Национални парк Касанка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Национални парк Касанка
IUCN категорија II (национални парк)
Kasanka.jpg
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Касанка
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Касанка
МјестоЦентрална регија  Замбија
Најближи градСерење
Координате12°34′6.0″S 30°12′0″E / 12.568333° ЈГШ; 30.20000° ИГД / -12.568333; 30.20000Координате: 12°34′6.0″S 30°12′0″E / 12.568333° ЈГШ; 30.20000° ИГД / -12.568333; 30.20000
Површина390 km²
Основано1. фебруара 1971. године
Управљачко тијелоЗамбијска управа за дивље животиње

Национални парк Касанка је национални парк стациониран у Серење рејону у Централној регији Замбије. Обухвата површину од 390 km² и један је од најмањих националних паркова у држави. Један је од првих националних паркова у Замбији са којим се приватно управља, а основан је 1. фебруара 1971. године. Корпорација Касанка Траст води парк од 1986. године и преузима све управљачке одговорсности у партнерству са Одељењем за националне паркове и дивље животње. Просечна надморска висина у парку је између 1210 и 1290 метара. На простору парка налази се велики број плитких језера. У парку има неколико вишегодишњих река, а највећа је Лувомба, притока Луалупе. Иако је Национални парк Касанка део систеам Бангевеулу, он нема директу везу са мочваром Бангевеулу.

Пописано је 114 врста сисара укључујући нилског коња и мочварну антилопу ситатунгу. Неколико врста је довођено у парк како би се размножиле, а оне укључују зебру и афричког бивола. Скоро десет милиона слепих мишева Eidolon helvum стигне у овај парк, током зимског периода, где буду три месеца, од октобра до децембра, чинећи ову миграцију највећом међу свим сисарима на свету. У парку је идентификовано преко 471 врсте птица.

Топографија и вегетација[уреди]

Надморска висина у националном парку варира, а просечна је око 1250 метара. Парк је стациниран у Серење рејону у Замбији, док је његова површина 390 km², док постоје подаци да је површина близу 450 km², а најмањи је у држави.[1] Топографија парка је релативно равна са изузетком Мамбилим водопада који се налазе близу Мулауши центра за заштиту стеновитих подручја. У парку се налази девет сталних језера. Веће реке парка су Лувомбва, Мулембо, Касанка, Мулауши и мочварна река Мусола. Речни токови и лагуне покривене су трском.[1][2]

Станишта[уреди]

Један од предела парка
Пуку фотографисан у парку
Eidolon helvum, врста слепог миша која настањује парк
Гнезда термита током сушне сезоне у парку
Река Васа у парку

У парку постоје различита станишта. Шумско језеро Маиомбо обухвата око 70% површине Касанке, а њене обале богате су дрвећем. На простору парка пожари су били чести, што је резултирало великом броју младих дрвећа.[3]

У парку су присутне три врсте шума: Мочварне, речне и суве зимзелене шуме.[4] Речне шуме стациониране су уз реке парка, највише дуж обала реке Лувомбве. Сви типови шума изложени су ризику од честих пожара.[5]
Суве зимзелене шуме врло су склоне пожарима у сушном делу године, а називају се chiya, што на локалном језику значи спаљено.[6][1]

Мочваре дуж парка изузетно су значајне за живи свет у парку и дом су за ситатунгу, мочварну антилопу.[7]

Речни делови Националног парка Касанка протежу се у дужину од 100 км. Многе реке, поготову Лубомбва богате су шумом на њиховим обалама, док су обале река попут Касанке и Мулебмо травнате површине. Све реке богате су разним врстама риба и осталим воденим животињама.[1]

Фауна[уреди]

Сисари[уреди]

У парку је забележено укупно 114 врста сисара, а број њих био је много мањи због присуства кријумчарења. Пуку, врста антилопе један је од симбола овог парка, а парк још настањују Sylvicapra grimmia, Tragelaphus sylvaticus, Phacochoerus africanus, Chlorocebus pygerythrus, Papio cynocephalus и оне су релативно честе у целом парку, док се нилски коњ најчешће среће у рекама и језерима парка, укључујући и језеро Васа. На простору парка укупно је пописано око 1000 врста животиња, укључујући ретког плавог мајмуна.[8]

Број слонова у парку се повећао, а равна подручја парка настањују и Redunca arundinum, афрички биво, сабљаста антилопа и Alcelaphus buselaphus lichtensteinii, која се у оквиру парка среће у сушној сезони. Парк настањује и мала популација равничарских зебри, док су врсте коњска антилопа, мочварна антилопа и Raphicerus sharpei такође присутне али се ретко виђају.[9]

Највећи предатор парка је леопард. Лавови више нису присутни у парку, док су хијене сезонски посетиоци овог подручја. Пругасти шакал је уобичајен и често примећен у раним јутарњим часовима у парку. Пописан је низ мањих месождера који укључују Atilax paludinosus, Ichneumia albicauda, Civettictis civetta, Genetta tigrina, Galerella sanguinea, Mungos mungo и врсту Helogale parvula. Ретко виђени у парку су каракали, сервали, јазавац медојед, Rhynchogale meller, Raphicerus sharpei и Papio cynocephalus. Парк настањују и две врсте видре, у парковим рекама, мочварама и језерима.

Слепи мишеви[уреди]

Једна од најчешћих врста слепог миша је Eidolon helvum која парк анастањује од октобра, а највећи број њих стигне до средине новембра. Процењено је да их у овом периоду у оквиру парка буде од осам до десет милиона. Сматра се да је ово највећи број сисара насељених на једном месту, као и највећа миграција сисара у свету. Долазак слепих мишева на ово подручје најчешће се поклапа са прочетком првих киша и сазревања јагодичастог воћа. Процењује се да слепи мишеви на овом подручју за три месеца поједу око 330.000 тона плодова.[10] Присуство великог броја ових сисара привлачи многе предаторе који их лове односно оролове, соколове, жабе и змије.[11] Студије су показале да је највећи разлог доласка слепих мишева у оволиком броју на ово подручје обиље плодова током сезоне. Њихов долазак почиње постепено прве недеље октобра, а највише их је у новембру и почетком децембра. Број почиње да се смањује у другој недељи децембра. Касније студије показале су да би даљи долазак слепих мишева могао да угрози станиште националног парка.[12]

Птице[уреди]

На простору Националног парка Касанка пописано је више од 330 врста птица, што је изузетно велики број, с обзиром да се ради о изузетно малој површини на којој се национални парк налази.[13] Неке од врста које настањују парк су Trochocercus cyanomelas, Apalis alticola, Lybius minor, Estrilda perreini, Turdus olivaceus, Ploceus bicolor, Hypargos niveoguttatus, Mandingoa nitidula, Lonchura nigriceps, Cyanomitra verticalis, Pogoniulus bilineatus, Indicator variegatus, Indicator meliphilus, Campephaga quiscalina, Platysteira peltata, Atimastillas flavicollis, Phyllastrephus cerviniventris, Chlorocichla flaviventris и Phyllastrephus cabanisi.[14] Врсте које настањују само овај парк, а нема их у региону укључују Phyllastrephus cabanisi, Eremomela scotops, Coracias spatulatus, Melaniparus rufiventris, Anthoscopus caroli, Anthus nyassae, Anthus caffer, Salpornis salvadori, Elminia albicauda, Muscicapa boehmi, Hyliota flavigaster, Sylvietta ruficapilla, Emberiza cabanisi, Crithagra mennelli, Cercotrichas barbata, Monticola angolensis, Pachycoccyx audeberti, Anthreptes anchietae, Stactolaema anchietae и врсту Stactolaema whyti.[13]

Остала дивљач[уреди]

Поред великиг броја животињских врста, Касанка је дом невероватне разноликости инсеката и других зглавкара. Многе реке и мочваре дом су за велики број водоземаца. Велики крокодили се налазе у рекама, а велики примерци се могу видети дуж реке Касанка и Лувомбве.
Врсте попут нилског варана могу се видети у парку, док су афрички питон, шумска кобра и Natriciteres olivacea често виђене врсте на овом подручју. Три врсте гекона, једна врста роваша и две врсте гуштера пописане су у парку.[14]

Управљање парком[уреди]

Парком руководи Замбијска управа за дивље животиње, која се сматра једним од најбољих која управља и администрира међу свим земљама у Африци. Руководство се суочава са све већим изазовима као што је повећања броја становника у земљи. Ово се манифестује у облику повећања лова и илегалних берби из националних паркова, сече шума, производње угља и пољопривредних активности. Током осамдесетих година, администрација Замбије се суочила са недостатком обученог особља, саобраћаја и патрола, што је довело до тога да Влада Замбије затражи подршку невладиних организација и приватних органа.[15]
Године 1987. основана је непрофитна организација Касанка Траст, која је ослобођена пореза у Замбији. Организација има споразум о сарадњи са Одељењем за дивље животиње Замбије и према споразуму одговорна је за управљање инфраструктуром и стаништем, ширењем заједнице и туризмом парка. Касанка је уједно постала први национални парк којим управља приватна организација.[16] Ова организација има за циљ да покрије своје трошкове кроз приходе остварене од туризма, али се и даље ослања на спољашње финансирање, односно донације.[15] Откад је Касанда Траст укључена у организацију, постигнут је значајан напредак, креирана огроман мрежа путева, одлична туристичка инфраструктура и центар за очување заједнице. Организација има око 90 запослених у локалној заједници и активан програм информисања у околним заједницама.[17]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Musambachime, Mwelwa C (2016). One Zambia, One Nation, One Country. Xlibris Corporation. стр. 478. ISBN 9781514462287. 
  2. ^ East 1989 , p. 12
  3. ^ McIntyre, Chris (2008). Bradt Zambia: The Bradt Travel Guide. Bradt Travel Guides. стр. 312. ISBN 9781841622262. 
  4. ^ Martha Holmes; Michael Gunton (2009). Life: Extraordinary Animals, Extreme Behaviour. University of California Press. стр. 206. 
  5. ^ Jachmann, Hugo (2012). Estimating Abundance of African Wildlife: An Aid to Adaptive Management. Springer Science & Business Media. стр. 111. ISBN 9781461513810. 
  6. ^ Smith, Paul P.; Fisher, Robert. „Chipya in Kasanka National Park, Zambia: Floristics, Soils and Dynamics”. Systematics and Geography of Plants. 71 (2): 923—34. ISSN 1374-7886. JSTOR 3668728. [Претплата неопходна (помоћ)]. 
  7. ^ East 1999, стр. 126
  8. ^ East 1989, стр. 14-15
  9. ^ East 1999, стр. 341
  10. ^ Carrer, Olivier Le (2015). Atlas of Cursed Places: A Travel Guide to Dangerous and Frightful Destinations. Hachette UK. ISBN 9780316353519. 
  11. ^ Mikula, P.; Morelli, F.; Lučan, R. K.; Jones, D. N.; Tryjanowski, P. (2016). „Bats as prey of diurnal birds: a global perspective”. Mammal Review. doi:10.1111/mam.12060. 
  12. ^ Acton, Q. Ashton, ур. (2012). „University of Aberdeen:The ecological impacts of a migratory bat aggregation on its seasonal roost in Kasanka National Park, Zambia”. Issues in Ecosystem Ecology: 2011 Edition. ScholarlyEditions: 37. ISBN 9781464964824. 
  13. 13,0 13,1 „Kasanka National Park”. Zambia Tourism Board. Приступљено 15. 10. 2016. 
  14. 14,0 14,1 „Guidebook”. Kasanka National Park, Zambia. Приступљено 15. 10. 2016. 
  15. 15,0 15,1 „David Lloyd”. The Telegraph. Приступљено 15. 10. 2016. 
  16. ^ East 1999, стр. 76
  17. ^ East 1989, стр. 13

Литература[уреди]

  • East, Rod (1999). African Antelope Database 1998 - Volume 21 of Iucn/Ssc Action Plans for the Conservation of Biological Div Issue 21 of Occasional papers of the IUCN Species Survival Commission. IUCN. ISBN 9782831704777. 
  • East, Rod (1989). Antelopes: Southern and South Central Africa - Part 2 of Antelopes: Global Survey and Regional Action Plans, Rod East IUCN/SSC action plans for the conservation of biological diversity. IUCN. ISBN 9782880329709. 

Спољашње везе[уреди]