Никола Гулан

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Никола Гулан
2018-02-22 Entrainement excel Nikola Gulan (cropped).jpg
Гулан као играч Мускрона
Лични подаци
Пуно име Никола Гулан
Датум рођења (1989-03-23)23. март 1989.(31 год.)
Место рођења Београд, СФР Југославија
Висина 1,83 m
Позиција одбрана
везни
Јуниорска каријера
Партизан
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2006—2007 Партизан 9 (0)
2007—2012 Фиорентина 6 (0)
2008 Сампдорија 0 (0)
2009 Минхен 1860 3 (0)
2009—2010 Емполи 25 (0)
2012 Кјево 1 (0)
2012—2013 Модена 20 (0)
2013—2014 Партизан 12 (0)
2014—2015 Мајорка 30 (0)
2015—2019 Ројал Мускрон 76 (0)
2019—2020 Хапоел Хаифа 25 (0)
2020— Хекен 0 (0)
Репрезентативна каријера
2007—2010 Србија до 21 22 (0)
* Датум актуелизовања: 22. октобар 2020.

Никола Гулан (Београд, 23. март 1989) је српски фудбалер.

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Гулан је прошао млађе категорије београдског Партизана. За први тим црно-белих је дебитовао 14. децембра 2006, на гостовању Глазгов Ренџерсима у групној фази Купа УЕФА.[1] Партизан је поражен резултатом 1 : 0, а Гулан је на терен ушао у 89. минуту уместо Ненада Миросављевића.[2] Први професионални уговор са Партизаном је потписао у јануару 2007.[3] Током пролећног дела сезоне 2006/07. је заиграо и у Суперлиги Србије. Дебитантски наступ у Суперлиги је имао на утакмици са Земуном.[4] Забележио је укупно девет првенствених наступа током пролећа 2007.[5]

У јуну 2007. године је потписао петогодишњи уговор са Фиорентином.[6] Није добио прилику да дебитује за Фиорентину током првог дела сезоне 2007/08, па је у јануару 2008. прослеђен на четворомесечну позајмицу у Сампдорију.[7][8] За Сампдорију није одиграо ни минут, а само једном је био на клупи за резервне играче, 22. марта, на првенственој утакмици са Каљаријем.[9] По истеку позајмице се вратио у Фиорентину, али и даље није добијао шансу, па је почетком фебруара 2009. отишао на позајмицу у немачког друголигаша Минхен 1860.[10][11] Након полусезоне у Минхену, Гулан је августа 2009. позајмљен Емполију.[12] У дресу Емполија је одиграо 25 утакмица у Серији Б.[9]

Лета 2010. године се вратио у Фиорентину. Коначно је дебитовао за овај клуб у септембру 2010, и то тек пошто је на клупу Фиорентине сео српски тренер Синиша Михајловић.[13] Током сезоне 2010/11. је забележио шест наступа у Серији А, као и још три у Купу Италије.[9] У наредној сезони поново није добио прилику да игра, па је у јануару 2012. прослеђен на позајмицу у Кјево до краја сезоне.[14] Сезону 2012/13. је провео у Модени.

У јуну 2013. године се вратио у Партизан, потписавши двогодишњи уговор са клубом.[15] Током сезоне 2013/14. је забележио укупно 14 наступа за Партизан, од чега 10 у Суперлиги Србије, и по два у квалификацијама за Лигу шампиона и Купу Србије.[9] Почео је и наредну 2014/15. сезону у клубу, забележио још два наступа у Суперлиги,[9] да би крајем августа 2014. споразумно раскинуо уговор са Партизаном како би прешао у шпанског друголигаша Мајорку.[16]

Једну сезону је играо за Мајорку, након чега је четири године носио дрес белгијског Мускрона. Сезону 2019/20. је провео у израелској Хапоел Хаифи. У октобру 2020. године потписује за шведски Хекен.[17]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Гулан је наступао за младу репрезентацију Србије од 2007. до 2010. године. Био је у саставу младе репрезентације на Европском првенству 2009. у Шведској,[18] али није улазио у игру.

Нашао се и на коначном списку селектора олимпијске репрезентације Србије, Мирослава Ђукића, за Олимпијске игре 2008. у Пекингу.[19] Србија је такмичење на олимпијском турниру завршила у групној фази, након што је из три меча имала два пораза и један нерешен резултат, а Гулан је наступио на све три утакмице.[9]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]