Мирчеа Луческу

Мирчеа Луческу
Mircea Lucescu 2009.jpg
Луческу 2009.
Лични подаци
Рођење (1945-07-29)29. јул 1945.
Букурешт, Румунија
Висина 1,77 m
Позиција Десно крило
Јуниорска каријера
1961—1963 Шкоала Спортива 2 Букурешт
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1963—1967
1965—1967
1977—1982
1990
Динамо Букурешт
Стинта Букурешт (поз.)
Корвинул Хунедоара
Динамо Букурешт
250
39
111
1
(57)
(12)
(21)
(0)
Репрезентативна каријера
1966—1979  Румунија 64 (9)
Тренерска каријера
1979—1982
1981—1986
1985—1990
1990—1991
1991—1996
1996—1997
1997—1998
1998—1999
1999—2000
2000—2002
2002—2004
2004—2016
2016—2017
2017—2019
2020—
Корвинул Хунедоара
Румунија
Динамо Букурешт
Пиза
Бреша
Ређијана
Рапид Букурешт
Интер
Рапид Букурешт
Галатасарај
Бешикташ
Шахтјор Доњецк
Зенит
Турска
Динамо Кијев

Мирчеа Луческу (рум. Mircea Lucescu; 29. јул 1945, Букурешт) је бивши румунски фудбалер, који је играо на позицији десног крила, а тренутно је тренер Динама из Кијева.

Играчка каријера[уреди | уреди извор]

Сениорску каријеру Луческу је почео у Динаму из Букурешта. У клубу је играо 2 године, па је 2 године провео на позајмици у Стинту из Букурешта, да би после повратка с позајмице остао у Динаму до 1977. године. Након Динама играо је у Корвинулу из Хунедоаре, где је пред крај играчке каријере радио и као тренер. Са Динамом је освојио 6 титула првака Румуније и један Куп Румуније. На утакмици са Спортул Студенцеском, 16. маја 1990, је као тренер ушао у игру са клупе, и тако постао најстарији играч у историји Прве лиге Румуније.

За репрезентацију Румуније је дебитовао 2. новембра 1966. против Швајцарске. За репрезентацију је одиграо 64 утакмице и постигао 9 голова.[1]

Тренерска каријера[уреди | уреди извор]

Тренерску каријеру Луческу је почео у Корвинулу из Хунедоаре, а 1981. године је постао селектор репрезентације Румуније. Под његовим је вођством Румунија први пут учетвовала на Европском првенству 1984. Био је тренер и Динама из Букурешта, а онда је 1990. године отишао у Италију, где је провео 7 година трениравши Пизу, Брешу, Ређијану и Интер. У Галатасарај је дошао 2000. године, исте године је освојио Суперкуп Европе где је Галатасарај победио Реал Мадрид. Сезоне 2000/01. је са Галатасарајем дошао до четвртфинала Лиге шампиона, где је поражен од Реал Мадрида. Наредне сезоне је довео Галатасарај до друге фазе Лиге шампиона, али и до титуле шампиона Турске. На крају сезоне је смењен, упркос томе што је освојио титулу. Након Галатасараја остаје у Турској и постаје тренер Бешикташа. У првој сезони са Бешикташом осваја титулу првака Турске, на стогодишњицу клуба. На почетку другог дела сезоне 2003/04. Бешикташ је био водећи тим у лиги са 8 бодова предности над Фенербахчеом. Уследила је утакмица са Самсунспором, где је судија показао 5 црвених картона играчима Бешикташа. Након тога, форма Бешикташа је пала и Бешикташ је изгубио титулу.

У мају 2004. постао је тренер украјинског Шахтјора из Доњецка. Пошто је стигао пред крај сезоне 2003/04. стигао је са Шахтјором да освоји Куп Украјине, а идуће сезоне је освојио титулу првака Украјине. Титулу је поновио сезоне 2005/06, као и 2007/08. Са Шахтјором је 2009. освојио Куп УЕФА, доневши Шахтјору први европски трофеј, победивши у финалу Вердер резултатом 2:1 након продужетака. Сезона 2010/11 је била веома успешна за Луческуа, где је са Шахтјором освојио три домаћа трофеја: Премијер лигу, Куп и Суперкуп, а у Лиги шампиона Шахтјор је стигао до четвртфинала где је испао од Барселоне. Градско веће Доњецка је 29. маја 2009. Луческуу доделила титулу Почасног грађанина Доњецка. У својој последњој сезони у клубу, 2015/16, довео је клуб до полуфинала Лиге Европе где је испао од Севиље и освојио је Куп Украјине. Почетком 2016. најавио је оставку, након 12 година проведених у клубу, у којем је до сада најуспешнији тренер икада.

Након Шахтјора, Луческу је постао тренер Зенита. У Зениту се задржао годину дана, са клубом је био трећи у Премијер лиги Русије и није успео да избори место у Лиги шампиона. Након Зенита постао је селектор Турске.

У јулу 2020. вратио се у Украјину и постао тренер Динама из Кијева, највећег Шахтјоровог ривала. На утакмици против Јувентуса у Лиги шампиона, 20. октобра 2020, постао је најстарији тренер у том такмичењу, са 75 година и 83 дана. Са Динамом је у првој сезони освојио дуплу круну.

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Као тренер Корвинула, саветовао је играчима да је „боље да иду у позориште или музеј, да прочитају књигу, него да иду у ресторан”.[2] Његов син Разван Луческу је такође бивши играч и садашњи тренер.

Трофеји[уреди | уреди извор]

Играчка каријера[уреди | уреди извор]

Динамо Букурешт

Тренерска каријера[уреди | уреди извор]

Динамо Букурешт

Рапид Букурешт

Галатасарај

Бешикташ

Шахтјор Доњецк

Зенит

Динамо Кијев

Индивидуални[уреди | уреди извор]

  • Тренер године у Румунији: 2004, 2010, 2012, 2014.
  • Орден за заслуге у Украјини, III степен: 2006.
  • Орден за заслуге у Украјини, II степен: 2009.
  • Орден за заслуге у Украјини, I степен: 2011.
  • Орден звезде у Румунији: 2009.

Референце[уреди | уреди извор]