Пређи на садржај

Мухамед Бешић

С Википедије, слободне енциклопедије
Мухамед Бешић
Бешић као играч Евертона 2014. године
Лични подаци
Пуно име Мухамед Бешић
Датум рођења(1992-09-10)10. септембар 1992. (33 год.)
Место рођења Берлин, Немачка
Висина 1,77 m
Позиција дефанзивни везни
Јуниорска каријера
2007—2009. Тенис Борусија Берлин
2009—2010. Хамбургер
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2010—2012. Хамбургер II 38 (0)
2010—2012. Хамбургер 3 (0)
2012—2014. Ференцварош 47 (1)
2014—2021. Евертон 37 (0)
2018—2019. → Мидлсбро 52 (3)
2019—2020. → Шефилд јунајтед 9 (0)
2021—2024. Ференцварош 41 (1)
2025—2026. Спартак Суботица 26 (0)
Репрезентативна каријера
2010—2012. Босна и Херцеговина 10 (2)
2010—2022. Босна и Херцеговина 47 (0)
* Датум актуелизовања: 8. јун 2026.

Мухамед Бешић (Берлин, 10. септембар 1992) босанскохерцеговачки је фудбалер.

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Хамбургер

[уреди | уреди извор]

Бешић је рођен у Берлину али су му родитељи пореклом из Босне и Херцеговине. Придружио се локалном клубу Тенис Борусија Берлин када је имао 14 година и ту је остао до своје 16 године када је прешао у ФК Хамбургер.[1] Дана 4. новембра 2010. потписао је свој први професионални уговор са Хамбургом у трајању до јуна 2013. године.[2] Дебитовао је за Хамбург 12. новембра 2010. на утакмици Бундеслиге против Борусије Дортмунд. Бешић је ушао као замена у 80. минуту када је Дортмунд већ водио 2:0.[3] Недељу дана касније играо је целу утакмицу против Хановера где су изгубили 3:2.[4]

У марту 2012. године је суспендован због недисциплине. Медији су писали да га је менаџер Торстен Финк давио, а потом избацио из свлачионице.[5]

Ференцварош

[уреди | уреди извор]

У августу 2012. потписао је једногодишњи уговор са мађарским Ференцварошом.[6] Дана 5. маја 2013. године постигао је свој први гол у професионалној каријери на првенственој утакмици са екипом Пакша.[7] У својој првој сезони са клубом је освојио мађарски Лига куп победивши МОЛ Види у финалу.[8] У јулу 2013. године, Бешић је продужио свој уговор са Ференцварошом до 2016. године.[9]

Евертон

[уреди | уреди извор]

Бешић је 28. јула 2014. године потписао петогодишњи уговор са Евертоном.[10] Након што је био неискоришћена замена у прве две утакмице у сезони, први пут је наступио у Премијер лиги 30. августа против Челсија, када је заменио Лукакуа у 89. минуту.[11] Као стартер је први пут наступио 27. септембра у дербију против Ливерпула (1:1) и на терену је провео 80. минута када га је заменио Самјуел Ето.[12]

Његова друга сезона у Евертону била је праћена повредом тетиве колена што му је ограничавало минутажу.[13] У фебруару 2016. године изабран је за Евертоновог играча месеца за јануар.[14] Такође је продужио уговор до јуна 2021. године.[15]

У августу 2016. године Бешић је повредио колено и према првим проценама требало је да паузира шест месеци.[16] Након осам месеци од повреде, Бешић је у априлу 2017. заиграо је за Евертонов тим до 23 године.[17] За први тим Евертона није забележио ниједан наступ у сезони 2016/17.

У фебруару 2018. прослеђен је на позајмицу у Мидлсбро који се такмичи у другом рангу енглеског фудбала - Чемпионшипу. У августу исте године позајмица је продужена на још годину дана.[18] У августу 2019. Евертон га је поново проследио на позајмицу али овај пут у премијерлигаша Шефилд јунајтед.[19]

Повратак у Ференцварош

[уреди | уреди извор]

У септембру 2021. године Бешић се вратио у Ференцварош и потписао је трогодишњи уговор са клубом.[20] Свој повратнички деби имао је 22. септмбра на утакмици са Фехерваром.[21] Са екипом Ференцвароша освојио је титулу првака Мађарске у такмичарској 2021/22.[22] Први гол од повратка у клуб постигао је 29. априла 2022. у првенственој победи 1:2 на гостовању Пакшу.[23]

Свој 100. наступ за Ференцварош забележио је 13. новембра 2022. године на утакмици са Хонведом.[24] У фебруару 2023. доживео је тежу повреду лигамената десног колена због које је морао на вишемесечну паузу.[25] Након седам месеци опоравка, Бешић се у септембру 2023. вратио на терен и одмах постигао гол на утакмици мађарског Купа.[26]

Напустио је клуб пошто му је истекао уговор на крају 2023/24. сезоне. Током свог другог боравка у Ференцварошу освојио је три титуле првака Мађарске као и један национални куп.

Спартак Суботица

[уреди | уреди извор]

У јануару 2025. године потписао је једноипогодишњи уговор са суботичким Спартаком.[27] Напустио је Спартак по истеку уговора на крају такмичарске 2025/26. у којој је клуб испао из Суперлиге Србије.[28]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Бешић је у једном интервјуу тврдио да је одбио понуду да игра за репрезентацију Немачке јер је желео да игра за Босну и Херцеговину.[29]

Дана 5. новембра 2010. Бешић је позван у сениорску екипу Сафета Сушића за пријатељску утакмицу против Словачке.[30] Он је дебитовао у тој утакмици и тиме постао најмлађи играч који је икада играо за Босну и Херцеговину у званичним утакмицама.[31]

Бешић је уврштен на коначан списак играча за Светско првенство 2014. године у Бразилу. Дебитовао је на турниру у уводној групној утакмици где је Босна изгубила од Аргентине са 2:1.[32]

Добио је црвени картон 6. септембра 2015. у победи 3:0 над Андором у квалификационој утакмици за Европско првенство 2016. због бацања жвакаће гуме на противничког играча.[33]

Наступи по годинама

[уреди | уреди извор]
Репрезентација Године Наступа Голова
Босна и Херцеговина
2010. 1 0
2011. 4 0
2012. 2 0
2013. 0 0
2014. 10 0
2015. 6 0
2016. 3 0
2017. 2 0
2018. 8 0
2019. 7 0
2020. 2 0
2021. 0 0
2022. 2 0
Укупно 47 0

Трофеји

[уреди | уреди извор]
Ференцварош

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Middlesbrough je raskrsnica za karijeru Muhameda Bešića”. sportsport.ba. 4. 2. 2018. Приступљено 23. 9. 2025. 
  2. ^ „Bešić do ljeta 2013. godine u Hamburgu”. sportsport.ba. 5. 11. 2010. Приступљено 5. 11. 2010. 
  3. ^ „Bešić debitovao za Hamburg”. sportsport.ba. 12. 11. 2010. Приступљено 15. 11. 2010. 
  4. ^ „Ibišević postigao dva gola u dvije minute, Mujdža zabio autogol”. klix.ba. 20. 11. 2010. Приступљено 23. 9. 2025. 
  5. ^ „Fink daveći izbacio Bešića iz svlačionice”. sportsport.ba. 28. 3. 2012. Приступљено 23. 9. 2025. 
  6. ^ „Muhamed Bešić u Ferencvárosu”. radiosarajevo.ba. 31. 8. 2012. Приступљено 1. 9. 2012. 
  7. ^ „Muhamed Bešić postigao prvijenac za Ferencváros”. oslobodjenje.ba. 5. 5. 2013. Приступљено 5. 5. 2013. [мртва веза]
  8. ^ „Predstavljamo Zmajeve: Muhamed Bešić je zvijezda u usponu”. klix.ba. 1. 6. 2014. Приступљено 23. 9. 2025. 
  9. ^ „Muhamed Bešić produžio ugovor sa Ferencvárosem”. klix.ba (на језику: Bosnian). 12. 7. 2013. Приступљено 15. 7. 2013. 
  10. ^ „Muhamed Bešić i zvanično član Evertona”. avaz.ba. 28. 7. 2014. Приступљено 30. 7. 2014. 
  11. ^ „Ludilo na Goodisonu: Everton - Chelsea 3:6, debi Bešića”. sportsport.ba (на језику: Bosnian). 30. 8. 2014. Приступљено 1. 9. 2014. 
  12. ^ „Liverpool i Everton podijelili bodove, Bešiću 80 minuta igre”. sport.novi.ba. 27. 9. 2014. Приступљено 2. 10. 2025. 
  13. ^ Muhamed Besic: Injury absence "frustrating" - Sports Mole
  14. ^ Mo Besic is Everton Player of the Month for January - Liverpool Echo
  15. ^ „Bešić ostaje na Goodisonu do 2021. godine: Ovo je moj klub”. fokus.ba. 29. 2. 2016. Приступљено 1. 3. 2016. 
  16. ^ Muhamed Besic: Everton midfielder out for six months with knee injury - BBC Sport
  17. ^ „Bešić se vratio na teren, igrao za U23 ekipu Evertona u pobjedi nad Tottenhamom”. klix.ba. 11. 4. 2017. Приступљено 14. 4. 2017. 
  18. ^ „Muhamed Bešić ponovo u Middlesbroughu”. radiosarajevo.ba. 23. 8. 2018. Приступљено 25. 8. 2018. 
  19. ^ „Muhamed Bešić novi igrač Sheffield Uniteda”. reprezentacija.ba. 8. 8. 2019. Приступљено 10. 8. 2019. 
  20. ^ „Muhamed Bešić se vratio u klub u kojem je pružao svoje najbolje partije”. fokus.ba. 17. 9. 2021. Приступљено 20. 9. 2021. 
  21. ^ „Bešić ponovo igrao, navijači Ferencvárosa ga sjajno dočekali”. avaz.ba. 23. 9. 2021. Приступљено 25. 9. 2021. 
  22. ^ „Četiri bh. fudbalera slave uspjeh sa svojim klubom: Ferencváros osigurao titulu prvaka Mađarske”. scsport.ba. 24. 4. 2022. Приступљено 25. 4. 2022. 
  23. ^ „Muhamed Bešić zabio prvi gol u sezoni”. reprezentacija.ba. 29. 4. 2022. Приступљено 1. 5. 2022. 
  24. ^ „Muhamed Bešić ubilježio jubilej u dresu Ferencvárosa”. oslobodjenje.ba. 13. 11. 2022. Приступљено 15. 11. 2022. [мртва веза]
  25. ^ „Bešić izgubljen za Hadžibegića!”. sportsport.ba. 13. 2. 2023. Приступљено 23. 9. 2025. 
  26. ^ „Bešić se prije očekivanog vratio nakon teške povrede i odmah postigao gol u velikoj pobjedi”. sportsport.ba. 16. 9. 2023. Приступљено 19. 9. 2023. 
  27. ^ „Od Goodison Parka do Subotice: Muhamed Bešić ima novi klub”. n1info.ba. 15. 1. 2025. Приступљено 15. 1. 2025. 
  28. ^ „Veliki rez u Subotici: Spartak se rastao sa 13 igrača”. Mozzart sport. 28. 5. 2026. Приступљено 8. 6. 2026. 
  29. ^ „Bešić: Imao samo poziv Njemačke, srce je odabralo BiH”. faktor.ba. 14. 10. 2018. Приступљено 2. 10. 2025. 
  30. ^ https://radiosarajevo.ba/sport/nogomet/debi-besica-povratak-salihovica-i-zeca/36734
  31. ^ „Znate koji je najmlađi igrač koji je ikada zaigrao za BiH?”. sport.bosnainfo.ba. 27. 6. 2022. Приступљено 2. 10. 2025. 
  32. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 7. 4. 2019. г. Приступљено 17. 5. 2019. 
  33. ^ „BiH u nervoznoj utakmici lako slavila protiv Andore”. sportsport.ba. 6. 9. 2015. Приступљено 2. 10. 2025. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мухамед_Бешић&oldid=31012817”