Муника

Из Википедије, слободне енциклопедије
Муника
Pinus heldreichii Pirin 0.jpg
Систематика
царство: Plantae
раздео: Pinophyta
класа: Pinopsida
ред: Pinales
породица: Pinaceae
потпородица: Pinoideae
род: Pinus
Биномијална номенклатура
Pinus heldreichii
H.Christ
Ареал мунике
Ареал мунике
Синоними:

Pinus leucodermis Ait.

Екологија таксона
Животна форма:
P (фанерофита)
Муника на природном станишту. Планина Орјен, Црна Гора.
Украсна стубаста форма Pinus heldreichii ’Satellit’ у ботаничкој башти у Вроцлаву, Пољска.
Карактеристична и изузетно декоративна кора дебла мунике. Планина Орјен, Црна Гора.

Муника (Pinus heldreichii) je терцијерни реликт и субендемит Балканског полуострва врста са малим допунским ареалом у јужној Италији.[1] Научни назив муника је добила по немачком ботаничару Хелдрајху (Theodor Heinrich Hermann von Heldreich) (1822-1902).[2]

Распрострањеност[уреди]

Ареал мунике поклапа се често са ареалом молике (Pinus peuce), на високим медитеранским и субмедитеранским планинама Србије, Црне Горе, Херцеговине, Македоније, Бугарске, Албаније и Грчке са, како је већ речено, малим допунским ареалом у јужној Италији.[3] У Србији муника расте на Проклетијама и на локалитетима Паштрик, Ошљак, Коџа Балкан, Островица, Шар-планина (Гине воде, Јеловник) и Муртеница[1]

Изглед[уреди]

Стабла мунике могу да достигну висину до 35 м, прсни пречник преко 1 м (некада пречник достиже и 2-3 м) и старост од неколико стотина година. Круна је најчешће лоптасто-пирамидалног облика. Коренов систем је јако развијен са бројним бочним кореновима, који дубоко продиру у пукотине стена.[1] Кора на деблу и старим гранама зрелих јединки је врло дебела, , пепељасто сива и дубоко угласто испуцала[3] на вишеугаоне плочице, сличне панциру. У младости је глатка, белкастосива, по чему је врста и добила име (ранији назив, сада синоним) leucodermis.[4]

Пупољци су без смоле. Четине су распоређене око бочних гранчица налик праменовима, тако да врх једног прамена допире до половине другог. Четине расту по две у рукавцу, круте су, дуге 7-9 цми широке до 2,5 мм. [3]

Шишарке су дуге 7-9 цм, а широке до 2,5 цм. Апофиза је пљосната или пирамидална са правом или савијеном бодљом на грбици, посебно у доњем делу шишарке. Фертилне љуспе су са доње стране светло смеђе. Семе је дуго око 7 мм са криоцем дужине око 25 мм.[3] Шишарке прве године имају карактеристичну тамнољубичасту боју. Сазревају септембра-октобра друге године.[4]

Станиште[уреди]

Шуме мунике се налазерасту у истом висинском појасу (1300-1800, 1200-1900 н.в.) са шумама молике, а у подручјима са израженим медитеранским утицајима изграђују високопланински климарегионалан појас.[1] Често изграђују, са шумама молике, горњу висинску границу шумског појаса. Муника је топлољубива врста која тражи осунчане положаје. Одговарају јој сушни терени,[5][3] тако да шуме мунике претежно расту на кречњачким масивима, а реће на доломиту и серпентиниту,[1] на врло стрмим и сувим, југу изложеним падинама.[3] На природним стаништима северне падине на силикатним масивима углавном препушта шумама молике (Pinus peuce), мада се и на тим положајима муника може наћи.

Употреба[уреди]

Дрво мунике је погодно за добијање луча, па су шуме због сече проређене.[1]

Муником могу да се пошумљавају врлетни терени на већим надморским висинама.[3]

Значај у озелењавању[уреди]

Тамно зелене, праменасто распоређене четине, као и дебела, испуцала кора чине ову врсту декоративном и пођељном за садњу у парковима. На зеленим површинама у Београду често се могу наћи веће групе стабала мунике, па и мале састојине.[3]

Споменици природе[уреди]

у долини реке Неродимке, недалеко од Урошевца расте Бор цара Душана, стара муника чија се старост процењује на око 700 година. То дрво налази се на остацима летњиковца цара Душана и данас је заштићено као Споменик природе.[6]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Остојић, Драгана; Братислав Кисин, Анка Динић, Златко Милошевић (2013). „Ново налазиште стабла мунике (Pinus heldreichii Christ) на Златибору (Муртеница) - предлог за заштиту станишта”. Заштита природе. 63, бр. 1-2: 5—15. Приступљено 14. 2. 2016. 
  2. „Муника”. http://www.bionet-skola.com/. Бионет школа. Приступљено 14. 2. 2016. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6 3,7 Вукићевић, Емилија (1982), Декоративна дендрологија (2. изд.), Београд: Привредно финансијски водич, стр. 115 
  4. 4,0 4,1 „PINUS HELDREICHII Christ”. http://www.mojabasta.com/. Moja Bašta. Приступљено 14. 2. 2016. 
  5. Janković, Milorad (1960). „Rasmatranja o uzajamnim odnosima molike (Pinus peuce) i munike (Pinus heldreichii) kao i o njihovim ekološkim osobinama, posebno u odnosu na geološku podlogu”. Glasnik Botaničkog zavoda i bašte Univerziteta u Beogradu 2: 141—180. 
  6. Jokić, V. (03.09.2013). „Drveće u Srbiji: Džinovi sa Kosova stari 750 godina”. 24 sata. Приступљено 14. 2. 2016. 

Литература[уреди]

  • Вукићевић, Емилија (1982), Декоративна дендрологија (2. изд.), Београд: Привредно финансијски водич, стр. 104—105 
  • Mirko, Vidaković (1982). Četinjače : morfologija i varijabilnost. Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti. 

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]