Machine (1. септембар 2020) at B92
  2. ^ „Pozajmica od komšija”. blic.rs. 
  3. ^ „Miodrag Radulović: Regionalna liga donosi kvalitet”. glassrpske.com. 
  4. ^ „Zeljko Petrovic assume Boavista”. publico.pt. 
  5. ^ „FSSCG: Nagrade za mlade”. b92.net. 
  6. ^ Coerts, Stefan (3. 5. 2010). „Miodrag Radulovic Resigns As Pakhtakor Boss”. Goal.com. Приступљено 8. 5. 2011. 
  7. ^ „Miodrag Radulovic signed for Kazma”. Al Rai (на језику: арапски). Приступљено 21. 6. 2012. 
  8. ^ „Miodrag Radulovic signed for Kazma” (на језику: арапски). Al Anba. Приступљено 21. 6. 2012. 
  9. ^ „Radulovic to lead Lebanon's qualification charge | AFC”. 30. 8. 2017. Архивирано из оригинала 30. 8. 2017. г. Приступљено 1. 2. 2019. 
  10. ^ FIFA.com. „The FIFA/Coca-Cola World Ranking - News - Radulovic's Lebanon continue to climb”. www.fifa.com (на језику: енглески). Приступљено 1. 2. 2019. 
  11. ^ „Group E: Qatar 2-0 Lebanon”. www.the-afc.com (на језику: енглески). Приступљено 29. 1. 2019. 
  12. ^ „Jradi se posvadio s izbornikom i iznenadio Hajduk u Turskoj”. www.24sata.hr (на језику: хрватски). Приступљено 29. 1. 2019. 
  13. ^ „HAJDUKOVAC OTKRIO KAKO JE DOŠLO DO VELIKOG SUKOBA U REPREZENTACIJI 'Neću te više stavljati u momčad, sjedi na klupu do kraja prvenstva i gotovo!' - Sportske Novosti”. sportske.jutarnji.hr. Приступљено 29. 1. 2019. 
  14. ^ „Group E: Lebanon 0-2 Saudi Arabia”. www.the-afc.com (на језику: енглески). Приступљено 29. 1. 2019. 
  15. ^ „خبرگزاری فارس - AFC سرمربی لبنان را نقره داغ کرد”. خبرگزاری فارس. 13. 1. 2019. Приступљено 29. 1. 2019. [мртва веза]
  16. ^ „Group E: Lebanon 4-1 DPR Korea”. www.the-afc.com (на језику: енглески). Приступљено 29. 1. 2019. 
  17. ^ „مباراة أخيرة للجهاز الفني”. lebanonfg.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 26. 03. 2019. г. Приступљено 26. 3. 2019. 
  18. ^ AFF, Editor (2019-04-20). „MFF appoint Radulovic as head coach”. AFF - The Official Website Of The Asean Football Federation (на језику: енглески). Приступљено 2020-01-25. 
  19. ^ „Miodrag Radulovic confirmed as Myanmar national team coach”. Myanmar Times. 22. 4. 2019. Приступљено 1. 5. 2019. 
  20. ^ „Myanmar sacked Miodrag Radulovic, re-invited the former head coach at the AFF Cup 2018”. www.livesportasia.com (на језику: енглески). 2019-10-21. Приступљено 2020-01-25. 
  21. ^ „Mongolia edges Myanmar in World Cup qualification match”. The Myanmar Times. 2019-09-06. Приступљено 2020-01-25. 
  22. ^ „Montenegrin Miodrag Radulovic named Zob Ahan coach”. Tehran Times (на језику: енглески). 2020-01-14. Приступљено 2020-01-25. 
  23. ^ „Mehdi Khalil interview: debut at Zob Ahan”. FA Lebanon (на језику: енглески). 2020-01-25. Приступљено 2020-01-25. 
  24. ^ „Zob Ahan Coach Radulovic Will Not Return to Iran - Sports news”. Tasnim News Agency (на језику: енглески). Приступљено 2020-06-07. 
  25. ^ „Luka Bonacic Named Zob Ahan Coach - Sports news”. Tasnim News Agency (на језику: енглески). Приступљено 2020-06-30. 
  26. ^ „Miodrag Radulović je novi selektor Crne Gore”. Sportklub (на језику: српски). 2020-12-28. Приступљено 2020-12-29. 
  27. ^ „Miodrag Radulović is no longer the coach of Montenegro: I am leaving proud”. Приступљено 2024-02-19. [мртва веза]
  28. ^ „Coach Radulovic returns to Lebanon job a month before Asian Cup”. Приступљено 2024-02-19. 
  29. ^ „Montenegro - M. Radulović - Profile with news, career statistics and history - Soccerway”. int.soccerway.com. Приступљено 2020-01-25. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Миодраг_Радуловић&oldid=28821643”