Никола Гулан

С Википедије, слободне енциклопедије
Никола Гулан
Гулан као играч Мускрона
Лични подаци
Пуно име Никола Гулан
Датум рођења (1989-03-23)23. март 1989. (35 год.)
Место рођења Београд, СФР Југославија
Висина 1,83 m
Позиција одбрана
везни
Клупске информације
Тренутни клуб
 Колубара
Број 24
Јуниорска каријера
Партизан
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2006—2007. Партизан 9 (0)
2007—2012. Фиорентина 6 (0)
2008. → Сампдорија 0 (0)
2009. → Минхен 1860 3 (0)
2009—2010. → Емполи 25 (0)
2012. → Кјево 1 (0)
2012—2013. Модена 20 (0)
2013—2014. Партизан 12 (0)
2014—2015. Мајорка 30 (0)
2015—2019. Ројал Мускрон 76 (0)
2019—2020. Хапоел Хаифа 25 (0)
2020. Хекен 4 (0)
2022. Балзан 7 (0)
2022—2023. Раднички Београд 14 (1)
2023— Колубара 9 (0)
Репрезентативна каријера
2007—2010 Србија до 21 22 (0)
* Датум актуелизовања: 6. новембар 2023.

Никола Гулан (Београд, 23. март 1989) је српски фудбалер.

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Гулан је прошао млађе категорије београдског Партизана. За први тим црно-белих је дебитовао 14. децембра 2006, на гостовању Глазгов Ренџерсима у групној фази Купа УЕФА.[1] Партизан је поражен резултатом 1 : 0, а Гулан је на терен ушао у 89. минуту уместо Ненада Миросављевића.[2] Први професионални уговор са Партизаном је потписао у јануару 2007.[3] Током пролећног дела сезоне 2006/07. је заиграо и у Суперлиги Србије. Дебитантски наступ у Суперлиги је имао на утакмици са Земуном.[4] Забележио је укупно девет првенствених наступа током пролећа 2007.[5]

У јуну 2007. године је потписао петогодишњи уговор са Фиорентином.[6] Није добио прилику да дебитује за Фиорентину током првог дела сезоне 2007/08, па је у јануару 2008. прослеђен на четворомесечну позајмицу у Сампдорију.[7][8] За Сампдорију није одиграо ни минут, а само једном је био на клупи за резервне играче, 22. марта, на првенственој утакмици са Каљаријем.[9] По истеку позајмице се вратио у Фиорентину, али и даље није добијао шансу, па је почетком фебруара 2009. отишао на позајмицу у немачког друголигаша Минхен 1860.[10][11] Након полусезоне у Минхену, Гулан је августа 2009. позајмљен Емполију.[12] У дресу Емполија је одиграо 25 утакмица у Серији Б.[9]

Лета 2010. године се вратио у Фиорентину. Коначно је дебитовао за овај клуб у септембру 2010, и то тек пошто је на клупу Фиорентине сео српски тренер Синиша Михајловић.[13] Током сезоне 2010/11. је забележио шест наступа у Серији А, као и још три у Купу Италије.[9] У наредној сезони поново није добио прилику да игра, па је у јануару 2012. прослеђен на позајмицу у Кјево до краја сезоне.[14] Сезону 2012/13. је провео у Модени.

У јуну 2013. године се вратио у Партизан, потписавши двогодишњи уговор са клубом.[15] Током сезоне 2013/14. је забележио укупно 14 наступа за Партизан, од чега 10 у Суперлиги Србије, и по два у квалификацијама за Лигу шампиона и Купу Србије.[9] Почео је и наредну 2014/15. сезону у клубу, забележио још два наступа у Суперлиги,[9] да би крајем августа 2014. споразумно раскинуо уговор са Партизаном како би прешао у шпанског друголигаша Мајорку.[16]

Једну сезону је играо за Мајорку, након чега је четири године носио дрес белгијског Мускрона. Сезону 2019/20. је провео у израелској Хапоел Хаифи. У октобру 2020. године је потписао за шведски Хекен.[17] За Хекен је наступио на четири утакмице, након чега је крајем 2020. године, по истеку уговора, напустио клуб.[18] У јануару 2022. је потписао за малтешког премијерлигаша Балзан.[19] У септембру 2022. се вратио у српски фудбал и потписао уговор са Радничким из Новог Београда, чланом Прве лиге Србије.[20] Годину дана касније прешао је у Колубару.[21]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Гулан је наступао за младу репрезентацију Србије од 2007. до 2010. године. Био је у саставу младе репрезентације на Европском првенству 2009. у Шведској,[22] али није улазио у игру.

Нашао се и на коначном списку селектора олимпијске репрезентације Србије, Мирослава Ђукића, за Олимпијске игре 2008. у Пекингу.[23] Србија је такмичење на олимпијском турниру завршила у групној фази, након што је из три меча имала два пораза и један нерешен резултат, а Гулан је наступио на све три утакмице.[9]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Poraz Partizana na kraju evro-priče Архивирано на сајту Wayback Machine (27. октобар 2020), sportskacentrala.com
  2. ^ Poraz Partizana u Glazgovu - 0:1, b92.net
  3. ^ I drugi tinejdžer crno-beli "profi", b92.net
  4. ^ Titula (i dalje) nije imperativ!
  5. ^ FK Partizan 2006-2007
  6. ^ Gulan pet godina u Fiorentini, danas.rs
  7. ^ Gulan u Sampdoriji, mondo.rs
  8. ^ Gulan pozajmljen Sampdoriji, b92.net
  9. ^ а б в г д ђ Nikola Gulan, soccerway.com
  10. ^ Gulan i Rukavina zvanično predstavljeni u Minhenu, sport.tblic.rs
  11. ^ Rukavina i Gulan na "Alijanc areni", mondo.rs
  12. ^ Nikola Gulan pozajmljen Empoliju, b92.net
  13. ^ Gulan debitovao posle tri "sušne" godine, mondo.rs
  14. ^ Gulan u Kjevu, mondo.rs
  15. ^ „Potvrđeno - Partizan vratio Gulana!”. sportske.net. 28. 6. 2013. Архивирано из оригинала 02. 07. 2013. г. Приступљено 3. 11. 2013. 
  16. ^ Gulan raskinuo ugovor s Partizanom i potpisao za Majorku, novosti.rs
  17. ^ Nikola Gulan posle dvomesečne potrage pronašao poslodavca, mozzartsport.com
  18. ^ Nikola Gulan je slobodan igrač, mozzartsport.com
  19. ^ „Balzan FC sign former Fiorentina and Sampdoria defender Gulan”. timesofmalta.com. 4. 1. 2022. Приступљено 26. 10. 2022. 
  20. ^ „GULAN ZA MAXBET SPORT: Ja sam dete Partizana, moje srce je crno-belo! Došao sam u Radnički da pomognem”. maxbetsport.rs. 11. 10. 2022. Приступљено 26. 10. 2022. 
  21. ^ „Gulan pojačao Kolubaru, stiže i dobro poznati napadač iz Brazila!”. maxbetsport.rs. 13. 9. 2023. Приступљено 15. 9. 2023. 
  22. ^ Krčmarević odredio igrače za EP, b92.net
  23. ^ „Ђукић одредио коначан састав”. b92.net. 7. 8. 2008. Приступљено 21. 10. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Никола_Гулан&oldid=27729132”