Пређи на садржај

Фудбалска репрезентација Турске

С Википедије, слободне енциклопедије
Турска
СавезФФТ
КонфедерацијаУЕФА (Европа)
СелекторИталија Винченцо Монтела
КапитенХакан Чалханоглу
Највише наступаРушту Реџбер (120)
Најбољи стрелацХакан Шукур (51)
Фифин кодTUR
Основна опрема
Резервна опрема
Пласман на Фифиној ранг-листи
Тренутни 25 Раст 1 (19. 11. 2025)[1]
Највиши5. (јуни 2004)
Најнижи82. (новембар 1985)
Прва међународна утакмица
 Турска 2 : 2 Румунија Румунија
(Истанбул, Турска; 26. октобар 1923)
Највећа победа
 Турска 7 : 0 Сирија Сирија
(Анкара, Турска; 20. новембар 1949)
 Турска 7 : 0 Јужна Кореја Јужна Кореја
(Женева, Швајцарска; 20. јуни 1954)
 Турска 7 : 0 Сан Марино Сан Марино
(Истанбул, Турска; 10. новембар 1996)
Највећи пораз
 Пољска 8 : 0 Турска Турска
(Хожов, Пољска; 24. април 1968)
 Турска 0 : 8 Енглеска Енглеска
(Истанбул, Турска; 14. новембар 1984)
 Енглеска 8 : 0 Турска Турска
(Лондон, Енглеска; 14. октобар 1987)
Светско првенство
Наступи3 (први пут 1954)
Најбољи резултат3. место 2002
Европско првенство
Наступи6 (први пут 1996)
Најбољи резултатполуфинале 2008
Куп Конфедерација
Наступи1
Најбољи резултат3. место 2003

Фудбалска репрезентација Турске (тур. Türkiye Millî Futbol Takımı), коју су ФИФА и УЕФА званично признале под називом Туркије (тур. Türkiye),[2][3] представља Турску у мушким међународним такмичењима у фудбалу. Радом репрезентације руководи Фудбалски савез Турске (TFF), водеће тело за фудбал у Турској, које је основано 1923. године. Савез је члан Фифе од године оснивања, док се Уефи придружио 1962. године.[4]

Национални тим је своју прву званичну међународну утакмицу одиграо 1923. године, а земљу на великим такмичењима представља још од дебитантског наступа на Летњим олимпијским играма 1924. године. Турска је укупно шест пута учествовала на Олимпијским играма (1924, 1928, 1936, 1948, 1952 и 1960), а два пута је стизала до четвртфинала — 1948. и 1952. године.

Највеће успехе репрезентација је остварила током 2000-их година, пре свега освајањем трећег места на Светском првенству 2002. и Купу конфедерација 2003. године, као и пласманом у полуфинале на Европском првенству 2008. Турска се четири пута квалификовала на Светско првенство (1950,[а] 1954, 2002 и 2026), а најбољи резултат остварила је 2002. године освајањем бронзане медаље. На Европско првенство се пласирала шест пута. Након дебитантског наступа на Европском првенству 1996, репрезентација је стигла до четвртфинала на Европском првенству 2000 и полуфинала на Европском првенству 2008.

Земља је доживела нови фудбалски препород почевши од 2016. године, што је резултирало успешним квалификационим циклусима за Европско првенство 2016, Европско првенство 2020 и Европско првенство 2024, где је на последњем турниру стигла до четвртфинала. Под вођством актуелног селектора Винченца Монтеле, Турска је успела да прекине паузу дугу 24 године и квалификује се за Светско првенство 2026. године. Такође, национални тим је 2025. године остварио историјски успех пласманом у Лигу А, највиши ранг УЕФА Лиге нација, за такмичарску сезону 2026/27.

У октобру 2023. године, Турска је именована за заједничког домаћина Европског првенства 2032., чиме је обезбедила директан пласман на завршни турнир.

Историја

[уреди | уреди извор]

Ране године

[уреди | уреди извор]
Један од првих састава репрезентације 1922. године.

Свој први меч у историји фудбалска репрезентација Турске одиграла је против Румуније, 26. октобра 1923. године на стадиону Таксим у Истанбулу, а сусрет је завршен ремијем 2:2.[7] Зеки Риза Спорел се сматра првом великом звездом турског фудбала, будући да је управо он био аутор оба поготка против Румуна. Свој први званични такмичарски меч Турска је одиграла на Летњим олимпијским играма 1924. године, где је претрпела пораз од Чехословачке резултатом 5:2. Прва два гола за национални тим на неком званичном такмичењу постигао је Бекир Рефет.

1950-е

[уреди | уреди извор]
Репрезентација Турске 1950. године.

Иако је Турска изборила пласман на Светско првенство 1950. године тако што је убедљиво савладала Сирију са 7:0, била је принуђена да се повуче са завршног турнира због великих финансијских потешкоћа.

Национални тим је потом успео да се квалификује за Светско првенство 1954. након узбудљивог двомеча и мајсторице са Шпанијом. Турска је у првом мечу изгубила од Шпанаца са 4:1, али је неколико дана касније славила са 1:0 на домаћем терену, што је изнудило трећу утакмицу (према тадашњим правилима укупан резултат из два меча се није узимао у обзир, што би иначе одвело Шпанију даље). У репризном дуелу екипе су одиграле нерешено 2:2, па је путник за Швајцарску одређен бацањем новчића, који је био наклоњен Турцима. На самом Мундијалу, Турска је смештена у групу са Мађарском и Западном Немачком. Због тадашњег специфичног формата такмичења, Турци уопште нису играли против моћних Мађара (Шпанија је пре завршетка квалификација била постављена за носиоца групе, па је Турска преузела њено место након што ју је елиминисала). Након уводног пораза од Немаца резултатом 4:1, Турска је демолирала Јужну Кореју са чак 7:0. У одлучујућој утакмици баража за пролаз у четвртфинале, Турска је поново поражена од Западне Немачке, овог пута резултатом 7:2.

Ипак, репрезентација је 1956. године у Истанбулу одиграла пријатељски меч против Мађарске и успела да савлада чувених „Златних 11”, који су важили за једну од најмоћнијих фудбалских сила тог доба, резултатом 3:1.[8] Лефтер Кучукандониадис, који се сматра једним од најбољих турских нападача свих времена, постигао је два гола током овог репрезентативног циклуса.

На корак до успеха

[уреди | уреди извор]
Турска против Холандије 1958. године.

Упркос формирању националног шампионата и првим значајнијим иступима турских клубова у европским такмичењима, шездесете године 20. века биле су сушан период за државни тим. Већина играча из мундијалског састава из 1954. године већ се повукла, а нова генерација фудбалера није успела да избори пласман на неко велико такмичење.

Током седамдесетих година Турска је бележила скромне наступе у квалификацијама за Светска првенства и Европска првенства, мада је у два наврата остала за само бод кратка како би се пласирала на Еуро 1972 и Еуро 1976.

У осамдесетим годинама Турци су претрпели и неке од својих најтежих пораза у историји, будући да су у два наврата изгубили од Енглеске идентичним резултатом 8:0. Турска је исти такав пораз од 8:0 доживела и против Пољске 1968. године. Ипак, квалификациони циклус за Светско првенство 1990. означио је прекретницу у турском фудбалу, пошто им је пласман измакао тек у последњем колу. Најистакнутији играчи из овог периода били су Ридван Дилмен, Огуз Четин, Риза Чалимбај, Фејаз Учар, као и освајач Златне копачке Танжу Чолак.

1990-е

[уреди | уреди извор]
Фудбалска репрезентација Турске на поштанској маркици Азербејџана поводом Еура 1996.

Године 1990. искусни немачки стручњак Зеп Пионтек именован је за новог селектора националног тима. Под његовим вођством у репрезентацији је дебитовала група нових, младих фудбалера. Многи од тих играча (међу којима су били Булент Коркмаз, Алпај Озалан, Серген Јалчин, Рушту Речбер и Хакан Шукур) постаће окосница државног тима током наредних година. Пионтекова мисија завршена је 1993. године, када га је наследио Фатих Терим, који је потом успео да одведе екипу на Европско првенство 1996. Тиме се Турска квалификовала за своје прво велико такмичење још од 1954. године. Иначе, довођење Пионтека на клупу било је препорука чувеног тренера Јупа Дервала, који је претходно три сезоне са великим успехом предводио Галатасарај.

Турска је визу за Европско првенство 1996. обезбедила сјајним партијама у квалификацијама, где је између осталог савладала и Швајцарску и Шведску идентичним резултатом 2:1. Међутим, упркос солидном утиску из самих квалификација, Турска је на завршном турниру у Енглеској претрпела сва три пораза у групи, и то без иједног постигнутог гола. Ипак, кући нису отишли потпуно празних руку, пошто је дефанзивац Алпај Озалан добио званичну награду за фер-плеј због свог спортског потеза.

2000-е

[уреди | уреди извор]

Иако Турска није успела да се квалификује за Светско првенство 1998. године, национални тим је изборио пласман на Европско првенство 2000. након што је у двомечу баража надмашио Републику Ирску. Турска је свој први меч на првенству изгубила од Италије резултатом 2:1, потом је у другом колу одиграла нерешено 0:0 против Шведске, да би у одлучујућој утакмици савладала домаћина Белгију са 2:0. То је био први пут у историји Европских првенстава да је једна земља домаћин елиминисана већ у првој рунди такмичења. Овај тријумф одвео је Турску у четвртфинале турнира, где их је са 2:0 поразила Португалија, а меч је обележио и промашен једанаестерац Арифа Ердема.

У квалификацијама за Светско првенство 2002. Турска је заузела друго место у својој групи, препустивши прву позицију Шведској након пораза у директном окршају за врх табеле. Турци су тако били приморани да пролаз траже кроз бараж против Аустрије. Аустријанце су савладали са убедљивих 6:0 у укупном скору и тако обезбедили карту за завршни турнир. Турски тим је наступ на Светском првенству 2002. започео поразом од 2:1 против каснијег шампиона, селекције Бразила.[9] Након ремија 1:1 са Костариком, Турска је победила Кину резултатом 3:0 и тако се пласирала у наредну фазу такмичења.[10][11] У осмини финала снаге су одмерили са суорганизатором турнира, селекцијом Јапана, и славили са 1:0.[12] Сјајан низ је настављен и у четвртфиналу, где је пао Сенегал са 1:0 захваљујући постигнутом златном голу, чиме је изборен пласман у полуфинале. Тамо их је нови минималан пораз од Бразила (1:0) одвео у борбу за утешно одличје. Турци су на крају освојили бронзану медаљу након тријумфа над другим суорганизатором, Јужном Корејом, резултатом 3:2.[13][14][15] На том мечу Хакан Шукур је затресао мрежу Јужнокорејаца после свега 10,8 секунди игре, иако су противници први кренули са центра, што је остало забележено као најбржи гол у историји Светских првенстава.[16]

На десетине хиљада навијача са националним заставама дочекало је фудбалере по повратку у Истанбул, где је уприличена огромна улична прослава на тргу Таксим.[17] Рушту Речбер, Алпај Озалан и Хасан Шаш изабрани су у званични идеални тим Првенства, док је Речбер проглашен и за најбољег чувара мреже у избору за УЕФА тим године 2002, а Шенол Гунеш за најбољег тренера.

Фудбалска репрезентација Турске на поштанској маркици Азербејџана поводом Светског првенства 2002.

Наредне 2003. године Турска је заузела трећу позицију и на Купу конфедерација. У групној фази Турци су савладали Сједињене Америчке Државе са 2:1, након чега су изгубили од Камеруна резултатом 1:0. У последњем колу одиграли су нерешено 2:2 против Бразила и тако га елиминисали са турнира. У полуфиналном окршају Турска је поражена од каснијег освајача Француске са 3:2, али је у мечу за бронзу била боља од Колумбије резултатом 2:1. Тунџај Санли је постигао три гола уз једну асистенцију, што му је донело Сребрну копачку и Сребрну лопту за другог најбољег играча комплетног такмичења.

Турци потом нису успели да изборе визу за Европско првенство 2004. пошто је од њих у баражу била боља Летонија. Такође су пропустили и Светско првенство 2006. године јер су у новом баражу елиминисани од Швајцарске због мањег броја постигнутих голова у гостима, након што су поново завршили као други у својој квалификационој групи.

Турска се квалификовала за своје прво велико такмичење после шест година тако што је заузела друго место иза Грчке у квалификационој групи Ц за одлазак на Европско првенство 2008. Нашли су се у групи А заједно са домаћином Швајцарском, Португалијом и Чешком. На отварању су поражени од Португалије са 2:0, али су драматичне победе над Швајцарском (2:1) и Чешком (3:2) — обе обезбеђене головима у самим завршницама мечева — донеле пласман у нокаут фазу.[18][19][20] Овим тријумфом Турска је по други пут у својој историји елиминисала земљу домаћина већ у групној фази такмичења.[21]

Четвртфинални окршај против Хрватске завршен је без голова након регуларних 90 минута. Хрвати су успели да поведу са 1:0 у самом последњем минуту продужетка, али је већ у следећем нападу нападач Семих Шентурк донео изједначење и одвео меч у пенал-серију. Овај погодак је изазвао доста буре међу хрватским навијачима и код селектора Славена Билића, који је тврдио да је време предвиђено за продужетак већ истекло пре него што је гол постигнут. Ипак, протести су одбијени, а Турска је у пенал-рулету славила са 3:1 и прошла даље.[22]

Турска је у полуфинални дуел против Немачке ушла са само 14 расположивих фудбалера у пољу због великог броја повреда и суспензија. И поред тога, Турци су први повели, а касније успели и да изједначе на 2:2. Ипак, сан о великом финалу срушио је Филип Лам поготком у последњем минуту за коначних 3:2 у корист Немаца, па је Турска такмичење завршила на деоби трећег места.[23]

2010-е

[уреди | уреди извор]

Турска је жребом смештена у групу 5 европских квалификација за Светско првенство 2010. заједно са Јерменијом, Белгијом, Босном и Херцеговином, Естонијом и Шпанијом. Турска је имала променљив квалификациони циклус, завршивши такмичење са 15 бодова, чиме је пропустила прилику да се пласира у бараж, пошто је Босна и Херцеговина заузела друго место са 19 бодова. Шпанија је била прва у групи и обезбедила директан пласман, остваривши све победе. Селектор Фатих Терим најавио је оставку након овог неуспеха.[24]

Турски репрезентативци током квалификација за Европско првенство 2012.

У квалификацијама за Европско првенство 2012., Турска се нашла у групи А са Казахстаном, Аустријом, Белгијом, Немачком и Азербејџаном. Турци су успели да се пласирају у бараж након што су у последњем колу савладали Азербејџан са 1:0, али их је тамо елиминисала Хрватска укупним резултатом 3:0.

Дана 14. новембра 2012. године, Турска је одиграла свој јубиларни 500. меч у историји. Био је то пријатељски сусрет са Данском на Турк Телеком Арени у Истанбулу, који је завршен резултатом 1:1. Пре почетка утакмице уприличена је свечаност на којој су одликовани бивши фудбалери и тренери који су допринели успесима државног тима кроз историју, а кратак концерт одржала је позната турска поп певачица Хадисе, која је за ову прилику носила дрес репрезентације са бројем 500.[25][26]

У квалификационом циклусу за Светско првенство 2014., Турска је смештена у групу Д са Андором, Естонијом, Мађарском, Холандијом и Румунијом, али је такмичење завршила тек на четвртом месту. Селектор Абдулах Авџи је убрзо након тога смењен, а Фатих Терим је преузео репрезентацију по трећи пут. Ипак, пораз од Холандије резултатом 2:0 у последњем колу угасио је све наде за одлазак у Бразил.

Турска против Аустрије 29. марта 2016. године.

Током квалификација за Европско првенство 2016., где се такмичила у групи А са Исландом, Летонијом, Казахстаном, Холандијом и Чешком, Турска је успела да избори свој први пласман на неко велико такмичење после осам година. Виза је обезбеђена са позиције најбоље трећепласиране репрезентације након што је у драматичном финишу савладан Исланд са 1:0 (голом Селчука Инана из слободног ударца у 89. минуту), уз истовремену победу Казахстана над Летонијом од 1:0.[27][28][29][30][31] Након серије од годину и по дана без пораза, низ је прекинут у припремном мечу против Енглеске уочи самог шампионата, што се касније прелило и на сам завршни турнир где су уследили везани порази од Хрватске и Шпаније. Иако је у последњем колу Турска савладала Чешку са 2:0 и била надомак пласмана у осмину финала, касни погодак Ирске за победу над Италијом елиминисао је Турке из круга најбољих трећепласираних селекција.[32]

У квалификацијама за Светско првенство 2018. Турска се нашла у групи са Хрватском, Финском, Исландом, Косовом и Украјином. Током овог циклуса, Фатих Терим је напустио кормило због једног инцидента ван терена,[33] а репрезентацију је преузео 72-годишњи бивши селектор Румуније Мирчеа Луческу. Иако су победом над Хрватском од 1:0 Турци поново оживели мундијалске наде, тежак домаћи пораз од Исланда (3:0) у претпоследњем колу угасио је све шансе за директан пласман. Након завршног ремија 2:2 са Финском, Турска је такмичење у групи И завршила на четвртој позицији.

Репрезентација је пружила лоше партије и у премијерном издању Лиге нација 2018/19., где је била смештена у групу са Русијом и Шведском. У првом мечу на домаћем терену Турска је изгубила од четвртфиналисте Мундијала Русије са 2:1, да би у наредном колу остварила свој најсветлији тренутак у овом такмичењу победом над Шведском у гостима резултатом 3:2. Ипак, форму нису успели да одрже, па је уследио пораз од Руса у Сочију, као и болан домаћи пораз од Швеђана (1:0), што је првобитно значило испадање у Лигу Ц. Међутим, услед накнадне реформе и промене правила Уефе, донета је одлука да Турска ипак задржи своје место у Лиги Б.

У квалификацијама за Европско првенство 2020. Турска је извучена у групи Х заједно са актуелним светским шампионима Французима, Исландом, Албанијом, Молдавијом и Андором. Искусни стручњак Шенол Гунеш у потпуности је револуционисао тим, убацивши велики број младих талената и укомпоновавши их са искусним играчима попут Бурака Јилмаза и Емреа Белезоглуа. Екипа је направила велики подвиг победивши Француску у Конији са 2:0, док је у реваншу на Стадиону Француске изборила реми 1:1. Са друге старане, Турци су се поприлично мучили у првом мечу против Андоре на домаћем терену, дошавши до минималног тријумфа тек голом у 89. минуту на Водафон Парку у Истанбулу. Једини пораз у групи доживели су од Исланда у Рејкјавику (2:1), чему је претходио дипломатски скандал и лош третман турске експедиције на исландској царини, где су играчи задржани три сата, као и инцидент када је један локални навијач током интервјуа држао четку за тоалет испред капитена Емреа Белезоглуа уместо микрофона. Ти догађаји наишли су на оштру осуду турских и европских медија. Упркос томе, Турска је у девето колу ушла као лидер групе са 19 бодова, а реми без голова (0:0) против Исланда на стадиону у Истанбулу био је и теоретски довољан да се, коло пре краја и уочи гостовања Андори, осигура директан пласман на завршни турнир иза првопласиране Француске.[34]

2020-е

[уреди | уреди извор]
Репрезентативци Турске током утакмице групне фазе Европског првенства 2020. против Велса у Бакуу.

Након што је изборила пласман на Европско првенство 2020, које је због пандемије ковида 19 одложено за јун и јул 2021. године, Турска је жребом спојена са Русијом, Мађарском и Србијом у оквиру Лиге нација 2020/21. Национални тим је пружио бледе партије у уводна два меча у септембру 2020. године. На првом сусрету против Мађарске на домаћем терену, Турска је претрпела минималан пораз од 1:0 након поготка из слободног ударца који је извео Доминик Собослаи. У наредном колу у Београду, Турци нису успели да пробију одбрану Србије и дођу до победе, иако је Александар Коларов зарадио црвени картон, па је меч завршен без голова (0:0). Овакви исходи значајно су умањили њихове изгледе за пласман у Лигу А, будући да су их у октобру чекали дуели са Мађарском и Русијом (репрезентацијом коју Турска није победила још од 1975. године).

На гостовању у Москви, Турска је успела да избори реми 1:1 захваљујући изједначујућем поготку који је постигао Кенан Караман. Након тога, турска селекција је на домаћем терену одиграла нерешено 2:2 против Србије.[35]

Против Русије, Денис Черишев је постигао погодак за рано вођство Руса, због чега је турски тим деловао потпуно беспомоћно. Међутим, након што је црвени картон смањио број руских играча на десеторицу, Турци су на крају славили са 3:2.[36][37][38] Након тога су отпутовали у Мађарску са надом да би победа над Мађарима могла да значи евентуални пласман у виши ранг, уколико Русија изгуби од Србије. И док је Русија претрпела понижавајући пораз од 5:0 на гостовању у Београду, Турска је такође изгубила од Мађара резултатом 2:0. То је значило да су Турска и Србија биле изједначене по броју бодова, али је Турска испала у нижи ранг након што је изгубила у међусобном скору због мањег броја постигнутих голова у гостима (2:0).[39][40][41] Овакав исход је такође значио да ће Турска морати озбиљно да се бори за директну визу за Катар 2022, пошто су шансе за пласман у бараж преко Лиге нација биле минималне због испадања у Лигу Ц, у оквиру квалификација за Светско првенство 2022. које су започеле у марту 2021. године.

Турска је имала част да отвори завршни турнир Европског првенства 2021, али су головима Чира Имобилеа и Лоренца Инсињеа поражени од Италије са 3:0. Изабраници Роберта Манчинија били су фрустрирани дефанзивним приступом Турске у првом полувремену, али су пробили бедем у 53. минуту када је оштар центаршут Доменика Берардија погодио турског дефанзивца Мериха Демирала и завршио у мрежи као аутогол. У наставку турнира претрпели су поразе и у наредна два меча — против Швајцарске и Велса, завршивши такмичење са сва три пораза у групи, исто као и дебитант Северна Македонија.

У квалификацијама за Светско првенство 2022. године, Турска је смештена у групу Г са Холандијом, Норвешком, Црном Гором, Летонијом и Гибралтаром. Након што су групну фазу завршили на другој позицији иза Холандије,[42][43][44] ушли су у европски бараж за Светско првенство 2022. године против Португалије.[45][46] Тамо су поражени са 3:1 у утакмици у којој је Бурак Јилмаз промашио кључни једанаестерац за изједначење, чиме су изгубили шансе да се квалификују на Светско првенство.[47] Након тог меча, он је објавио повлачење из репрезентативног фудбала.[48][49]

У Лиги нација 2022/23. у оквиру Лиге Ц, Турска је смештена у групу 1 са Луксембургом, Фарским Острвима и Литванијом. Изборили су повратак у Лигу Б након што су освојили 13 бодова у шест утакмица. Овај успех у Лиги нација не само да им је гарантовао место у баражу у случају да не успеју да се квалификују директно,[50] већ им је донео и лакши жреб у групи Д са Хрватском, Велсом, Јерменијом и Летонијом кроз редовне квалификације. Након тога су успешно обезбедили директан пласман 16. октобра 2023. године, а циклус су завршили на првој позицији у групи 19. новембра 2023. године.[51][52][53]

Турска је узела учешће на Европском првенству 2024. у оквиру групе Ф, заједно са Португалијом, Чешком и победником баража Грузијом, завршивши такмичење у групи на другој позицији. Национални тим је успео да се пласира у четвртфинале победом над Аустријом резултатом 2:1, након чега је претрпео пораз од Холандије (2:1), завршивши комплетан шампионат на 5. месту.[54]

У Лиги нација 2024/25. у оквиру Лиге Б, извучени су у групи 4 са Исландом, Црном Гором и Велсом. Турска је завршила као друга иза Велса након неочекиваног пораза од 3:1 против Црне Горе у последњем колу.[55] У плеј-офу за промоцију против Мађарске у марту 2025. године, Турска је остварила убедљив тријумф укупним резултатом 6:1 (3:1 и 3:0), чиме је по први пут у својој историји изборила пласман у елитну Лигу А за сезону 2026/27, остваривши уједно и своју прву победу над Мађарима после пуних 18 година чекања.[56]

У квалификацијама за Светско првенство 2026. године, Турска је смештена у групу Е заједно са актуелним шампионом Европског првенства Шпанијом, Грузијом и Бугарском.[57] Упркос томе што је у последњем колу групне фазе у новембру 2025. изборила реми 2:2 на гостовању у Шпанији и уписала све победе у дуелима са Бугарском и Грузијом, Турска је завршила на другој позицији због слабије гол-разлике. На овакав исход пресудно је утицао тежак домаћи пораз од 0:6 претрпљен у септембру, због чега је репрезентација морала да потражи пут до Мундијала кроз додатни бараж по други пут узастопно.[58]

Након што је жребом смештена на „Пут Ц”, Турска је у полуфиналном окршају у Истанбулу, 26. марта 2026. године, савладала Румунију са 1:0 голом који је у 53. минуту постигао Ферди Кадиоглу.[59] У финалном мечу, одиграном на гостујућем терену против Косова у Приштини 31. марта, Турска је славила идентичним резултатом 1:0 поготком Керема Актуркоглуа у 53. минуту. Овим тријумфом репрезентација је успешно обезбедила пласман на Светско првенство 2026. године, окончавши тако период од пуне 24 године без учешћа на највећој светској фудбалској смотри.[60]

Ривали

[уреди | уреди извор]

Опште је прихваћено да су Турски највећи фудбалски, а и спортски, ривали, пре свега, Грчка, а затим и Хрватска.[61]

Фудбалска репрезентација Турске (2016)

Међусобно су Хрватска и Турска играле девет пута.[62] Први сусрет био је на Еуру 1996, где Хрватска добија утакмицу са 1 : 0.[63] Добро познати меч између тих селекција одигран је на Еуру 2008, где је Турска победила на пенале након продужетака (1 : 1). Касније Турска долази до полуфинала шампионата, где беше заустављена.[64] У плеј-оф квалификацијама за Европско првенство 2012, где Хрватска побеђује са 3 : 0 у првој утакмици, док је у узвратној одиграно са 0 : 0.[65][66] Две селекције поновно су се сусреле 2016. у Француској. Била је то прва утакмице групе Д, на којој је победу однела Хрватска (1 : 0) захваљујући сензационалним голом Луке Модрића.[67][68] Само три месеца касније, два тима су се опет срела у квалификацијама за СП 2018, у групи И. Утакмица се завршила 1 : 1.[69] Тачно годину дана касније, Турци и Ватрени одиграли су узвратни меч у Ескишехиру, који је Турска добила резултатом 1 : 0.[70][71]

Са репрезентацијом Грчке, Турска је одиграла укупно 13 утакмица (седам победа, три ремија, три пораза).[72] Ривалство између ове две репрезентације описано је као једно од највећих, због честих геополитичких тензија између те две државе.[73]

Рекорди на такмичењима

[уреди | уреди извор]

Светско првенство у фудбалу

[уреди | уреди извор]
Година Првенство Пласман ИГ П Н* И ГД ФП
Уругвај 1930 Није учествовала
Краљевина Италија 1934 Одустала од квалификација
Француска 1938 Није учествовала
Бразил 1950 Повукла се
Швајцарска 1954 Групна фаза 9 3 1 0 2 10 11
Шведска 1958 Одустала од квалификација
1962 до 1998 Није се квалификовала
Јужна Кореја Јапан 2002 Треће место 3 7 4 1 2 10 6
2006 до 2022. Није се квалификовала
КанадаМексикоСједињене Америчке Државе 2026. Групна фаза 35. 3 1 0 2 3 5
Укупно 3/23 13 6 1 6 23 22

Европско првенство у фудбалу

[уреди | уреди извор]
Година Првенство Пласман ИГ П Н* И ГД ГП
1960 до 1992 Није се квалификовала
Енглеска 1996 Групна фаза 15 3 0 0 3 0 5
БелгијаХоландија 2000 Четвртфинале 6 4 1 1 2 3 4
Португалија 2004 Није се квалификовала
АустријаШвајцарска 2008 Полуфинале 4 5 3 0 2 13 9
ПољскаУкрајина 2012 Није се квалификовала
Француска 2016. Групна фаза 17 3 1 0 2 2 4
Европска унија 2020. Групна фаза 24 3 0 0 3 1 8
Њемачка 2024. Четвртфинале 7 5 3 0 2 8 8
Укупно 6/17 23 8 1 14 27 38

Лига нација

[уреди | уреди извор]

Лига нација

[уреди | уреди извор]
Рекорди у УЕФА Лиги нација
Сезона Лига Група ИГ П Н И ГД ГП П/И Поз.
2018/19. Б 2 4 1 0 3 4 7 Same position 22.
2020/21. Б 3 6 1 3 2 6 8 Пад 29.
2022/23. Ц 1 6 4 1 1 18 5 Раст 35.
2024/25. Б 4 8 5 2 1 15 7 Раст 23.
Укупно 24 11 6 7 43 27

Олимпијске игре

[уреди | уреди извор]
Рекорди на Олимпијским играма
Година Резултат Поз. ИГ П Н И ГД ГП
Француска 1924 Прва рунда 13. 1 0 0 1 2 5
Холандија 1928 Прва рунда 14. 1 0 0 1 1 7
Нацистичка Њемачка 1936 Прва рунда 15. 1 0 0 1 0 1
Уједињено Краљевство 1948 Четвртфинале 6. 2 1 0 1 5 3
Финска 1952 Четвртфинале 8. 2 1 0 1 3 8
Аустралија 1956 Повукла се
Италија 1960 Прва рунда 14. 3 0 1 2 3 10
Јапан 1964 Није се квалификовала
Мексико 1968
Западна Немачка 1972
Канада 1976
Совјетски Савез 1980
Сједињене Америчке Државе 1984 Повукла се
Јужна Кореја 1988 Није се квалификовала
Шпанија 1992
Сједињене Америчке Државе 1996
Аустралија 2000
Грчка 2004
Кина 2008
Уједињено Краљевство 2012
Бразил 2016
Јапан 2020
Француска 2024
Укупно Четвртфинала 6/25 10 2 1 7 14 34
Репрезентација Турске на Олимпијским играма 1924.
Репрезентација Турске на Олимпијским играма 1928.

Куп конфедерација

[уреди | уреди извор]
Рекорди на Купу конфедерација
Година Рунда Поз. ИГ П Н И ГД ГП
Саудијска Арабија 1992 Није се квалификовала
Саудијска Арабија 1995
Саудијска Арабија 1997
Мексико 1999
Јужна Кореја Јапан 2001
Француска 2003 Треће место 3. 5 2 1 2 8 8
Њемачка 2005 Није се квалификовала
Јужноафричка Република 2009
Бразил 2013
Русија 2017
Укупно Треће место 1/10 5 2 1 2 8 8

Медитеранске игре

[уреди | уреди извор]

Турска Б Турска

Рекорди на Медитеранским играма
Година Поз. ИГ П Н И ГД ГП
Египат 1951 - 0 0 0 0 0 0
Шпанија 1955 - 0 0 0 0 0 0
Либан 1959 2 2 1 1 0 7 4
Италија 1963 2 5 3 1 1 12 7
Тунис 1967 4 5 2 1 2 5 7
Турска 1971 3 4 3 1 0 4 1
Алжир1975 7 4 0 2 2 1 5
Југославија 1979 5 3 1 1 1 2 2
Мароко 1983 2 4 2 0 2 4 5
Сирија 1987 3 5 3 0 2 6 2
Укупно 8/10 32 15 7 10 41 33

Признања

[уреди | уреди извор]

3Треће место (1): 2002.

3Треће место (1): 2003.

3Полуфинале (1): 2008.

Сви резултати

[уреди | уреди извор]

Следећа табела показује свеукупне резултате против селекција са којима је играла репрезентација Турске (важи за 12. јун 2019).

  1. ^ Турска се повукла са такмичења из финансијских разлога.[5][6]
  2. ^ Урачунате и утакмице против  Чехословачка.
  3. ^ Урачунате и утакмице против  Западна Немачка.
  4. ^ Урачунате и утакмице против  Совјетски Савез.
  5. ^ Урачунате и утакмице против  Југославија.

Играчки рекорди

[уреди | уреди извор]

Играчи са највише одиграних утакмица

[уреди | уреди извор]
Рушту Реџбер је са 120 наступа играч Турске са највише одиграних утакмица икада.

Подебљани фудбалери још увек активно играју, макар на клупском нивоу.[74] Важи за 2. јун 2019.

# Име Каријера Бр. утакмица Бр. голова
1 Рушту Реџбер 1994–2012 120 0
2 Хакан Шукур 1992–2007 112 51
3 Булент Коркмаз 1990–2005 102 3
4 Арда Туран 2006– 100 17
5 Емре Белозоглу 2000– 99 9
6 Tугај Керимоглу 1990–2007 94 2
7 Алпај Озалан 1995–2005 90 4
8 Хамит Алтинтоп 2004–2014 82 7
9 Тунџај 2002–2010 80 22
10 Мехмет Топал 2008– 80 2

Играчи са највише постигнутих голова

[уреди | уреди извор]
Хакан Шукур је најбољи стрелац Турске свих времена (51 гол).

Подебљани фудбалери још увек активно играју, макар на клупском нивоу.[75] Важи за 2. јун 2019.

# Име Каријера Бр. голова Бр. утакмица Проценат
1 Хакан Шукур 1992–2007
51
112
0.46
2 Бурак Јилмаз 2006–
24
54
0.44
3 Тунџај 2003–2010
22
80
0.28
4 Лефтер

Кучукандонјаснис

1948–1963
21
46
0.46
5 Метин Октај 1956–1968
19
36
0.53
Џемил Туран 1969–1979
19
44
0.43
Нихат Кахвеџи 2000–2011
19
68
0.28
8 Арда Туран 2006–
17
100
0.17
9 Зеки Риза Спорел 1923–1932
15
16
0.94
10 Џенк Тосун 2013-
13
37
0.35

Некадашњи тренери

[уреди | уреди извор]

Орден

[уреди | уреди извор]

Године 2002, национални тим одликован је турским орденом за спектуларан успех на Светском првенству 2002. (освојена бронзана медаља).

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Арда Туран, капитен репрезентације Турске.
    Арда Туран, капитен репрезентације Турске.
  • Семих Шентурк је најбољи стрелац Турске на европским првенствима.
    Семих Шентурк је најбољи стрелац Турске на европским првенствима.
  • Нури Шахин, један од најмлађих дебитаната у селекцији Турске.
    Нури Шахин, један од најмлађих дебитаната у селекцији Турске.
  • Селчук Инан је постигао укупни 700. гол у историји турске репрезентације.
    Селчук Инан је постигао укупни 700. гол у историји турске репрезентације.
  • Лефтер Кучукандонјадис на СП 1954.
    Лефтер Кучукандонјадис на СП 1954.
  • Феридун Бугекер који је наступао на Мундијалу 1954..
    Феридун Бугекер који је наступао на Мундијалу 1954..
  • Фатих Терим, турски тренер који је водио национални тим укупно четири пута.
    Фатих Терим, турски тренер који је водио национални тим укупно четири пута.
  • Мустафа Денизли је био тренер репрезентације током Еура 2000. године.
    Мустафа Денизли је био тренер репрезентације током Еура 2000. године.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „The FIFA/Coca-Cola Men's World Ranking”. FIFA. 19. 11. 2025. Приступљено 19. 11. 2025. 
  2. ^ „Türkiye”. FIFA.com. Приступљено 15. 1. 2025. 
  3. ^ „Turkish Football Federation”. УЕФА. Архивирано из оригинала 26. 5. 2022. г. Приступљено 8. 6. 2022. 
  4. ^ „TFF » İş Ortakları” (на језику: турски). Фудбалски савез Турске. Архивирано из оригинала 2. 9. 2020. г. Приступљено 2. 9. 2020. 
  5. ^ „Futbol Denen Oyun...” [This game, refer to as "football"]. Милијет (на језику: турски). 10. 2. 1982. стр. 14. 
  6. ^ „Türkiye 1950 Dünya Kupası'na şartlar yüzünden gidemedi!” (на језику: турски). Милијет. Анадолија. 27. 5. 2014. Архивирано из оригинала 17. 8. 2020. г. Приступљено 17. 8. 2020. 
  7. ^ Erdinç, Sivritepe. „Turkey 2–2 Romania”. Turkey international football matches. Архивирано из оригинала 19. 8. 2018. г. Приступљено 31. 10. 2010. 
  8. ^ „Magical Magyars beating”. Архивирано из оригинала 19. 2. 2024. г. Приступљено 16. 9. 2010. 
  9. ^ „Brazil beat brave Turks”. BBC Sport. 3. 6. 2002. Архивирано из оригинала 23. 11. 2009. г. Приступљено 20. 8. 2009. 
  10. ^ „Parks strike denies Turkey”. BBC Sport. 14. 6. 2002. Архивирано из оригинала 11. 5. 2011. г. Приступљено 20. 8. 2009. 
  11. ^ „Turkey reach last 16”. BBC Sport. 13. 6. 2002. Архивирано из оригинала 7. 6. 2009. г. Приступљено 20. 8. 2009. 
  12. ^ „Turkey end Japan's dream”. BBC Sport. 18. 6. 2002. Архивирано из оригинала 11. 5. 2011. г. Приступљено 20. 8. 2009. 
  13. ^ „Turkey's golden delight”. BBC Sport. 22. 6. 2002. Архивирано из оригинала 5. 9. 2019. г. Приступљено 20. 8. 2009. 
  14. ^ „Brazil stride into final”. BBC Sport. 26. 6. 2002. Архивирано из оригинала 31. 7. 2012. г. Приступљено 20. 8. 2009. 
  15. ^ „Turkey finish in style”. BBC Sport. 29. 6. 2002. Архивирано из оригинала 11. 5. 2011. г. Приступљено 20. 8. 2009. 
  16. ^ „World Cup Rewind: Hakan Şükür scores the tournament's fastest ever goal”. guinnessworldrecords.com. Гинисова књига рекорда. 6. 6. 2014. Архивирано из оригинала 5. 10. 2015. г. Приступљено 25. 11. 2018. 
  17. ^ „Turkey heroes return home”. BBC Sport. 1. 7. 2002. Архивирано из оригинала 6. 6. 2009. г. Приступљено 20. 8. 2009. 
  18. ^ „Portugal 2–0 Turkey”. BBC Sport. 7. 6. 2008. Архивирано из оригинала 10. 10. 2009. г. Приступљено 20. 8. 2009. 
  19. ^ „Switzerland 1–2 Turkey”. BBC Sport. 11. 6. 2008. Архивирано из оригинала 26. 2. 2021. г. Приступљено 20. 8. 2009. 
  20. ^ „Turkey 3–2 Czech R & Switzerland 2–0 Portugal”. BBC Sport. 15. 6. 2008. Архивирано из оригинала 5. 3. 2012. г. Приступљено 20. 8. 2009. 
  21. ^ „Turkey edge out Czechs in thriller”. FIFA.com. FIFA. 15. 6. 2008. Архивирано из оригинала 18. 6. 2008. г. Приступљено 20. 8. 2009. 
  22. ^ „Croatia 1–1 Turkey (1–3 pens)”. BBC Sport. 20. 6. 2008. Архивирано из оригинала 5. 12. 2014. г. Приступљено 20. 8. 2009. 
  23. ^ „Germany 3–2 Turkey”. BBC Sport. 25. 6. 2008. Архивирано из оригинала 2. 11. 2008. г. Приступљено 20. 8. 2009. 
  24. ^ „Terim Resignation”. Guardian Sport. 7. 6. 2008. Архивирано из оригинала 12. 1. 2015. г. Приступљено 20. 8. 2009. 
  25. ^ „Turkey marks 500th match”. Hürriyet Daily News. 14. 11. 2012. Архивирано из оригинала 12. 1. 2015. г. Приступљено 15. 11. 2012. 
  26. ^ Er, İsmail (15. 11. 2012). „Türkiye 1–1 Danimarka”. Hürriyet Spor (на језику: турски). Архивирано из оригинала 16. 11. 2012. г. Приступљено 15. 11. 2012. 
  27. ^ „Turkey qualify as Selçuk İnan stunner seals win over Iceland”. Eurosport (на језику: енглески). 2015-10-13. Архивирано из оригинала 9. 12. 2017. г. Приступљено 2024-01-22. 
  28. ^ „Football: Kazakh international happy to help Turkey”. www.aa.com.tr. Архивирано из оригинала 16. 12. 2023. г. Приступљено 2024-01-22. 
  29. ^ „Turkey qualify for Euro 2016 after late free-kick against Iceland”. Sky Sports (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 27. 2. 2018. г. Приступљено 2024-01-22. 
  30. ^ „Netherlands loses 3-2 to Czech Republic, misses Euro 2016”. USA Today (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 19. 2. 2024. г. Приступљено 2024-01-22. 
  31. ^ Murray, Scott (2015-10-13). „Euro 2016 qualifiers clockwatch – as it happened”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Архивирано из оригинала 12. 10. 2023. г. Приступљено 2024-01-22. 
  32. ^ „How the UEFA EURO 2016 third-placed teams ended: UEFA EURO”. УЕФА (на језику: енглески). 2016-06-22. Архивирано из оригинала 19. 2. 2024. г. Приступљено 2024-01-22. 
  33. ^ „Terim leaves Turkey role after brawl”. goal.com. Goal. 26. 7. 2017. Архивирано из оригинала 31. 1. 2018. г. Приступљено 31. 1. 2018. 
  34. ^ „Euro 2020 team guides part 3: Turkey”. Guardian. 1. 6. 2021. Архивирано из оригинала 31. 5. 2021. г. Приступљено 1. 6. 2021. 
  35. ^ „With no wins in 4 matches, Turkey's hopes in Nations League fade”. Daily Sabah (на језику: енглески). 2020-10-15. Архивирано из оригинала 19. 12. 2023. г. Приступљено 2023-12-19. 
  36. ^ Shurrab, Hatem. „Turkey beat Russia while Italy win over Poland in UEFA Nations League”. Turkey beat Russia while Italy win over Poland in UEFA Nations League (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 19. 12. 2023. г. Приступљено 2023-12-19. 
  37. ^ Asikci, Emre (15. 11. 2020). „Nations League: Turkey beat Russia 3-2 in Istanbul”. www.aa.com.tr. Архивирано из оригинала 19. 12. 2023. г. Приступљено 2023-12-19. 
  38. ^ „Turkey beat Russia 3-2 in Nations League - Turkish News”. Hürriyet Daily News (на језику: енглески). 2020-11-16. Архивирано из оригинала 19. 12. 2023. г. Приступљено 2023-12-19. 
  39. ^ Erözden, Can (19. 11. 2020). „Nations League: Turkey relegated after loss to Hungary”. www.aa.com.tr. Архивирано из оригинала 19. 12. 2023. г. Приступљено 2023-12-19. 
  40. ^ „Turkey relegated after loss to Hungary in Nations League - Turkish News”. Hürriyet Daily News (на језику: енглески). 2020-11-19. Архивирано из оригинала 19. 12. 2023. г. Приступљено 2023-12-19. 
  41. ^ „Losing 2-0 to Hungary, Turkey relegated to Nations League C”. Daily Sabah (на језику: енглески). AA. 2020-11-19. Архивирано из оригинала 19. 12. 2023. г. Приступљено 2023-12-19. 
  42. ^ Buгra Gцkalp, Selзuk (17. 11. 2021). „Turkey beat Montenegro 2-1, qualify for 2022 World Cup playoffs”. www.aa.com.tr. Архивирано из оригинала 19. 12. 2023. г. Приступљено 2023-12-19. 
  43. ^ „Netherlands book place at World Cup”. BBC Sport (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 17. 11. 2021. г. Приступљено 2023-12-19. 
  44. ^ Corder, Mike (2021-11-16). „Netherlands beats Norway 2-0 to qualify for World Cup”. AP News (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 19. 12. 2023. г. Приступљено 2023-12-19. 
  45. ^ „Turkey to face Portugal in 2022 FIFA World Cup playoffs semifinal”. Daily Sabah (на језику: енглески). AFP. 2021-11-26. Архивирано из оригинала 19. 12. 2023. г. Приступљено 2023-12-19. 
  46. ^ Grounds, Ben (26. 11. 2021). „World Cup play-offs: Portugal vs Turkey, Italy vs North Macedonia, Wales vs Austria and more”. Sky Sports (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 19. 12. 2023. г. Приступљено 2023-12-19. 
  47. ^ „Portugal beats Turkey 3-1 to move closer to World Cup”. AP News (на језику: енглески). 2022-03-24. Архивирано из оригинала 19. 12. 2023. г. Приступљено 2023-12-19. 
  48. ^ „Turkey's Yilmaz announces international retirement after loss against Portugal”. Sportstar (на језику: енглески). Reuters. 2022-03-25. Архивирано из оригинала 19. 12. 2023. г. Приступљено 2023-12-19. 
  49. ^ „Turkey forward Burak Yılmaz quits national team after penalty drama”. Daily Sabah (на језику: енглески). AA. 2022-03-25. Архивирано из оригинала 22. 10. 2023. г. Приступљено 2023-12-19. 
  50. ^ Erözden, Can (23. 9. 2022). „Türkiye fight to secure 3-3 draw with Luxembourg but promoted to UEFA Nations B League”. www.aa.com.tr. Архивирано из оригинала 11. 1. 2024. г. Приступљено 2024-01-11. 
  51. ^ „Türkiye beat Latvia 4-0 to qualify for UEFA EURO 2024”. TRT World. Архивирано из оригинала 28. 12. 2023. г. Приступљено 2023-12-28. 
  52. ^ O'Connor, Philipp (15. 10. 2023). „Gavi strike sends Spain to Euro 2024, Turkey and Scotland also qualify”. Reuters. Архивирано из оригинала 18. 10. 2023. г. Приступљено 27. 12. 2023. 
  53. ^ „Türkiye end Euro qualifiers in style as group leaders after Wales draw”. Daily Sabah (на језику: енглески). 2023-11-22. Архивирано из оригинала 28. 12. 2023. г. Приступљено 2023-12-28. 
  54. ^ „Türkiye – UEFA EURO 2024”. 
  55. ^ „Wales promoted to Nations League A after Türkiye stunned at Montenegro”. Anadolu Ajansı. 20. 11. 2024. 
  56. ^ „Türkiye storm into UEFA Nations League A with 3-0 win over Hungary”. Daily Sabah. 23. 3. 2025. 
  57. ^ Asikci, Emre (13. 12. 2024). „World Cup 2026 European qualifiers draw unveiled”. Anadolu Agency. Приступљено 29. 1. 2026. 
  58. ^ Kallas, Fernando (19. 11. 2025). „Spain qualify for World Cup after 2-2 draw with Turkey”. Reuters. Приступљено 29. 1. 2026. 
  59. ^ „Türkiye edge Romania, move within 1 win of World Cup return”. Daily Sabah. 26. 3. 2026. 
  60. ^ „Turkey end 24-year World Cup drought with win over Kosovo”. Reuters. 31. 3. 2026. 
  61. ^ Укључујући утакмице против Совјетског Савеза.
  62. ^ Укључујући утакмице против Југославије.
  63. ^ „UEFA EURO 1996 - History - Turkey-Croatia – UEFA.com”. Uefa.com. Приступљено 19. септембар 2019. 
  64. ^ „UEFA EURO 2008 - History - Croatia-Turkey – UEFA.com”. Uefa.com. Приступљено 19. септембар 2019. 
  65. ^ „UEFA EURO 2012 - History - Turkey-Croatia – UEFA.com”. Uefa.com. Приступљено 19. септембар 2019. 
  66. ^ „UEFA EURO 2012 - History - Croatia-Turkey – UEFA.com”. Uefa.com. Приступљено 19. септембар 2019. 
  67. ^ „Turkey 0-1 Croatia”. BBC Sport. 12. јун 2016. Приступљено 19. септембар 2019. 
  68. ^ „[VIDEO] Modrić golčinom srušio žestoke Turke!”. Hrvatska radiotelevizija. Приступљено 19. септембар 2019. 
  69. ^ „2018 FIFA World Cup Russia™ - Matches - Croatia-Turkey - FIFA.com”. FIFA.com. Архивирано из оригинала 12. 06. 2018. г. Приступљено 19. септембар 2019.  Невалидан унос |dead-url=dead (помоћ)
  70. ^ „2018 FIFA World Cup Russia™ - Matches - Turkey-Croatia - FIFA.com”. FIFA.com. Архивирано из оригинала 25. 03. 2019. г. Приступљено 19. септембар 2019.  Невалидан унос |dead-url=dead (помоћ)
  71. ^ „[VIDEO] Hrvatska izgubila u Eskisehiru, Turci slavili 1:0”. Hrvatska radiotelevizija. Приступљено 19. септембар 2019. 
  72. ^ „Turkey national football team: record v Greece”. www.11v11.com. Приступљено 19. септембар 2019. 
  73. ^ „Top 10 international rivalries - CNN.com”. CNN.com. Приступљено 19. септембар 2019. 
  74. ^ „A Milli Takım En Fazla Milli Olan Oyuncularımız TFF”. Приступљено 15. 9. 2016. 
  75. ^ „Türkiye Futbol Federasyonu Ana Sayfa TFF”. tff.org. Turkish Football Federation. Приступљено 21. 6. 2017. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фудбалска_репрезентација_Турске&oldid=31091781”