Жељко Петровић
| Жељко Петровић | |||
|---|---|---|---|
 Жељко Петровић | |||
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Жељко Петровић | ||
| Рођење |
13. новембар 1965. Никшић, СР Црна Гора, СФРЈ | ||
| Висина | 1,75 m | ||
| Позиција | Одбрана | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1987—1990 | Будућност Подгорица | 58 | (7) |
| 1990—1991 | Динамо Загреб | 31 | (1) |
| 1991—1992 | Севиља | 11 | (1) |
| 1992—1994 | Ден Бош | 40 | (7) |
| 1994—1996 | РКЦ Валвајк | 60 | (13) |
| 1996—1998 | ПСВ Ајндховен | 35 | (6) |
| 1998—2000 | Урава | 61 | (3) |
| 2000—2003 | РКЦ Валвајк | 97 | (4) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 1990—1998 | Југославија | 18 | (0) |
| Тренерска каријера | |||
| 2006 | Боависта | ||
| 2007—2008 | РКЦ Валвајк | ||
| 2008—2009 | Хамбург (помоћник) | ||
| 2010 | Вест Хем (помоћник) | ||
| 2011 | Урава | ||
| 2012—2013 | Анжи (помоћник) | ||
| 2013—2014 | Ал Шаб | ||
| 2014 | Србија (помоћник) | ||
| 2015 | Сандерленд (помоћник) | ||
| 2016—2017 | Ден Хаг | ||
| 2018—2019 | Утрехт (помоћник) | ||
| 2019 | Ботев Пловдив | ||
| 2019 | Бадак Лампунг | ||
| 2020 | Интер Запрешић | ||
| 2020—2021 | Фајенорд (помоћник) | ||
| 2021— | Виљем II | ||
Жељко Петровић (рођен 13. новембра 1965. године у Никшићу, СР Црна Гора) је бивши југословенски фудбалер, а данас црногорски фудбалски тренер.
Клупска каријера[уреди | уреди извор]
Почео је каријеру у подгоричкој Будућности. Члан Динама из Загреба је постао 1990. године. Ту се исказао као веома талентовани десни бек, па је добио шансу да заигра за репрезентацију. После само једне сезоне проведене у Загребу одлази у Шпанију где постаје члан Севиље, за коју је тада играо и Дијего Армандо Марадона.
У Холандију се сели 1992. године, где прво потписује за Ден Бош. Две године касније прешао је у РКЦ Валвајк, а 1996. је постао играч ПСВ Ајндховена. Тамо је провео две сезоне, а затим одлази у Јапан у редове Ураве. У РКЦ Валвајк се поново вратио 2000. и ту завршио каријеру 2003.
Репрезентација[уреди | уреди извор]
- За сениорску репрезентацију Југославије је одиграо 18 утакмица, (1990-1998).
За репрезентацију Југославије је дебитовао 12. септембра 1990. године, на утакмици против Северне Ирске у Белфасту. Учествовао је на Светском првенству 1998. у Француској након којег је одлучио да се повуче из репрезентације. Његова последња утакмица у дресу са државним грбом је била утакмица осмине финала Светског првенства, против Холандије (1:2), одиграна 29. јуна 1998. у Тулузу.
Тренерска каријера[уреди | уреди извор]
Своју тренерску каријеру је започео 2004. године као помоћник Руду Гулиту у Фајенорду. За првог тренера Боависте је именован 21. августа 2006.[1] На дебитантском мечу на месту првог тренера, његова екипа је славила над Бенфиком (3:0). Слаби резултати у наредним утакмицама су довели до његове смене током октобра 2006. У сезони 2007/08. водио је са клупе екипу РКЦ Валвајка која се такмичила тада у другој лиги. Заузели су друго место и нису успели да се пласирају у прву лигу. Током сезоне 2008/09. радио је као помоћник Мартину Јолу у екипи ХСВ Хамбурга.
Током јесени 2010. је радио као помоћник Авраму Гранту у Вест Хему.[2] Наредне године је самостално радио у јапанској Урави, па је током 2012. био помоћник Гусу Хидинку у Анжију.[3]
Током 2014. је радио као помоћник Дику Адвокату у репрезентацији Србије,[4] а наредне године је са истим тренером радио у Сандерленду.[5] Током сезоне 2016/17. је самостално водио холандског прволигаша Ден Хаг, али је смењен у фебруару 2017. након четири узастопна пораза.[6] У сезони 2018/19. је поново радио као помоћник Адвокату у Утрехту.[7]
Током лета 2019. је преузео Ботев из Пловдива.[8] На клупи бугарског прволигаша је био до октобра исте године када је добио отказ након што је после 12 одиграних кола имао само девет бодова (седам пораза) и налазио се на 13. месту.[9][10] У јануару 2020. је преузео Интер из Запрешића.[11] На клупи хрватског прволигаша је био до 10. априла исте године када је уговор раскинут због слабих резултата.[12]
Од лета 2020. године је поново почео да ради као помоћни тренер Дику Адвокату, овога пута у холандском Фајенорду.[13] У јануару 2021. је преузео функцију шефа стручног штаба холандског прволигаша Виљема II.[14]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Željko Petrović trener Boaviste
- ^ Petrović otišao iz Vest Hema
- ^ Željko Petrović prvi pomoćnik Gusa Hidinka u Anžiju!
- ^ Željko Petrović asistent Dika Advokata!
- ^ Advokat i Petrović otišli iz Sanderlenda
- ^ Otkaz za Željka Petrovića
- ^ Željko Petrović uz Advokata na klupi Utrehta
- ^ Željko Petrović preuzima najstariji bugarski klub
- ^ Otkaz za Petrovića
- ^ Željko Petrović odlazi iz Plovdiva
- ^ 'U Dinamu sam bio ljubimac, a vodio sam Eto'oa i Kompanyja'
- ^ „RASKID S PETROVIĆEM, ODBAČENE ŠPEKULACIJE”. Архивирано из оригинала на датум 30. 05. 2020. Приступљено 15. 05. 2020.
- ^ Zvanično: Advokat i Petrović ponovo zajedno, sada na klupi Fejnorda
- ^ Izazov zvani opstanak, Željko Petrović preuzeo Vilem Drugi
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Жељко Петровић на сајту репрезентације Србије
- Жељко Петровић на сајту National Football Teams (језик: енглески)
- Рођени 1965.
- Никшићани
- Југословенски фудбалери
- Десни бекови у фудбалу
- Одбрамбени играчи у фудбалу
- Фудбалери Будућности Подгорица
- Фудбалери Динама Загреб
- Фудбалери Севиље
- Фудбалери Ден Боша
- Фудбалери ПСВ Ајндховена
- Југословенски фудбалски репрезентативци
- Црногорски фудбалски тренери
- Фудбалери РКЦ Валвајка
- Фудбалери Урава Ред Дајмондса
- Тренери ФК Ден Хаг