Пређи на садржај

Немања Николић (фудбалер, 1988)

С Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Немања Николић.
Немања Николић
Немања Николић (2015)
Лични подаци
Пуно име Немања Николић
Датум рођења (1988-01-01)1. јануар 1988. (36 год.)
Место рођења Ваљево, СФР Југославија
Висина 1,84 m
Позиција везни
Клупске информације
Тренутни клуб
 Колубара
Број 25
Јуниорска каријера
1997—2003. Будућност Ваљево
2003—2006. Црвена звезда
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2006—2011. Црвена звезда 25 (0)
2006—2007. → Златибор вода 26 (2)
2007—2008. → Грбаљ 26 (1)
2010—2011. → Спартак Суботица 22 (3)
2011—2013. ОФК Београд 54 (5)
2013—2015. Динамо Минск 53 (4)
2015. БАТЕ Борисов 10 (1)
2016. Хапоел Тел Авив 17 (3)
2017. Вождовац 14 (2)
2017—2018. Хапоел Ранана 34 (0)
2019. Минск 9 (0)
2019—2020. Вождовац 25 (7)
2020. Тузла Сити 14 (0)
2021. Графичар 11 (0)
2021— Колубара 66 (2)
Репрезентативна каријера**
2008—2011 Црна Гора до 21 11 (1)
2009—2016 Црна Гора 12 (0)
* Датум актуелизовања: 10. октобар 2023.
** Датум актуелизовања: 21. март 2020.

Немања Николић (Ваљево, 1. јануар 1988) црногорски је фудбалер који тренутно наступа за Колубару.

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Поникао је у ваљевској Будућности.[1] Све до 2003. године, наступао је за петлиће и пионире овог клуба, када је уследио позив Црвене звезде и када је прикључен Звездиним кадетима. Одиграо је две сезоне за кадете, као и једну за омладинце.[2] Као играч Црвене звезде је сезону 2006/07. провео на позајмици у Златибор води из Хоргоша, са којом је наступао у Српској лиги Војводина.[3]

Наредну 2007/08. сезону је такође провео на позајмици, али овога пута је наступао за црногорског прволигаша Грбаљ.[3] Од лета 2008. је заиграо за први тим Црвене звезде. Наредне две сезоне је играо углавном као резервиста, одигравши 25 првенствених утакмица.[3] Са Црвеном звездом је освојио Куп Србије у сезони 2009/10.[4] Сезону 2010/11. је провео на позајмици у Спартаку из Суботице.[5]

Лета 2011. потписује уговор са ОФК Београдом. Провео је наредне две сезоне у клубу са Карабурме, током којих је био стандардан првотимац и капитен.[6] У јулу 2013. прелази у Динамо из Минска.[7] Са Динамом је у сезони 2014/15. играо у групној фази Лиге Европе.[8] Након две године у Минску, лета 2015. мења клуб, али не и земљу, и потписује за БАТЕ Борисов. У дресу овог клуба је током јесени 2015. по први пут заиграо у Лиги шампиона. Одиграо је пет од шест утакмица групе Е, у којој су противници белоруског клуба били Барселона, Рома и Бајер Леверкузен.[9] Са екипом БАТЕ Борисова је освојио титулу првака Белорусије 2015. године.[10]

У фебруару 2016. прелази у Хапоел из Тел Авива.[11] Након годину дана у израелском прволигашу, Николић се у фебруару 2017. вратио у Србију и потписао за Вождовац.[12] Одиграо је 14 првенствених утакмица за овај клуб током пролећног дела сезоне 2016/17. у Суперлиги Србије.[3] Након неколико месеци без клуба, у новембру 2017. потписује за Хапоел Ранану, израелског прволигаша.[13] У марту 2019. потписује за Минск,[14] а у јуну исте године се враћа у Вождовац.[15] Након сезоне у Вождовцу, Николић крајем јула 2020. потписује двогодишњи уговор са босанскохерцеговачким премијерлигашем Тузлом Сити.[16] Након једне полусезоне је раскинуо уговор са Тузлом.[17] У јануару 2021. је потписао уговор са прволигашем Графичаром.[18] Лета исте године прешао је у Колубару.[19]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Иако рођен у Ваљеву, на репрезентативном нивоу је представљао Црну Гору. Док је играо за Грбаљ прихватио је позив да заигра за младу репрезентацију Црне Горе.[20] Деби у сениорској репрезентацији Црне Горе је имао 12. августа 2009. на пријатељској утакмици са Велсом.[21] Одиграо је укупно 12 утакмица за сениорски тим, а последњи пут је наступио 8. октобра 2016. против Казахстана у квалификацијама за Светско првенство 2018.[21]

Трофеји

[уреди | уреди извор]

Црвена звезда

БАТЕ Борисов

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Kolubarin upitnik: Nemanja Nikolić”. revija.kolubara.info. 15. 10. 2018. Приступљено 3. 8. 2021. 
  2. ^ „Nemanja Nikolić”. crvenazvezdafk.com. Архивирано из оригинала 18. 11. 2015. г. Приступљено 21. 3. 2020. 
  3. ^ а б в г „Nemanja Nikolić”. srbijafudbal.com. Приступљено 21. 3. 2020. 
  4. ^ „Osvajači Kupa 2010.”. crvenazvezdafk.com. Приступљено 21. 3. 2020. 
  5. ^ „Nikolić u Spartaku, Subašić u Gabalu”. mojacrvenazvezda.net. 2. 9. 2010. Приступљено 21. 3. 2020. 
  6. ^ „OFK Beograd: Nikolić najbolji u godini na izmaku”. ofkbeograd.co.rs. 19. 12. 2012. Приступљено 21. 3. 2020. 
  7. ^ „Dinamo Minsk prati Superligu”. mondo.rs. 10. 7. 2013. Приступљено 21. 3. 2020. 
  8. ^ „Nikolić Nemanja”. fcbate.by (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 10. 06. 2016. г. Приступљено 21. 3. 2020. 
  9. ^ „Stats 15/16”. transfermarkt.com. Приступљено 21. 3. 2020. 
  10. ^ „BATE Borisov šampion Belorusije”. novosti.rs. 17. 10. 2015. Приступљено 21. 3. 2020. 
  11. ^ „Nemanja Nikolić u Hapoelu”. vijesti.me. 3. 2. 2016. Приступљено 21. 3. 2020. 
  12. ^ „Beograd: Iskusni Nemanja Nikolić pojačao ekipu Voždovca”. superliga.rs. 10. 2. 2017. Архивирано из оригинала 21. 03. 2020. г. Приступљено 21. 3. 2020. 
  13. ^ „Pronašao klub,da li će se vratiti u reprezentaciju”. mondo.me. 11. 11. 2017. Приступљено 20. 3. 2020. 
  14. ^ „Nemanja Nikolić potpisao za Minsk”. dan.co.me. 26. 3. 2019. Приступљено 21. 3. 2020. 
  15. ^ „Voždovac se ozbiljno pojačava - Nemanja Nikolić novi zmaj”. fkvozdovac.rs. 22. 6. 2019. Архивирано из оригинала 26. 11. 2020. г. Приступљено 21. 3. 2020. 
  16. ^ „Radan dan u Tuzla Cityju: Ozvaničeno još jedno i do sada najzvučnije pojačanje!”. sportsport.ba. 30. 7. 2020. Приступљено 5. 8. 2020. 
  17. ^ „Tuzla City potvrdio: Nakon Kojića i Ivkovića, još trojica fudbalera napustila klub”. scsport.ba. 15. 1. 2021. Приступљено 22. 1. 2021. 
  18. ^ „Grafičar doveo iskunog vezistu da vodi Zvezdinu decu”. mozzartsport.com. 26. 1. 2021. Приступљено 27. 1. 2021. 
  19. ^ Marković, Mirko (16. 7. 2021). „NOVO POJAČANJE Kolubara dovela i bivšeg igrača Zvezde”. maxbetsport.rs. Архивирано из оригинала 03. 08. 2021. г. Приступљено 3. 8. 2021. 
  20. ^ „Veliki intervju sa Nemanjom Nikolićem – o Voždovcu, Suarezu, Crnoj Gori i zašto je Mirko Vučinić “super-ultimativni” fudbalski talenat”. fkvozdovac.rs. 22. 6. 2019. Приступљено 21. 3. 2020. 
  21. ^ а б „Nemanja Nikolić”. eu-football.info. Приступљено 20. 3. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Немања_Николић_(фудбалер,_1988)&oldid=28716898”