Михајло Бокорић

С Википедије, слободне енциклопедије
Михајло Бокорић
Датум рођења1730.
Место рођењаБискупија
Датум смрти6. новембар 1817.(1817-11-06) (86/87 год.)
Место смртиПечка

Михајло Бокорић (или Букоровић односно Букуровић, Бокоровић; Бискупија[1] код Книна, Далмација око 1730Печка, 6. новембар 1817) био је српски сликар и иконописац.[2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Доселио се из Лике у Банат. Оженио се у Печки код Арада, и ту је провео већи део живота и радио за православне цркве у Поморишју. У своје доба био је знаменит и тражен сликар.

По предању, учио је сликарство од Георгија Тенецког (или Стефана Тенецког). Верује се, да је и иконостас румунске, раније српске, цркве у Печки његов рад. А постоје иконе, »печа« Св. Тројства и Богородице, од њега по храмовима у манастирима Бездину, у Српском Св. Петру (1781), Нађлаку (Nagylak) (1828), Ходмезевашархељу (Hódmező Vásárhely) (1787) и Модошу.[3] Исто тако налази се велики број његових радова и по породицама, а има и неколико његових портрета у манастиру Бездину.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Време", Београд 19.новембар 1934.
  2. ^ Српски биографски речбик: А - Б. Нови Сад: Матица српска. стр. 77. 
  3. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 5. август 1901.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Српски Сион, 1901
  • Српска породична енциклопедија, том 4; Народна књига, Политика НМ; године. 2006. ISBN 978-86-331-2733-2.