Црква Бојана

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Црква Бојана
Boyana Church 2 TB.JPG
Светска баштина Унеска
Званично имеЦрква Бојана
МестоОбласт Софија-град, Бугарска Уреди на Википодацима
Координате42°38′41″ СГШ; 23°15′58″ ИГД / 42.644672222222° СГШ; 23.266172222222° ИГД / 42.644672222222; 23.266172222222
Површина068, 1.355 ha (7.300.000, 145.900.000 sq ft)
Критеријумкултурна: ii, iii
Референца42
Упис1979 (3. седница)
Веб-сајтhttp://whc.unesco.org/en/list/42
Црква Бојана на мапи Бугарске
Црква Бојана
Црква Бојана
Црква Бојана на карти Бугарске
Фреске у унутрашњости

Црква Бојана или Црква светог Николе и Пантелејмона је средњовековна бугарска црква која се налази у предграђу Бојана, Софија. Црква се састоји од три зграде, грађене у 10. веку, 13. веку и 19. веку.

Историја[уреди]

Црква дугује своју светску славу фрескама из 1259. године. Оне се налазе у другом слоју преко слика из ранијих векова и представљају један од најпотпунијих и изванредно сачуваних споменика источноевропске средњовековне уметности. На зидовима цркве осликано је 89 сцена са 240 људских фигура. Сликар је још непознат, али потиче од сликара који су обучавани у Турновској сликарској школи.

Укупно 18 сцена у нартексу осликавају живот светог Николе. На фрескама се препознају детаљи из свакодневног живота. У „Чуду на мору“ брод и шешири морнара подсећају на млетачку флоту. Портрети ктитора цркве – Калојана и Десиславе, као и бугарског цара Константина Тиха и царице Ирине су међу најинтересантнијим и најживотнијим фрескама у цркви.

Године 1255. постављен је натпис у тој тзв. "Бојанској цркви", по којем је исту подигао Калојан "севастократор, братучед царев, унук светога Стефана краља српскога."[1] Са десне стране у цркви је натпис који говори о смрти Алимира војводе, Витомировог сина 1345. године.[1]

Црква је укључена на УНЕСКО-ву листу Светске баштине 1979. године.

Црква је данас аклиматизована на 17-18 °C. Групе туриста могу да остану у цркви максимално 15 минута[2]. Зградом управља Народно-историјски музеј Бугарске, који је цркву, након рестаурације, отворио 2. октобра 2008.[3]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Љубомир Стојановић: "Стари српски записи и натписи", Београд 1902. године
  2. ^ web.archive.org
  3. ^ www.waymarking.com

Спољашње везе[уреди]