Асмир Беговић

С Википедије, слободне енциклопедије
Асмир Беговић
Беговић у дресу репрезентације БиХ, 2015.
Лични подаци
Датум рођења (1987-06-20)20. јун 1987.(36 год.)[1]
Место рођења Требиње, СФР Југославија[7]
Држављанство бх., канадско[2]
Висина 1,98 m[3][4][5]
Маса 83 kg[6]
Позиција голман[3]
Клупске информације
Тренутни клуб
Квинс Парк рејнџерси
Број 1
Јуниорска каријера
1994—1997 Кирхаузен
1998—2003 Саутвест Стинг Едмонтон
2003—2005 Портсмут
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2005—2010 Портсмут 11 (0)
2005 Ла Лувјер 2 (0)
2006 Маклсфилд таун 3 (0)
2007 Борнмут 8 (0)
2008 Јоувил таун 16 (0)
2009 Ипсвич таун 6 (0)
2010—2015 Стоук сити 160 (1)
2015—2017 Челси 19 (0)
2017—2021 Борнмут 107 (0)
2019 Карабаг 10 (0)
2019 Милан 2 (0)
2021—2023 Евертон 4 (0)
2023— Квинс Парк рејнџерси 0 (0)
Репрезентативна каријера
2004—2007 Канада до 20 11 (0)
2009—2020 БиХ 63 (0)
* Датум актуелизовања: 18. септембар 2022.

Асмир Беговић (Требиње, 20. јун 1987) јесте босанскохерцеговачки професионални фудбалски голман, који тренутно наступа за Квинс Парк рејнџерсе.

Своју професионалну фудбалску каријеру започео је у редовима Портсмута, ком је приступио 2003. године. После две сезоне у клупској академији и неколико позајмица у каснијем периоду, Беговић је за први тим дебитовао у мају 2009, што је уједно био и његов први наступ у Премијер лиги. Наредне године прешао је у екипу Стоук ситија, а вредност трансфера износила је 3,25 милиона британских фунти. Током такмичарске 2012/13, Беговић је бранио на свих 38 утакмица у премијерлигашкој конкуренцији, те је по његом завршетку изабран за играча сезоне свог клуба. Постигавши гол са раздаљине од 91,9 m, у новембру 2013, Беговић је постао пети чувар мреже који је погађао противничку мрежу, а записан је и у Гинисовој књизи рекорда као стрелац гола са највеће удаљености у фудбалу. Лета 2015. прешао је у Челси за 8 милиона фунти, где је током наредне две сезоне углавном имао статус резервног чувара мреже. Потом је потписао уговор са Борнмутом, ком је тако приступио по други пут у каријери, рачунајући период који је током 2007. провео на позајмици у том клубу. Почетком септембра 2019, уступљен је на полугодишњи период шампиону азербејџанског првенства, Карабагу, услед пласмана тог клуба у групну фазу Лиге Европе. Средином јануара 2020, прешао је у Милан, такође у оквиру позајмице.

Беговић је до своје 20. године представљао репрезентацију Канаде у том узрасту, са којом је 2007. учествовао на Светском првенству, одржаном у тој држави. Две године касније одлучио је да промени национални тим и брани за сениорски састав Босне и Херцеговине. Ту репрезентацију представљао је као први избор пред голом, на Светском првенству, одиграном 2014. године у Бразилу.

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Почеци[уреди | уреди извор]

Асмир Беговић рођен је 20. јуна 1987. године у Требињу, а са породицом се током детињства преселио у Немачку.[8] Асмиров отац, Амир, такође је наступао као фудбалски голман и био члан екипа Леотара и Искре из Бугојна. Када је његова породица одлучила да се одсели из Босне и Херцеговине, Беговић је своју фудбалу каријеру почео у млађим селекцијама локалног клуба Кирхаузена из Хајлброна.[9] Ту се задржао до своје 10. године, када је породица поново променила место боравка и одселила се у Канаду.[10]

Доласком у Канаду, Беговић је похађао Високу школу „Ст. Франсис Xавијер”, у чијој је академији такође наступао. Играма у саставу Саутвест Стинг Едмонтона, Беговић је заслужио позив у кадетску репрезентацију Канаде.[11] Године 2003, добио је позиве Портсмута и Тотенхема за одигравање пробних утакмица. Убрзо по доласку у Портсмут, понуђен му је уговор како би се обезбедио останак тог играча у клубу пре пробе у Тотенхему.[12]

Портсмут[уреди | уреди извор]

Беговић је лета 2013. године потписао стипендијски уговор са Портсмутом, а како је у то време био малолетан и није имао пасош неке од држава чланица Европске уније, наредне две године није имао право наступа на такмичарским сусретима.[а] После развојног периода под надзором клуба, Беговић је уступљен белгијском прволигашу Ла Лувјеру, где је два пута наступио у највишем степену фудбалског такмичења у тој држави.[12] Радну визу Уједињеног Краљевства, Беговић је добио 2006. године, чиме му је омогућено право наступа у тој држави. Недуго затим уступљен је екипи Маклсфилд тауна, за такмичарску 2006/07. у Другој фудбалској лиги Енглеске. У том такмичењу дебитовао је на отварању сезоне, у ремију против састава Стокпорт каунтија, 25. новембра исте године. Тада је у игру ушао у 80. минуту, уместо првог чувара мреже, Џонија Брејна, који се повредио. Услед повреде колена коју је доживео, Беговићева позајмица је крајем године прекинута, па је клуб напустио после само три одигране утакмице.[14] У августу 2007, Беговић је уступљен Борнмуту, пред почетак такмичења у Првој фудбалској лиги Енглеске, по споразуму о уступању до јануара наредне године.[15] Позајмица је прекинута 11. октобра, после чега се вратио у матични клуб.[16] У постави Портсмута по први пут се нашао 8. децембра 2007, када је био уврштен међу 16 играча пред сусрет са екипом Астон Виле, када је остао на клупи за резервне фудбалере.[17]

У марту 2008, Беговић је уступљен Јоувил тауну на месец дана, док је Портсмут задржао право опозива у било ком тренутку. Беговић је истог месеца дебитовао за Јоувил, на сусрету са Бристол роверсима, који је завршен без погодака.[18][19][20] После две утакмице у клубу, уступање је прекинуто, али је спортски сектор Јоувила желео да задржи играча и у наредном периоду.[21] Менаџер Расел Слејд је у јуну 2008. планирао Беговића као замену за Стива Милденхола, који је прешао у екипу Саутенд јунајтеда.[22] Процес поновног доласка на позајмицу одужио се услед смртног случаја у Беговићевој породици, због чега је неко време паузирао.[23] Клубу је поново приступио на три месеца у августу исте године.[24] У том периоду наступио је на 14 утакмица, од чега је три пута остао несавладан.

Свој дебитантски наступ за Портсмут, Беговић је забележио у победи од 3 : 1 над екипом Сандерланда, 18. маја 2009. године.[25] Беговић је након те утакмице изразио задовољство због свог првог наступа за клуб и шансе коју је чекао неколико година. Тадаши тренер Портсмута, Пол Харт, прилику му је указао након повреде првог чувара мреже, Дејвида Џејмса.[26] У октобру исте године, Беговић је прослеђен на позајмицу Ипсвич тауну,[27] али је након месец дана опозван због поновне повреде Дејвида Џејмса.[28] До краја сезоне наступио је укупно 15 пута на званичним сусретима.

Стоук Сити[уреди | уреди извор]

Период 2010—2013: Менаџер Тони Пјулис[уреди | уреди извор]

Беговић 2011, у дресу Стоука

Првог дана фебруара 2010, Беговић је потписао уговор са Стоук ситијем на четири и по године, а вредност трансфера износила је 3,25 милиона фунти.[29] Тадашњи тренер Стоука, Тони Пјулис, образложио је да су пратили Беговићеве партије, и изразио веровање да су довели једног од најперспективнијих голмана из лиге.[30] Беговић је пре потписа за Стоук преговарао и са Тотенхемом, али је, према сопственим речима, нови клуб изабрао из спортских разлога.[31] Жељу да напусти бивши клуб изразио је услед нестабилне финансијске ситуације у претходном периоду.[32] Портсмут је након Беговићеве одлуке и одабира новог клуба био дужан да обештети Тотехнем, са којим је унапред договорен трансфер тог играча.[33] Такву одлуку донело је надлежно тело Премијер лиге, јер је Тотенхем извршио авансну уплату на име договора о трансферу Асмира Беговића и Јунеса Кабула.[34]

За екипу Стоука, Беговић је дебитовао 25. априла 2010. године, ушавши у игру уместо повређеног Томаса Серенсена у 35. минуту сусрета са Челсијем, када су га противнички играчи савладали 5 пута, у поразу од 7 : 0.[35] Неколико дана касније, по први пут се нашао у стартној постави Стоука, на сусрету са Евертоном, који је завршен без погодака, а до краја сезоне бранио је још против Фулама и Манчестер јунајтеда.[36][37][38]

Према ранијим најавама и избору тренера Тонија Пјулиса, Беговић је на старту такмичарске 2010/11. задужио дрес са бројем 1.[39] Према наводима у медијима, Беговић је одбио да наступи на утакмици Лига купа против Шрузбери тауна,[40] што је тренер Тони Пјулис оценио као омаловажавајуће.[41] Беговић је, с друге стране, негирао да је одбио да игра.[42] Беговић је своју прву утакмицу у сезони одиграо у другом колу тог такмичења, 21. септембра, када је његов тим елиминисао Фулам, резултатом 2 : 0.[43] Први премијерлигашки наступ уписао је у 10. колу, када се нашао у постави свог тима против Евертона, уместо повређеног Соренсена.[44] Након тога се усталио у саставу, те га је тренер Пјулис у наставку сезоне користио као први избор пред голом.[45][46] После минималног пораза од Арсенала, у фебруару 2011, Беговић је оценио да се тим заједнички развија.[47] На следећој утакмици, Беговић је направио директну грешку приликом гола Дембе Бе, док је тренер пружио подршку голману.[48] Како је Соренсен имао предност у ФА купу, Беговић није бранио ни у финалу тог такмичења.[49]

Асмир Беговић на сусрету са Арсеналом, 2013. године

На отварању такмичарске 2011/12, Беговић се усталио као први голман у постави Тонија Пјулиса, те је на првих шест званичних утакмица пет пута сачувао мрежу, закључно са мнималном победом над Ливерпулом у 4. колу Премијер лиге.[50] Након тога је екипа Стоука почела да бележи лошије резултате, док је Беговић на наредних 7 утакмица у Премијер лиги примио 18 голова. После убедљивог пораза од Болтон вондерерса, резултатом 5 : 0, Беговић је упутио извињење навијачима због лошег издања.[51] Након тога је прилику пред голом поново добио Томас Соренсен, који је био стандардан на лигашким сусретима до почетка наредне године.[52] Беговић је, у међувремену, наступао на сусретима ФА купа, односно Лиге Европе.[53] Крајем 2011, Беговић је потписао нови уговор са клубом на четири и по године.[54] У поставу се вратио крајем фебруара 2012, а статус првог чувара мреже сачувао је и током сезоне 2012/13, те је на уводних 15 утакмица примио укупно 12 погодака.[55][56][57] Упркос лошијим резултатима у другом делу сезоне, Беговић је константно бранио све до краја те такмичарске године, након чега је изабран за најбољег клупског појединца.[58]

Период 2013—2015: Менаџер Марк Хјуз[уреди | уреди извор]

По доласку Марка Хјуза на место новог тренера, Беговић је задржао своју улогу у тиму, те је на отварању сезоне 2013/14. у Премијер лиги изабран за играча утаикмице против Ливерпула, када је Стоук поражен минималним резултатом.[59] Значајан моменат за Беговића догодио се 2. новембра 2013. године, када је после 13 секунди сусрета са Саутхемптоном погодио мрежу Артура Боруца.[60] Испуцана лопта, која је тада ношена ветром, прелетела је штопере, одбила се од подлоге, а затим лобовала противничног голмана, који се налазио ван својих врата.[61] Беговићев гол је, нешто више од годину дана касније, уписан у Гинисову књигу рекорда, као погодак постигнут са највеће удаљености у фудбалу, која је износила 91,9 m.[62][63][64]

Крајем 2013, Беговић је поломио прст на руци током тренинга, због чега почетком наредне године није био у такмичарском погону.[66] У састав се вратио на сусрету са Челсијем, 26. јануара 2014, када је Стоук минималним резултатом елиминисан из ФА купа.[67] Беговић је током сезоне 2013/14. одиграо укупно 33 такмичарске утакмице, док је његов тим завршио на 9. месту на табели Премијер лиге.[68]

Беговић је своју мрежу сачувао по 50. пут у победи од 2 : 0 над Евертоном, 4. марта 2015. године.[69][70] Пред крај сезоне, након ремија од 1 : 1 са Сандерлендом, у ком је Скоук први примио гол, одмах на почетку сусрета, услед Беговићеве грешке, на три утакмице није бранио.[71] У састав се вратио на затварању такмичења у Премијер лиги, када је Стоук савладао Ливерпул, резултатом 6 : 1.[72] То је подстакло медијске спекулације о његовој будућности у клубу.[73] Као замена за Беговића, који је у том тренутку иза себе имао више од 170 наступа у дресу Стоука, означен је репрезентативац Енглеске, Џек Батленд, резервни чувар мреже, са којим је клуб склопио дугорочну сарадњу.[74]

Челси[уреди | уреди извор]

Иако је крајем јуна 2015. најпре одбио да пређе у тај клуб, јер је желео средину у којој би био прва опција пред голом,[75] Беговић је средином наредног месеца потписао четворогодишњи уговор са Челсијем, а вредност трансфера процењена је на 8 милиона фунти. У склопу договора са његовим бившим клубом, Марко ван Гинкел је прослеђен на једногодишњу позајмицу у Стоук сити.[76][77][78]

На отварању Лиге шампиона, 2015. године, Беговић је остао несавладан против Макабија из Тел Авива

Свој дебитантски наступ за Челси, Беговић је остварио на летњој турнеји, када је заменио Тиба Куртоу на полувремену сусрета са Њујорк ред булсима. Иако је његов тим у том тренутку имао минимално вођство, крајњи резултат био је пораз од 4 : 2. Менаџер Жозе Морињо је након сусрета стао у одбрану Беговићу, те је грешке, које су приписане голману његовог тима, оправдао умором.[79] У протоколу званичног сурета по први пут се нашао 2. августа, када је Челси поражен од Арсенала у Комјунити шилду, минималним резултатом. Тада је остао на клупи за резервне играче као замена Куртои.[80] Неколико дана касније, на отварању такмичарске сезоне у Премијер лиги, Беговић је у игру ушао у 54. минуту утакмице против Свонзија, заменивши на терену стрелца првог гола, Оскара. Челси је тако остао са деветорицом играча у пољу, док је Беговић стао на гол уместо Куртое, који је искључен због једанаестерца скривљеног над Бафетимбијем Гомисом.[81] У следећем колу се по први пут нашао у стартној постави Челсија, који је поражен резултатом 3 : 0 на гостовању Манчестер Ситију.[82] Беговић је у дресу Челсија по први пут остао несавладан на сусрету првог кола Лиге шампиона, када је Челси савладао Макаби из Тел Авива, резултатом 4 : 0.[83] У постави се усталио и бранио у континуитету све до децембра, те је у том периоду још два пута сачувао мрежу.[84]

Током своје друге сезоне у клубу, Беговић је углавном имао статус резервисте, те су постојале индиције о могућем одласку током зимског прелазног рока. Међутим, како Челси није пронашао одговарајућу замену, остао је у клубу до краја сезоне.[85] Тако је у Премијер лиги забележио само два наступа, против Манчестер јунајтеда и Вотфорда, али је клуб одлучио да му додели медаљу за допринос екипи у освајању наслова шампиона Енглеске у фудбалу за такмичарску 2016/17.[86]

На сусрету са Манчестер јунајтедом, у априлу 2017, Беговић се по први пут нашао у стартној постави Челсија, за такмичарску 2016/17. у Премијер лиги. Иако је до краја сезоне забележио тек још један наступ, Челси му је доделио медаљу за допринос освајању титуле.

Борнмут[уреди | уреди извор]

Крајем маја 201. године, Беговић је потписао вишегодишњи уговор са Борнмутом. Вредност трансфера није објављена, а Беговић је тако том клубу приступио по други пут у својој каријери, пошто је претходно био члан екипе која се такмичила у Првој фудбалској лиги, као играч на позајмици.[87] По свом повратку у клуб након 10 година, Беговић је дебитовао на отварању такмичарске 2017/18. у Премијер лиги, када је његов тим поражен на гостовању Вест Бромвич албиону, минималним резултатом.[88] Мрежу је по први пут сачувао на сусрету 7. кола, против Лестера, чиме је Бормут освојио 4. бод те сезоне.[89]

Екипа је касније, у току сезоне имала променљиву форму, али је најубедљивију победу остварила на гостовању Беговићевом бившем клубу, на Стамфорд бриџу, када је сусрет завршен резултатом 0 : 3.[90] Беговић је те сезоне бранио на свим сусретима у Премијер лиги, док у осталим такмичењима није наступао. Следеће такмичарске године, Беговић је био стандардан у постави Борнмута све до 22. кола и пораза од екипе Евертона, резултатом 2 : 0. Одлуком Едија Хауа, у стартну поставу је од наредног кола увршен Артур Боруц.[91][92][93] До краја сезоне бранио је још у поразима од Лестера и Бернлија.[94][95]

Како на почетку такмичарске 2019/20. није био у саставу Борнмута,[96] Беговић је прослеђен на позајмицу азербејџанском премијерлигашу, Карабагу,[97] за који је дебитовао средином септембра 2019.[98]

Дана 13. јануара 2020, Беговић је представљен као нови фудбалер екипе Милана.[99] У клуб је стигао као резерва Ђанлуиђију Донаруми, након одласка Пепеа Рејне у редове Астон Виле.[100]

Репрезентативна каријера[уреди | уреди извор]

Канада[уреди | уреди извор]

Беговић је био члан млађих узраста репрезентације Канаде, почевши од кадетске селекције.[11] Канада је 2007. године била домаћа репрерентација на Светском првенству за играче до 20 година старости, а Беговић је тај тим представљао као први избор пред голом. Репрезентација Канаде је учешће завршила као последња у групи, без освојених бодова и постигнутог гола. Беговић је бранио на све три утакмице на турниру, против селекција Чилеа, Аустрије и Конга, а на последњем сусрету добио је црвени картон због играња руком ван свог шеснаестерца и спречавања изгледне прилике за погодак противничке екипе.[101]

У августу 2007, тада двадесетогодишњи Беговић, добио је први позив у сениорски састав Канаде, за пријатељски сусрет са Исландом, али том приликом није наступио.[102] Током квалификација за Светско првенство, 2010. године, предност је добијао Ларс Хиршфелд.

Играчи са двојним држављанством, попут Беговића, који су већ наступали за млађе репрезентативне узрасте, нису имали право промене националног тима након своје 21. године, али је ФИФА у јуну 2009. укинула то правило.[103] Крајем истог месеца, медији у Босни и Херцеговини пренели су да је Беговић разговарао са тадашњим селектором, Мирославом Блажевићем, о могућем наступу за репрезентацију те државе.[104] Беговић је касније пропустио КОНКАКАФ златни куп за 2009. годину, објаснивши то одлуком Портсмута, његовог тадашњег клуба, да одради потпуне летње припреме са екипом, пред почетак нове сезоне. Средином јула исте године, Беговић је изјавио да жели да и надаље буде члан канадске репрезентације, те да су његове речи у вези са репрезентацијом Босне и Херцеговине погрешно протумачене.[105]

Босна и Херцеговина[уреди | уреди извор]

Месец дана након изјаве за канадску радио станицу да жели да наступа за репрезентацију те државе, Беговић је одлучио да прихвати позив селектора Блажевића на окупљање сениорске селекције Босне и Херцеговине. Међутим, како је тада добио ћерку,[107] Блажевићу се по први пут одазвао у септембру исте године, током квалификација за Светско првенство.[108]

Током првог окупљања, Беговић није бранио ни на једном мечу. За репрезентацију Босне и Херцеговине дебитовао је у следећем кругу квалификација, 10. октобра 2009, када је ушао у игру уместо Кенана Хасагића у завршници сусрета са Естонијом.[109][110][111]


На пријатељској утакмици против Гане, у марту наредне године, Беговић је добио прилику да брани у другом полувремену. У игру је ушао при резултату 1 : 1 и до краја сусрета сачувао своју мрежу, док је у наставку сусрета Миралем Пјанић постигао одлучујући погодак за победу репрезентације Босне и Херцеговине.[113] У стартној постави државног тима по први пут се нашао крајем маја 2010, када је његов тим претрпео пораз од 4 : 2 на гостовању Шведској у Стокхолму.[114] У фебруару 2011, Беговић је изазвао контроверзе услед отказивања наступа на сусретима са екипама Словачке и Мексика.[115][116][117] Беговић је после тога изјавио да неће наступати за Босну и Херцеговину док је Сафет Сушић селектор,[118] али се у августу исте године одазвао његовом поновном позиву.[119] Њих двојица су надаље измирили несугласице, па је Беговић касније редовно добијао позиве у репрезентацију.[120]

Од августа 2012. Беговић је постао први избор пред голом репрезентације Босне и Херцеговине. Крајем маја исте године, Беговић је добио признање Идол Нације, према избору спортских новинара из Босне и Херцеговине, које је претходне три године додељивано његовом саиграчу из репрезентације, Едину Џеку.[121] Победом над селекцијом Литваније, 15. октобра 2013. године, Босна и Херцеговина је изборила пласман на Светско првенство, чији је домаћин лета 2014. био Бразил.[122] Селектор Сафет Сушић је на том такмичењу Беговића такође користио као првог чувара мреже.[123] Босна и Хецеговина је, победом над Ираном, освојила три бода, те је елиминисана као трећепласирана репрезентација у групи Ф.[6]

Пред крај првог полувремена на утакмици квалификационог циклуса за Светско првенство, против селекције Белгије, Беговић се нашао у улози асистента Едину Вишћи, за вођство своје екипе резултатом 2 : 1. Услед грешке одбрамбених играча противничког састава, Вишћа је прихватио лопту након Беговићевог испуцавања, изашао сам испред чувара мреже, Тиба Куртое, те реализовао шансу.[124] Белгија је у наставку сусрета преокренула резултат у своју корист и остварила победу од 4 : 3 на Стадиону Грбавица.[125]

У новембру 2018, након што је Беговић отказао долазак на окупљање репрезентације, селектор Роберт Просинечки је у састав уврстио Кенана Пирића.[126] Како се Ибрахим Шехић усталио пред голом репрезентације Босне и Херцеговине, а Беговић изгубио статус првог голмана у Борнмуту, Просинечки га је изоставио са списка у марту 2019. године.[127]

Статистика каријере[уреди | уреди извор]

Клупска[уреди | уреди извор]

Ажурирано 8. марта 2020.[2]
Клуб Сезона Лига Куп Лига куп УЕФА Остало УКУПНО
Дивизија Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова
Портсмут 2005/06. Премијер лига 0 0 0 0 0 0 0 0
2006/07. 0 0 0 0 0 0
2007/08. 0 0 0 0 0 0 0 0
2008/09. 2 0 0 0 0 0 0 0 2 0
2009/10. 9 0 3 0 3 0 15 0
Укупно 11 0 3 0 3 0 0 0 17 0
Ла Лувјер (позајмица) 2005/06. Прва лига Белгије 6 0 6 0
Маклсфилд таун (позајмица) 2006/07. Лига два 3 0 1 0 4 0
Борнмут (позајмица) 2007/08. Лига један 8 0 0 0 0 0 1[б] 0 9 0
Јоувил таун (позајмица) 2007/08. Лига један 2 0 2 0
2008/09. 14 0 0 0 14 0
Укупно 16 0 0 0 16 0
Ипсвич таун (позајмица) 2009/10. Чемпионшип 6 0 6 0
Стоук сити 2009/10. Премијер лига 4 0 4 0
2010/11. 28 0 0 0 2 0 30 0
2011/12. 23 0 3 0 0 0 5[в] 0 31 0
2012/13. 38 0 0 0 0 0 38 0
2013/14. 32 1 1 0 0 0 33 1
2014/15. 35 0 0 0 1 0 36 0
Укупно 160 1 4 0 3 0 5 0 172 1
Челси 2015/16. Премијер лига 17 0 1 0 2 0 5[г] 0 25 0
2016/17. 2 0 3 0 3 0 8 0
Укупно 19 0 4 0 5 0 5 0 33 0
Борнмут 2017/18. Премијер лига 38 0 0 0 0 0 38 0
2018/19. 24 0 0 0 0 0 24 0
2019/20. 0 0 0 0 0 0 0 0
Укупно[д] 70 0 0 0 0 0 1 0 71 0
Карабаг (позајмица) 2019/20. Премијер лига Азербејџана 10 0 2 0 5[ђ] 0 17 0
Милан (позајмица) 2019/20. Серија А 2 0 0 0 2 0
КАРИЈЕРА 299 1 14 0 11 0 15 0 1 0 340 1

Репрезентативна[уреди | уреди извор]

Ажурирано 11. октобра 2018.[130]
Тони Шуњић, Асмир Беговић и Мухамед Бешић, на пријатељском сусрету са Аустријом у Бечу, последњег дана марта, 2015. године
Босна и Херцеговина
Година Наступа Голова
2009. 1 0
2010. 3 0
2011. 5 0
2012. 9 0
2013. 9 0
2014. 11 0
2015. 9 0
2016. 7 0
2017. 7 0
2018. 1 0
Укупно 62 0

Утакмице у дресу репрезентације[уреди | уреди извор]

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Асмир Беговић рођен је у бошњачкој породици Амира Беговића и Ајније, пореклом из Стоца.[8] Услед ратних сукоба на простору Босне и Херцеговине, пред распад Југославије, Асмирови родитељи одлучили су да се одселе у Немачку.[194] Беговић је ту одрастао и почео да тренира фудбал, а са породицом се, потом, преселио у Канаду.[9]

У августу 2009. године, Беговић је по први пут постао отац, када је његова партнерка, Никол Хауард, родила ћерку по имену Тејлор.[107] Две године касније, пар је закључио брак и том приликом је Асмирова супруга узела презиме Беговић. Своју другу ћерку, Блер Роуз, добили су 2017. године.[195][196][197]

Беговић је 2011. године подржао хуманитарну организацију фудбалског клуба Едмонтона, под називом Шут за децу.[198] Две године касније, основао је сопствену фондацију.[199] Поред матерњег језика, Беговић је услед вишеструких промена места боравка усавршио немачки, енглески и француски језик.[200] Његов млађи брат, Денис, такође је голман.[201]

Трофеји и награде[уреди | уреди извор]

Клупске[уреди | уреди извор]

Челси

Појединачне[уреди | уреди извор]

  • Најбољи фудбалер Канаде у узрасту до 20 година, 2007.[204]
  • Као најбољи играч Стоук ситија, за сезону 2012/13, по избору клуба, саиграча, спортског сектора и навијача, посебно је награђен у свакој од категорија[205]
  • Идол Нације 2013, најбољег фудбалера Босне и Херцеговине, према избору спортских новинара[121]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Према пропозицијама Међународне федерације фудбалских асоцијација, инострани трансфери дозвољени су само за играче старије од 18 година, сем у посебним случајевима, за које су прописани одређени услови.[13]
  2. ^ Односи се на утакмицу одиграну у оквиру Лига Трофеја, против екипе Волсола.[128]
  3. ^ Све утакмице одигране су у оквиру квалификација и завршног такмичења Лиге Европе.[129]
  4. ^ Све утакмице одигране су у оквиру Лиге шампиона.[129]
  5. ^ Обухвата и период током сезоне 2007/08. у Лиги један.
  6. ^ Све утакмице одигране у оквиру групне фазе Лиге Европе.[129]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Hugman, Barry J., ур. (2010). The PFA Footballers' Who's Who 2010–11 [Чланови Удружења професионалних фудбалера Ко је ко 2010/11.] (на језику: енглески). Edinburgh: Mainstream Publishing. стр. 39. ISBN 978-1-84596-601-0. 
  2. ^ а б в Асмир Беговић на сајту Transfermarkt (језик: енглески)
  3. ^ а б „2014 FIFA World Cup Brazil: List of players: Bosnia and Herzegovina” [Састави репрезентација на Светском првенству у фудбалу 2014.] (PDF) (на језику: енглески). ФИФА. 14. 7. 2014. стр. 5. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 04. 2019. г. Приступљено 18. 12. 2019. 
  4. ^ „Asmir Begovic”. ФК Стоук, званична презентација (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2. 7. 2015. г. Приступљено 18. 12. 2019. 
  5. ^ „Asmir Begovic”. ФК Челси, званична презентација (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 17. 1. 2017. г. Приступљено 18. 12. 2019. 
  6. ^ а б в „Begović, Asmir”. Фудбалски савез Босне и Херцеговине (на језику: бошњачки). Приступљено 17. 12. 2019. 
  7. ^ а б Isanović, E. (4. 9. 2009). „Ako i ne dobijem šansu, neću biti razočaran” (на језику: бошњачки). sarajevo-x.com. Приступљено 17. 12. 2019. 
  8. ^ а б Lankhof, Bill (1. 7. 2007). „Asmir's world settled at last” [Асмиров свет је коначно откривен] (на језику: енглески). Sun Media Corp. Архивирано из оригинала 13. 07. 2012. г. Приступљено 17. 12. 2019. 
  9. ^ а б Elksie. „Asmir and Nicolle Begovic: 'I think we've found the perfect match' [Асмир и Никол Беговић: „Мислим да смо нашли савршено поклапање”]. Stoke Sentinel (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 26. 12. 2013. г. Приступљено 26. 12. 2013. 
  10. ^ „Uzor i kao golman i kao karakter”. avaz.ba. cazin.net. 8. 5. 2014. Приступљено 17. 12. 2019. 
  11. ^ а б „article on Asmir Begovic”. cansoc.org (на језику: енглески). 29. 1. 2004. Архивирано из оригинала 30. 12. 2012. г. Приступљено 17. 12. 2019. 
  12. ^ а б Allen, Neil (10. 11. 2013). „Pompey set to lose out again on keeper” [Помпеј поново губи голмана]. Portsmouth News (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступљено 17. 12. 2019. 
  13. ^ „FIFA Pravilnik o statusu i transferu igrača” (PDF). Фудбалски савез Србије. стр. 17. Приступљено 2. 12. 2019. 
  14. ^ „Begovic ends Silkmen stay” [Беговић завршио са Силкменом] (на језику: енглески). skysports.com. 21. 12. 2006. Приступљено 1. 1. 2007. 
  15. ^ „Bournemouth sign quartet on loan” [Борнмут довео квартет на позајмицу] (на језику: енглески). Би-Би-Си спорт. 10. 8. 2007. Приступљено 17. 12. 2019. 
  16. ^ „Pair leave Cherries as loans end” [Двојац напустио Вишње након прекида позајмица] (на језику: енглески). Би-Би-Си спорт. 14. 12. 2019. Приступљено 22. 11. 2010. 
  17. ^ Watson, Rob (8. 12. 2007). „Aston Villa 1–3 Portsmouth”. Би-Би-Си спорт (на језику: енглески). Приступљено 17. 12. 2019. 
  18. ^ „Yeovil loan Premier League pair” [Јоувил позајмио двојац из Премијер лиге] (на језику: енглески). Би-Би-Си спорт. 27. 3. 2008. Приступљено 17. 12. 2019. 
  19. ^ „Begovic happy with Glovers debut” [Беговић срећан због дебија за рукавичаре] (на језику: енглески). Би-Би-Си спорт. 31. 3. 2008. Приступљено 17. 12. 2019. 
  20. ^ „Yeovil 0–0 Bristol Rovers” (на језику: енглески). Би-Би-Си спорт. 29. 3. 2008. Приступљено 17. 12. 2019. 
  21. ^ „Glovers fail in Begovic loan bid” [Рукавичари нису успели да задрже Беговића] (на језику: енглески). Би-Би-Си спорт. 10. 4. 2008. Приступљено 17. 12. 2019. 
  22. ^ „Yeovil target Begovic loan deal” [Јоувил нациљао позајмицу Беговића] (на језику: енглески). Би-Би-Си спорт. 6. 6. 2008. Приступљено 17. 12. 2019. 
  23. ^ „Begovic return to Yeovil delayed” [Одложен Беговићев повратак у Јоувил] (на језику: енглески). Би-Би-Си спорт. 29. 7. 2008. Приступљено 17. 12. 2019. 
  24. ^ „Keeper Begovic agrees Yeovil loan” [Голман Беговић жели у Јоувил] (на језику: енглески). Би-Би-Си спорт. 7. 8. 2008. Приступљено 17. 12. 2019. 
  25. ^ Dawkes, Phil (18. 5. 2009). „Portsmouth 3–1 Sunderland” (на језику: енглески). Би-Би-Си спорт. Приступљено 17. 12. 2019. 
  26. ^ „Begovic happy with Pompey debut” [Беговић задовољан дебијем за Помпеј] (на језику: енглески). Би-Би-Си спорт. 19. 5. 2009. Приступљено 14. 12. 2019. 
  27. ^ „Premier keeper arrives on loan” [Голман из Премијер лиге стиже на позајмицу] (на језику: енглески). ФК Испвич таун, званична презентација. 14. 10. 2009. Архивирано из оригинала 4. 10. 2011. г. Приступљено 17. 12. 2019. 
  28. ^ „Portsmouth recall keeper Begovic” [Портсмут враћа голмана Беговића] (на језику: енглески). Би-Би-Си спорт. 23. 11. 2009. Приступљено 17. 12. 2019. 
  29. ^ „Stoke sign Portsmouth keeper Asmir Begovic” [Стоук довео голмана Портсмута, Асмира Беговића] (на језику: енглески). Би-Би-Си спорт. 1. 2. 2010. Приступљено 17. 12. 2019. 
  30. ^ „Begovic One of the Best–Pulis” [Пјулис: Беговић један од најбољих] (на језику: енглески). ФК Стоук, званична презентација. 2. 2. 2010. Архивирано из оригинала 4. 2. 2010. г. Приступљено 17. 12. 2019. 
  31. ^ „Asmir Begovic relieved to leave Portsmouth for Stoke” [Олакшање Асмира Беговића након преласка из Портсмута у Стоук]. Би-Би-Си спорт (на језику: енглески). 15. 12. 2019. Приступљено 1. 2. 2010. 
  32. ^ „Begovic relieved to leave Pompey” [Беговићево олакшање након одласка из Помпеја] (на језику: енглески). skysports.com. 15. 12. 2019. Архивирано из оригинала 7. 2. 2010. г. Приступљено 5. 2. 2010. 
  33. ^ „Tottenham stand by £1m demand to Portsmouth for Begovic” [Тотенхем потражује милион фунти од Портсмута за Беговића] (на језику: енглески). Би-Би-Си спорт. 23. 4. 2010. Приступљено 17. 12. 2019. 
  34. ^ „Portsmouth ordered to pay Tottenham over Asmir Begovic” [Портсмут дужан да исплати Тотенхем за Беговића] (на језику: енглески). Би-Би-Си спорт. 22. 4. 2010. Приступљено 17. 12. 2019. 
  35. ^ Bevan, Chris (25. 4. 2010). „Chelsea 7–0 Stoke” (на језику: енглески). Би-Би-Си спорт. Приступљено 17. 12. 2019. 
  36. ^ „Stoke 0–0 Everton”. Би-Би-Си спорт (на језику: енглески). 1. 5. 2010. Архивирано из оригинала 3. 5. 2010. г. Приступљено 17. 12. 2019. 
  37. ^ „Fulham 0-1 Stoke City” (на језику: енглески). ФК Фулам, званична презентација. 5. 5. 2010. Приступљено 17. 12. 2019. 
  38. ^ Smyth, Rob (9. 5. 2010). „Manchester United v Stoke City - as it happened” [Манчестер јунајтед - Стоук, след догађаја] (на језику: енглески). Гардијан. Приступљено 17. 12. 2019. 
  39. ^ „Stoke keeper Begovic will fight for number one spot” [Голман Стоука, Беговић, бориће се за број 1] (на језику: енглески). tribalfootball.com. 10. 5. 2010. Приступљено 17. 12. 2019. 
  40. ^ „Begović odbio da brani”. Независне новине. 25. 8. 2010. Приступљено 17. 12. 2019. 
  41. ^ „Stoke boss Tony Pulis unhappy with keeper Asmir Begovic claim” [Шеф струке Стоука, Тони Пјулис, није срећан због захтева голмана Асмира Беговића] (на језику: енглески). Би-Би-Си спорт. 26. 8. 2010. Архивирано из оригинала 27. 8. 2010. г. Приступљено 17. 12. 2019. 
  42. ^ „Asmir Begovic denies Stoke City 'strike' claim” [Асмир Беговић негирао наводе о опструкцији Стоука] (на језику: енглески). Би-Би-Си спорт. 30. 8. 2010. Приступљено 17. 12. 2019. 
  43. ^ Jolly, Richard (21. 9. 2010). „Stoke City 2-0 Fulham — Carling Cup match report” [Стоук сити 2 : 0 Фулам — Извештај са утакмице Карлинг купа] (на језику: енглески). Гардијан. Приступљено 17. 12. 2019. 
  44. ^ Brett, Oliver (30. 10. 2010). „Everton 1–0 Stoke” (на језику: енглески). Би-Би-Си спорт. Архивирано из оригинала 30. 10. 2010. г. Приступљено 17. 12. 2019. 
  45. ^ Spinks, Martin. „Asmir Begovic wants long-term Potters stay” [Асмир Беговић жели дугорочну сарадњу са Грнчарима] (на језику: енглески). thisisstaffordshire.co.uk. Архивирано из оригинала 26. 11. 2010. г. Приступљено 23. 11. 2010. 
  46. ^ Sheringham, Sam (11. 1. 2011). „Tony Pulis row behind me, says Stoke's Asmir Begovic” [Тони Пјулис стоји иза мене, каже Стоуков Асмир Беговић] (на језику: енглески). Би-Би-Си спорт. Приступљено 17. 12. 2019. 
  47. ^ „Stoke City are developing well–keeper Asmir Begovic” [Стоук сити ствара доброг голмана, Асмира Беговића] (на језику: енглески). Би-Би-Си спорт. 25. 2. 2011. Архивирано из оригинала 3. 3. 2011. г. Приступљено 17. 12. 2019. 
  48. ^ „Stoke boss Tony Pulis backs Asmir Begovic after error” [Шеф струке Стоука, Тони Пјулис, пружа подршку Асмиру Беговићу наког грешке] (на језику: енглески). Би-Би-Си спорт. 6. 3. 2011. Приступљено 17. 12. 2019. 
  49. ^ „Stoke goalkeeper Asmir Begovic accepts FA Cup omission” [Чувар мреже Стоука, Асмир Беговић, разуме изостављање из састава за ФА куп] (на језику: енглески). Би-Би-Си спорт. 26. 4. 2011. Приступљено 17. 12. 2019. 
  50. ^ „More to come from Stoke's Asmir Begovic–Tony Pulis” [Тони Пјулис: Асмир Беговић тек надолази] (на језику: енглески). Би-Би-Си спорт. 14. 9. 2011. Приступљено 17. 12. 2019. 
  51. ^ „Begovic apologises for Bolton hammering” [Извињење Беговића због страдања у Болтону] (на језику: енглески). The Sentinel. 7. 11. 2011. Архивирано из оригинала 9. 11. 2011. г. Приступљено 17. 12. 2019. 
  52. ^ „'We Answered Questions Today'-Sorensen” [„Данас одговарамо на питања” — Соренсен]. ФК Стоук сити, званична презентација (на језику: енглески). 6. 12. 2011. Архивирано из оригинала 29. 11. 2011. г. Приступљено 17. 12. 2019. 
  53. ^ „'Busy' Begovic playing for top job” [„Заузети” Беговић брани на највишем нивоу]. The Senitnel (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 13. 09. 2012. г. Приступљено 17. 12. 2019. 
  54. ^ „Stoke City's Thomas Sorensen and Asmir Begovic sign new deals” [Томас Соренсен и Асмир Беговић потписали нове уговоре са Стоук ситијем]. Би-Би-Си спорт (на језику: енглески). 20. 12. 2011. Приступљено 17. 12. 2019. 
  55. ^ „Stoke City's Asmir Begovic desperate for FA Cup start” [Асмир Беговић прежалио ФА куп]. Би-Би-Си спорт (на језику: енглески). 14. 3. 2012. Приступљено 17. 12. 2019. 
  56. ^ „Asmir Begovic happy at Stoke City despite Liverpool and Manchester United rumours” [Асмир Беговић срећан у Стоук ситију, упркос гласинама о Ливерпулу и Манчестер јунајтеду]. The Sentinel (на језику: енглески). 5. 12. 2012. Архивирано из оригинала 24. 7. 2015. г. Приступљено 17. 12. 2019. 
  57. ^ „Asmir Begovic: Stoke City record down to being organised” [Асмир Беговић: Стоук сити показује колико је организован]. Би-Би-Си спорт (на језику: енглески). 11. 12. 2019. Приступљено 17. 12. 2019. 
  58. ^ „Asmir Begovic sweeps the board at club awards night” [Асмир Беговић почистио таблу на клупској додели награда]. The Sentinel (на језику: енглески). 15. 5. 2013. Архивирано из оригинала 16. 06. 2013. г. Приступљено 17. 12. 2019. 
  59. ^ Smith, Ben (17. 8. 2013). „Liverpool 1–0 Stoke”. Би-Би-Си спорт (на језику: енглески). Приступљено 17. 12. 2019. 
  60. ^ McKenna, Chris (2. 11. 2013). „Stoke 1–1 Southampton”. Би-Би-Си спорт (на језику: енглески). Приступљено 17. 12. 2019. 
  61. ^ „Iconic Moment: Begovic's instant goal” [Тренутак за памћење: Беговићев брзи гол] (на језику: енглески). Премијер лига. 26. 8. 2018. Приступљено 17. 12. 2019. 
  62. ^ „Begovic Strike Enters The Guinness World Records Book” [Беговићев погодак уписан у Гинисову књигу рекорда]. ФК Стоук, званична презентација (на језику: енглески). 4. 9. 2014. Архивирано из оригинала 4. 9. 2014. г. Приступљено 17. 12. 2019. 
  63. ^ „Asmir Begovic inducted into Guinness Book of Records for long-distance goal” [Асмир Беговић уврштен у Гинисову књигу рекорда за гол са најдуже дистанце]. Stoke Sentinel (на језику: енглески). 4. 9. 2014. Архивирано из оригинала 6. 9. 2014. г. Приступљено 17. 12. 2019. 
  64. ^ „Асмир Беговић у Гинисовој књизи рекорда!”. Радио-телевизија Србије. 4. 9. 2014. Приступљено 17. 12. 2019. 
  65. ^ „Asmir Begovic: Stoke goalkeeper felt bad for Artur Boruc after goal” [Асмир Беговић: Стоуковом голману је било непријатно након гола због Артура Боруца]. Би-Би-Си спорт (на језику: енглески). 2. 11. 2013. Приступљено 17. 12. 2019. 
  66. ^ „Stoke City: Goalkeeper Asmir Begovic out for up to six weeks” [Стоук сити: Асмир Беговић шест седмица ван терена]. Би-Би-Си спорт (на језику: енглески). 26. 12. 2013. Приступљено 17. 12. 2019. 
  67. ^ „Chelsea v Stoke City team news: Begovic one of four players recalled” [Вести из Стоука пред сусрет са Челсијем: Беговић један од четири повратника у тим]. Stoke Sentinel (на језику: енглески). 29. 1. 2014. Архивирано из оригинала 21. 2. 2014. г. Приступљено 17. 12. 2019. 
  68. ^ „Asmir Begovic fit for Bosnia's World Cup campaign” [Асмир Беговић у саставу Босне и Херцеговине за Светско првенство]. Stoke Sentinel (на језику: енглески). 14. 5. 2014. Архивирано из оригинала 17. 5. 2014. г. Приступљено 17. 12. 2019. 
  69. ^ Smith, Pete (5. 3. 2015). „Fifty clean sheets up for Asmir Begovic – but where does he sit on all-time list” [Асмир Беговић 50 пута сачувао мрежу - које је његово место на листи свих времена?]. Stoke Sentinel (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 6. 3. 2015. г. Приступљено 17. 12. 2019. 
  70. ^ „Begovic Enters Elite Keeper Club” [Беговић улази у клуб елитних голмана]. ФК Стоук, званична презентација (на језику: енглески). 6. 3. 2015. Архивирано из оригинала 9. 3. 2015. г. Приступљено 17. 12. 2019. 
  71. ^ Winton, Richard (25. 4. 2015). „Stoke 1–1 Sunderland”. Би-Би-Си спорт (на језику: енглески). Приступљено 17. 12. 2019. 
  72. ^ Johnston, Neil (24. 5. 2015). „Stoke 6–1 Liverpool”. Би-Би-Си спорт (на језику: енглески). Приступљено 17. 12. 2019. 
  73. ^ Sharpe, Rich (20. 5. 2015). „Asmir Begovic admits lure of Champions League football would be difficult to turn down” [Асмир Беговић признаје ће фудбал у Лиги шампиона бити тежак да одбијање]. Stoke Sentiel (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 5. 2015. г. Приступљено 17. 12. 2019. 
  74. ^ „Asmir Begovic: Stoke City still hopful of retaining goalkeeper” [Асмир Беговић: Скоук сити се и даље нада да може да задржи голмана]. Би-Би-Си спорт (на језику: енглески). 11. 6. 2015. Приступљено 17. 12. 2019. 
  75. ^ „Zvuči pomalo nelogično, ali je istinito – Asmir Begović odbio Čelsi”. mozzartsport.com. 30. 6. 2015. Приступљено 17. 12. 2019. 
  76. ^ „Begovic transfer completed” [Завршен Беговићев трансфер] (на језику: енглески). ФК Челси, званична презентација. 13. 7. 2015. Приступљено 17. 12. 2019. 
  77. ^ „Asmir Begovic: Chelsea sign goalkeeper from Stoke City” [Асмир Беговић: Чеслси довео голмана Стоука] (на језику: енглески). Би-Би-Си спорт. 13. 7. 2015. Приступљено 17. 12. 2019. 
  78. ^ O'Rourke, Peter (10. 7. 2015). „Chelsea offer Van Ginkel to Stoke in new Asmir Begovic bid” [Челси укључио Ван Гинкела у нову понуду Стоуку за Асмира Беговића] (на језику: енглески). ESPN. Приступљено 17. 12. 2019. 
  79. ^ Draper, Rob (23. 7. 2015). „Jose Mourinho defends £8m keeper Asmir Begovic after debut errors as Chelsea are beaten by New York Red Bulls” [Жозе Морињо брани Асмира Беговића, голмана плаћеног 8 милиона фунти, након грешака на дебију, после којих је Челси поражен од Њујорк ред булса]. Дејли мејл (на језику: енглески). Приступљено 17. 12. 2019. 
  80. ^ Cryer, Andy (2. 8. 2015). „Arsenal 1–0 Chelsea” (на језику: енглески). Би-Би-Си спорт. Приступљено 17. 12. 2019. 
  81. ^ Johnston, Neil (8. 8. 2015). „Chelsea 2–2 Swansea” (на језику: енглески). Би-Би-Си спорт. Приступљено 17. 12. 2019. 
  82. ^ McNulty, Phil (16. 8. 2015). „Manchester City 3–0 Chelsea” (на језику: енглески). Би-Би-Си спорт. Приступљено 17. 12. 2019. 
  83. ^ Cryer, Andy (16. 9. 2015). „Chelsea 4–0 Maccabi Tel Aviv” (на језику: енглески). Би-Би-Си спорт. Приступљено 17. 12. 2019. 
  84. ^ „Chelsea 0–1 Bournemouth: Late Murray winner stuns Blues” [Челси 0 : 1 ФК Борнмут — Касни погодак Марија за шамар плавцима] (на језику: енглески). goal.com. 5. 12. 2015. Приступљено 17. 12. 2019. 
  85. ^ „Begović: Nervira me što ne dobijam dovoljno prilika”. scsport.ba (на језику: бошњачки). 7. 2. 2017. Архивирано из оригинала 17. 12. 2019. г. Приступљено 17. 12. 2019. 
  86. ^ Cotterill, Gary (15. 5. 2017). „Chelsea confirm that Asmir Begović will receive a Premier League medal” [Челси потврђује да ће медаљу за освајање Премијер лиге добити и Асмир Беговић]. skysports.com (на језику: енглески). Приступљено 17. 12. 2019. 
  87. ^ „Asmir Begovic: Bournemouth sign keeper from champions Chelsea” [Асмир Беговић: Борнмут довео голмана из шампиона Челсија] (на језику: енглески). Би-Би-Си спорт. 30. 5. 2017. Приступљено 17. 12. 2019. 
  88. ^ Wragg, John (12. 8. 2017). „West Brom 1-0 Bournemouth RECAP as Ahmed Hegazi heads in debut winner to down Cherries” [Вест Бром 1 : 0 Борнмут Ахмед Хегази главом за потоп Вишњи, на свом дебију]. Дејли мирор (на језику: енглески). Приступљено 17. 12. 2019. 
  89. ^ Ben, Fisher (30. 9. 2017). „Bournemouth stay in bottom three after failing to break down Leicester” [Борнмут није успео да победи Лестер и остаје међу последње три екипе]. Гардијан (на језику: енглески). Приступљено 17. 12. 2019. 
  90. ^ Barlow, Matt (31. 1. 2018). „Chelsea 0–3 Bournemouth: Antonio Conte's champions go into meltdown as Nathan Ake comes back to haunt his former side at Stamford Bridge” [Челси 0 : 3 Борнмут - Шампиони Антонија Контеа срушени, Нејтан Ејк прогонио свој бивши клуб на Стамфорд бриџу]. Дејли мејл (на језику: енглески). Приступљено 17. 12. 2019. 
  91. ^ Henry, Matthew (13. 1. 2019). „Everton 2-0 Bournemouth” (на језику: енглески). Би-Би-Си спорт. Приступљено 17. 12. 2019. 
  92. ^ J, D. (22. 1. 2019). „The reason why Begovic was dropped” [Разлог због ког је Беговић отпао] (на језику: енглески). bournemouth.vitalfootball.co.uk. Приступљено 17. 12. 2019. 
  93. ^ Elliot, Ed (20. 1. 2019). „‘Ultimate professional’ Begovic took being dropped in his stride, insists Howe” [„Врхунски професионалац” Беговић прихватио одлуку Хауа] (на језику: енглески). Индипендент. Приступљено 17. 12. 2019. 
  94. ^ Henry, Matthew (30. 3. 2019). „Leicester 2-0 Bournemouth” (на језику: енглески). Би-Би-Си спорт. Приступљено 17. 12. 2019. 
  95. ^ Howarth, Matthew (6. 4. 2019). „Bournemouth 1-3 Burnley” (на језику: енглески). Би-Би-Си спорт. Приступљено 17. 12. 2019. 
  96. ^ Vesić, Vladimir (2. 9. 2019). „Asmir Begović u Karabagu”. Спорт клуб. Приступљено 17. 12. 2019. 
  97. ^ „Asmir Beqoviç "Qarabağ"ımızda !” [Асмир Беговић у Карабагу]. ФК Карабаг, званична презентација (на језику: азербејџански). 2. 9. 2019. Приступљено 17. 12. 2019. 
  98. ^ „IV tur” [IV коло]. Премијер лига Азербејџана, званична презентација (на језику: азербејџански). 14. 9. 2019. Приступљено 17. 12. 2019. 
  99. ^ „Asmir begović è un nuovo calciatore del milan” [Асмир беговић је нови фудбалер Милана]. ФК Милан, званична презентација (на језику: италијански). 13. 1. 2020. Приступљено 15. 1. 2020. 
  100. ^ „Milan potvrdio: Begović IN, Reina OUT! Kreće ofanziva na Orijea”. mozzartsport.com. 13. 1. 2020. Приступљено 15. 1. 2020. 
  101. ^ „New number one for Canada fans” [Нови број 1 за навијаче Канаде] (на језику: енглески). ФИФА. 9. 7. 2007. Архивирано из оригинала 8. 4. 2009. г. Приступљено 17. 12. 2019. 
  102. ^ „Mitchell and Canada to face Iceland” [Мичел и Канада пред сусрет са Исландом] (на језику: енглески). Канејдијан прес. 14. 8. 2007. Архивирано из оригинала 29. 9. 2007. г. Приступљено 17. 12. 2019. 
  103. ^ Evans, Simon (3. 6. 2009). „Soccer-FIFA removes age limit on players switching nations” [ФИФА укида старосну границу за промену репрезентације]. Ројтерс (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 22. 12. 2014. г. Приступљено 17. 12. 2019. 
  104. ^ „Begović: Ćiro mi je obećao da će me zvati” (на језику: бошњачки). SportSport.ba. 24. 6. 2009. Архивирано из оригинала 26. 6. 2009. г. Приступљено 17. 12. 2019. 
  105. ^ „Begovic: "I don't want to switch" [Беговић: „Не желим да мењам”] (на језику: енглески). fulltimefootballshow. 13. 7. 2009. Приступљено 17. 12. 2019. 
  106. ^ „Begović bi da igra za Kanadu!” (на језику: бошњачки). SportSport.ba. 13. 7. 2009. Архивирано из оригинала 16. 7. 2009. г. Приступљено 17. 12. 2019. 
  107. ^ а б „Begović dobio kćerku i preskače Iran” (на језику: бошњачки). SportSport.ba. 10. 8. 2009. Архивирано из оригинала 13. 8. 2009. г. Приступљено 17. 12. 2019. 
  108. ^ „Ćiro pozvao i Hrgovića” (на језику: бошњачки). SportSport.ba. 2009. Архивирано из оригинала 26. 8. 2009. г. Приступљено 17. 12. 2019. 
  109. ^ „Estonia v Bosnia-Herzegovina” (на језику: енглески). Јаху. 10. 10. 2009. Архивирано из оригинала 12. 10. 2009. г. Приступљено 17. 12. 2019. 
  110. ^ „Estonija - BiH 0:2 (VIDEO)”. radiosarajevo.ba. 10. 10. 2009. Приступљено 17. 12. 2019. 
  111. ^ „Reprezentacija BIH, godina 2010.”. bihsoccer.com. Приступљено 17. 12. 2019. 
  112. ^ Radenović, Vedran (11. 10. 2009). „Fudbalska reprezentacija BiH izborila baraž za SP 2010.”. Независне новине. Приступљено 17. 12. 2019. 
  113. ^ Mensah, K.N.S. (3. 3. 2010). „Bosnia-Herzegovina 2–1 Ghana” (на језику: енглески). Goal.com. Архивирано из оригинала 14. 4. 2010. г. Приступљено 17. 12. 2019. 
  114. ^ „Sweden 4–2 Bosnia” (на језику: енглески). 11v11.com. 29. 5. 2010. Приступљено 17. 12. 2019. 
  115. ^ „Nova glavobolja : Begović odbio poziv, a ni Ibričiću se ne ide u Ameriku”. kliker.info. 6. 2. 2011. Приступљено 17. 12. 2019. 
  116. ^ K, A. (10. 2. 2011). „Meksiko bolji od BiH u Atlanti”. Б92. Приступљено 17. 12. 2019. 
  117. ^ „Stoke resolve row with Bosnian FA over Asmir Begovic” [Договор Стоука и Фудбалског савеза Босне и Херцеговине око Асмира Беговића] (на језику: енглески). Би-Би-Си спорт. 16. 2. 2011. Архивирано из оригинала 24. 2. 2011. г. Приступљено 17. 12. 2019. 
  118. ^ „Asmir Begović: Dok je Sušić selektor neću braniti za BiH!”. kliker.info. 18. 3. 2011. Приступљено 18. 12. 2019. 
  119. ^ Radenović, Vedran (22. 8. 2011). „Dolazi i Begović”. Независне новине. Приступљено 18. 12. 2019. 
  120. ^ „Begović: Uz Papeta ćemo dokazati kvalitet”. mondo.ba. 18. 7. 2014. Приступљено 18. 12. 2019. 
  121. ^ а б Krvavac, Fuad (9. 6. 2013). „Begović named Bosnian idol” [Асмир Беговић међу лауреатима награде „Идол Нације”] (на језику: енглески). Сарајево: УЕФА. Приступљено 17. 12. 2019. 
  122. ^ Bennett, John (17. 10. 2013). „Asmir Begovic: Bosnia goalkeeper plans World Cup upsets” [Асмир Беговић: Чувар мреже Босне и Херцеговине очекује изненађења на Светском првенству] (на језику: енглески). Би-Би-Си спорт. Приступљено 17. 12. 2019. 
  123. ^ „Bosnia and Herzegovina 2014 World Cup Squad” [Састав Босне и Херцеговине за Светско првенство 2014.]. Дневни телеграф (на језику: енглески). 2. 6. 2014. Приступљено 17. 12. 2019. 
  124. ^ „Bosna i Hercegovina vodi na poluvremenu protiv Belgije! Pogledajte golove” (на језику: бошњачки). zdici.info. 7. 10. 2017. Приступљено 18. 12. 2019. 
  125. ^ „Sedam golova na Grbavici, BiH "imala" Belgiju”. mondo.rs. 7. 10. 2017. Приступљено 18. 12. 2019. 
  126. ^ „Kenan Pirić umjesto Asmira Begovića”. pressing.ba (на језику: бошњачки). 12. 11. 2018. Приступљено 17. 12. 2019. 
  127. ^ „Prosinečki pojasnio zašto Begović nije na spisku igrača”. Н1 (на језику: бошњачки). 11. 3. 2019. Приступљено 17. 12. 2019. 
  128. ^ „AFC Bournemouth vs. Walsall”. ESPN (на језику: енглески). 4. 9. 2007. Приступљено 13. 12. 2019. 
  129. ^ а б в „Asmir Begovic”. whoscored.com (на језику: енглески). Приступљено 18. 12. 2019. 
  130. ^ а б „Asmir Begović”. eu-football.info (на језику: енглески). Приступљено 18. 12. 2019. 
  131. ^ „Estonia - BiH 0:2”. Фудбалски савез Босне и Херцеговине (на језику: бошњачки). 10. 10. 2009. Приступљено 18. 12. 2019. 
  132. ^ „BiH - Ghana 2:1”. Фудбалски савез Босне и Херцеговине (на језику: бошњачки). 3. 3. 2010. Приступљено 18. 12. 2019. 
  133. ^ „Sweden - BiH 4:2”. Фудбалски савез Босне и Херцеговине (на језику: бошњачки). 29. 5. 2010. Приступљено 18. 12. 2019. 
  134. ^ „Albania - BiH 1:1”. Фудбалски савез Босне и Херцеговине (на језику: бошњачки). 8. 10. 2010. Приступљено 18. 12. 2019. 
  135. ^ „BiH - Belarus 1:0”. Фудбалски савез Босне и Херцеговине (на језику: бошњачки). 6. 9. 2011. Приступљено 18. 12. 2019. 
  136. ^ „BiH - Luxembourg 5:0”. Фудбалски савез Босне и Херцеговине (на језику: бошњачки). 7. 10. 2011. Приступљено 18. 12. 2019. 
  137. ^ „France - BiH 1:1”. Фудбалски савез Босне и Херцеговине (на језику: бошњачки). 11. 10. 2011. Приступљено 18. 12. 2019. 
  138. ^ „BiH - Portugal 0:0”. Фудбалски савез Босне и Херцеговине (на језику: бошњачки). 11. 11. 2011. Приступљено 18. 12. 2019. 
  139. ^ „Portugal - BiH 6:2”. Фудбалски савез Босне и Херцеговине (на језику: бошњачки). 15. 11. 2011. Приступљено 18. 12. 2019. 
  140. ^ „Brazil - BiH 2:1”. Фудбалски савез Босне и Херцеговине (на језику: бошњачки). 28. 2. 2012. Приступљено 18. 12. 2019. 
  141. ^ „Republic of Ireland - BiH 1:0”. Фудбалски савез Босне и Херцеговине (на језику: бошњачки). 26. 5. 2012. Приступљено 18. 12. 2019. 
  142. ^ „Mexico - BiH 2:1”. Фудбалски савез Босне и Херцеговине (на језику: бошњачки). 31. 5. 2012. Приступљено 18. 12. 2019. 
  143. ^ „Wales - BiH 0:2”. Фудбалски савез Босне и Херцеговине (на језику: бошњачки). 15. 8. 2012. Приступљено 18. 12. 2019. 
  144. ^ „Lihtenštajn - Bosna i Hercegovina 1:8”. Фудбалски савез Босне и Херцеговине (на језику: бошњачки). 7. 9. 2012. Приступљено 18. 12. 2019. 
  145. ^ „Bosna i Hercegovina - Latvia 4:1”. Фудбалски савез Босне и Херцеговине (на језику: бошњачки). 11. 9. 2012. Приступљено 18. 12. 2019. 
  146. ^ „Grčka - Bosna i Hercegovina 0:0”. Фудбалски савез Босне и Херцеговине (на језику: бошњачки). 12. 10. 2012. Приступљено 18. 12. 2019. 
  147. ^ „Bosna i Hercegovina - Litvanija 3:0”. Фудбалски савез Босне и Херцеговине (на језику: бошњачки). 16. 10. 2012. Приступљено 18. 12. 2019. 
  148. ^ „Alžir - Bosna i Hercegovina 0:1”. Фудбалски савез Босне и Херцеговине (на језику: бошњачки). 14. 11. 2012. Приступљено 18. 12. 2019. 
  149. ^ „Slovenija - Bosna i Hercegovina 0:3”. Фудбалски савез Босне и Херцеговине (на језику: бошњачки). 6. 2. 2013. Приступљено 18. 12. 2019. 
  150. ^ „Bosna i Hercegovina - Grčka 3:1”. Фудбалски савез Босне и Херцеговине (на језику: бошњачки). 22. 3. 2013. Приступљено 18. 12. 2019. 
  151. ^ „Latvija - Bosna i Hercegovina 0:5”. Фудбалски савез Босне и Херцеговине (на језику: бошњачки). 7. 6. 2013. Приступљено 18. 12. 2019. 
  152. ^ „Bosna i Hercegovina - USA 3:4”. Фудбалски савез Босне и Херцеговине (на језику: бошњачки). 14. 8. 2013. Приступљено 18. 12. 2019. 
  153. ^ „Bosna i Hercegovina - Slovačka 0:1”. Фудбалски савез Босне и Херцеговине (на језику: бошњачки). 6. 9. 2013. Приступљено 18. 12. 2019. 
  154. ^ „Slovačka - Bosna i Hercegovina 1:2”. Фудбалски савез Босне и Херцеговине (на језику: бошњачки). 10. 9. 2013. Приступљено 18. 12. 2019. 
  155. ^ „Bosna i Hercegovina - Liechtenstein 4:1”. Фудбалски савез Босне и Херцеговине (на језику: бошњачки). 11. 10. 2013. Приступљено 18. 12. 2019. 
  156. ^ „Litvanija - Bosna i Hercegovina 0:1”. Фудбалски савез Босне и Херцеговине (на језику: бошњачки). 15. 10. 2013. Приступљено 18. 12. 2019. 
  157. ^ „Argentina - Bosna i Hercegovina 2:0”. Фудбалски савез Босне и Херцеговине (на језику: бошњачки). 19. 11. 2013. Приступљено 18. 12. 2019. 
  158. ^ „Bosna i Hercegovina Egipat 0:2”. Фудбалски савез Босне и Херцеговине (на језику: бошњачки). 5. 3. 2014. Приступљено 18. 12. 2019. 
  159. ^ „Bosna i Hercegovina - Obala Slonovače 2:1”. Фудбалски савез Босне и Херцеговине (на језику: бошњачки). 31. 5. 2014. Приступљено 18. 12. 2019. 
  160. ^ „Meksiko - Bosna i Hercegovina 0:1”. Фудбалски савез Босне и Херцеговине (на језику: бошњачки). 3. 6. 2014. Приступљено 18. 12. 2019. 
  161. ^ „Argentina 2-1 Bosna i Hercegovina”. ФИФА (на језику: енглески). 15. 6. 2014. Архивирано из оригинала 17. 07. 2019. г. Приступљено 18. 12. 2019. 
  162. ^ „Nigeria - Bosnia and Herzegovina 1 : 0 ( 1 : 0 )” (PDF). ФИФА (на језику: енглески). 21. 6. 2014. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 03. 2016. г. Приступљено 18. 12. 2019. 
  163. ^ „Bosnia and Herzegovina - Iran 3 : 1 ( 1 : 0 )” (PDF). ФИФА (на језику: енглески). 25. 6. 2014. Архивирано из оригинала (PDF) 03. 03. 2016. г. Приступљено 18. 12. 2019. 
  164. ^ „BIH - Lihtenštajn 3:0”. Фудбалски савез Босне и Херцеговине (на језику: бошњачки). 4. 9. 2014. Приступљено 18. 12. 2019. 
  165. ^ „BIH - Kipar 1:2”. Фудбалски савез Босне и Херцеговине (на језику: бошњачки). 9. 9. 2014. Приступљено 18. 12. 2019. 
  166. ^ „Vels - BIH 1:2”. Фудбалски савез Босне и Херцеговине (на језику: бошњачки). 10. 10. 2014. Приступљено 18. 12. 2019. 
  167. ^ „BIH - Belgija 1:1”. Фудбалски савез Босне и Херцеговине (на језику: бошњачки). 13. 10. 2014. Приступљено 18. 12. 2019. 
  168. ^ „Izrael - BIH 3:0”. Фудбалски савез Босне и Херцеговине (на језику: бошњачки). 16. 11. 2014. Приступљено 18. 12. 2019. 
  169. ^ „Andora - Bosna i Hercegovina 0:3”. Фудбалски савез Босне и Херцеговине (на језику: бошњачки). 28. 3. 2015. Приступљено 18. 12. 2019. 
  170. ^ „Austrija - Bosna i Hercegovina 1:1”. Фудбалски савез Босне и Херцеговине (на језику: бошњачки). 31. 3. 2015. Приступљено 18. 12. 2019. 
  171. ^ „BIH - Izrael 3:1”. Фудбалски савез Босне и Херцеговине (на језику: бошњачки). 12. 6. 2015. Приступљено 18. 12. 2019. 
  172. ^ „Belgija - Bosna i Hercegovina 3:1”. Фудбалски савез Босне и Херцеговине (на језику: бошњачки). 3. 9. 2015. Приступљено 18. 12. 2019. 
  173. ^ „Bosna i Hercegovina - Andora 3:0”. Фудбалски савез Босне и Херцеговине (на језику: бошњачки). 6. 9. 2015. Приступљено 18. 12. 2019. 
  174. ^ „Bosna i Hercegovina - Vels 2:0”. Фудбалски савез Босне и Херцеговине (на језику: бошњачки). 10. 10. 2015. Приступљено 18. 12. 2019. 
  175. ^ „Kipar - Bosna i Hercegovina 2:3”. Фудбалски савез Босне и Херцеговине (на језику: бошњачки). 13. 10. 2015. Приступљено 18. 12. 2019. 
  176. ^ „Bosna i Hercegovina - Irska 1:1”. Фудбалски савез Босне и Херцеговине (на језику: бошњачки). 13. 11. 2015. Приступљено 18. 12. 2019. 
  177. ^ „Irska - Bosna i Hercegovina 2:0”. Фудбалски савез Босне и Херцеговине (на језику: бошњачки). 16. 11. 2015. Приступљено 18. 12. 2019. 
  178. ^ „Luksemburg - Bosna i Hercegovina 0:3”. Фудбалски савез Босне и Херцеговине (на језику: бошњачки). 25. 3. 2016. Приступљено 18. 12. 2019. 
  179. ^ „Švicarska - Bosna i Hercegovina 0:2”. Фудбалски савез Босне и Херцеговине (на језику: бошњачки). 29. 3. 2016. Приступљено 18. 12. 2019. 
  180. ^ „Španija - Bosna i Hercegovina 3:1”. Фудбалски савез Босне и Херцеговине (на језику: бошњачки). 29. 5. 2016. Приступљено 18. 12. 2019. 
  181. ^ „Bosna i Hercegovina - Estonija 5:0”. Фудбалски савез Босне и Херцеговине (на језику: бошњачки). 6. 9. 2016. Приступљено 18. 12. 2019. 
  182. ^ „Belgija - Bosna i Hercegovina 4:0”. Фудбалски савез Босне и Херцеговине (на језику: бошњачки). 7. 10. 2016. Приступљено 18. 12. 2019. 
  183. ^ „Bosna i Hercegovina - Kipar 2:0”. Фудбалски савез Босне и Херцеговине (на језику: бошњачки). 10. 10. 2016. Приступљено 18. 12. 2019. 
  184. ^ „Grčka - Bosna i Hercegovina 1:1”. Фудбалски савез Босне и Херцеговине (на језику: бошњачки). 13. 11. 2016. Приступљено 18. 12. 2019. 
  185. ^ „Bosna i Hercegovina - Gibraltar 5:0”. Фудбалски савез Босне и Херцеговине (на језику: бошњачки). 25. 3. 2017. Приступљено 18. 12. 2019. 
  186. ^ „Albanija - Bosna i Hercegovina 1:2”. Фудбалски савез Босне и Херцеговине (на језику: бошњачки). 28. 3. 2017. Приступљено 18. 12. 2019. 
  187. ^ „Bosna i Hercegovina - Grčka 0:0”. Фудбалски савез Босне и Херцеговине (на језику: бошњачки). 9. 6. 2017. Приступљено 18. 12. 2019. 
  188. ^ „Kipar - Bosna i Hercegovina 3:2”. Фудбалски савез Босне и Херцеговине (на језику: бошњачки). 31. 8. 2017. Приступљено 18. 12. 2019. 
  189. ^ „Gibraltar - Bosna i Hercegovina 0:4”. Фудбалски савез Босне и Херцеговине (на језику: бошњачки). 3. 9. 2017. Приступљено 18. 12. 2019. 
  190. ^ „Bosna i Hercegovina - Belgija 3:4”. Фудбалски савез Босне и Херцеговине (на језику: бошњачки). 7. 10. 2017. Приступљено 18. 12. 2019. 
  191. ^ „Estonija - Bosna i Hercegovina 1:2”. Фудбалски савез Босне и Херцеговине (на језику: бошњачки). 10. 10. 2017. Приступљено 18. 12. 2019. 
  192. ^ „Turska - Bosna i Hercegovina 0:0”. Фудбалски савез Босне и Херцеговине (на језику: бошњачки). 11. 10. 2018. Приступљено 18. 12. 2019. 
  193. ^ „Bosna i Hercegovina - Poljska 1:2”. Фудбалски савез Босне и Херцеговине (на језику: бошњачки). Приступљено 9. 12. 2023. 
  194. ^ Wilson, Steve (27. 5. 2014). „Asmir Begovic: World Cup can reunite Bosnia's 'golden generation' [Асмир Беговић: Светско првенство може да уједини „Златну генерацију” Босне и Херцеговине]. Би-Би-Си спорт (на језику: енглески). Приступљено 17. 12. 2019. 
  195. ^ Alimajstorović, N. (23. 6. 2011). „Oženio se Asmir Begović” (на језику: бошњачки). klix.ba. Приступљено 17. 12. 2019. 
  196. ^ Ault, Richard (12. 7. 2012). „Stoke City star Asmir Begovic takes time out to open new building at daughter's school” [Звезда Стоук ситија, Асмир Беговић, одвојио време да отвори нову зграду у ћеркиној школи]. thisisstaffordshire.co.uk (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 25. 09. 2013. г. Приступљено 17. 12. 2019. 
  197. ^ Vukmirović, V. (23. 2. 2017). „Asmir Begović po drugi put postao otac!” (на језику: бошњачки). sportsport.ba. Приступљено 17. 12. 2019. 
  198. ^ „Kicks for Kids Program Gets a Boost From a Soccer Star” [Програм Шут за децу добија подршку од фудбалске звезде]. oursportscentral.com (на језику: енглески). 4. 4. 2011. Приступљено 17. 12. 2019. 
  199. ^ „Asmir Begovic Foundation”. ABF. Архивирано из оригинала 23. 10. 2013. г. Приступљено 17. 12. 2019. 
  200. ^ „Begović izabrao: RVP i Mata najbolji u Premiershipu, protiv CR7 bilo je najteže, Kahn najveći...” (на језику: хрватски). SportSport.ba. 1. 12. 2016. Архивирано из оригинала 27. 2. 2018. г. Приступљено 17. 12. 2019. 
  201. ^ „Denis Begovic”. ФК Бристол сити, званична презентација (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 13. 9. 2018. г. Приступљено 17. 12. 2019. 
  202. ^ „Asmir Begovic: Overview” (на језику: енглески). Премијер лига. Приступљено 18. 12. 2019. 
  203. ^ McNulty, Phil (27. 5. 2017). „Arsenal 2–1 Chelsea” (на језику: енглески). Би-Би-Си спорт. Приступљено 18. 12. 2019. 
  204. ^ „Begovic, Schmidt win Canadian U-20 soccer awards” [Беговић и Шмит добитници годишњих фудбалских признања Канаде у узрасту до 20 година]. Канејдијан прес (на језику: енглески). cbc.ca. 14. 1. 2008. Приступљено 18. 12. 2019. 
  205. ^ Radenović, Vedran (15. 5. 2013). „Asmir Begović za Nezavisne: Laska mi što me žele giganti”. Независне новине. Приступљено 18. 12. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]