Нервно ткиво

Нервно ткиво је врста ткива која обезбеђује реакције организма на промене у спољашњој средини у којој организам живи и промене у бројним срединама унутар организма. Функција овог ткива је комуникација организма са спољашњом средином, и комуникација између делова организма, тако да ово ткиво у ствари има улогу да прима информације и да их спроводи до различитих делова тела. Добијене информације, нервни систем доводи у везу, комбинује и обезбеђује одговарајући одговор на њих.

Неурони и глијске ћелије[уреди | уреди извор]

Пирамидални неурон хипокампуса

Нервно ткиво се састоји из две групе ћелија:

основних ћелија, нервних ћелија (неурона), врпчастих ћелија које преносе информацију, и
пратећих ћелија глије (гр. glia= лепак), изграђена од неколико врста разгранатих ћелија које потпомажу неуронима у обављању функције и исхрањују их.

Нервна ћелија[уреди | уреди извор]

Неурон је високоспецијализована ћелија која има :

карактеристичан облик
способност примања, преношења и стварања нервног импулса
способност образовања синапси преко којих се врши пренос нервног импулса са једне нервне ћелије на другу или на ћелију ефекторног органа
способност стварања неуротрансмитера.

Нервне ћелије имају тело (перикарион) са кога полазе две врсте цитоплазматских наставака помоћу којих су обавештене како о промени у спољашњој средини тако и томе како на ту промену треба да одреагују :

дендрите који допиру до различитих органа; примају и преносе надражаје којима се виши центри у нервном систему обавештавају о дешавањима у спољашњој и унутрашњој средини;
аксони који допиру до мишића (глатких или попречно-пругастих).

Синапсе[уреди | уреди извор]

Шема хемијске синапсе: А - пресинаптички неурон, Б - синаптичка пукотина, Ц - постсинаптички неурон

Синпсе представљају додирна места аксона једног неурона са аксоном, дендритом или телом другог неурона. Свака синапса се састоји од:

Синапсе могу бити:

хемијске код којих се преношење надражаја врши помоћу посредника, хемијског медијатора, неуротрансмитера
електричне (нексуси) које одговарају пукотинастим међућелијским спојевима.

Хемијска синапса образована између моторног неурона и попречно-пригасте мишићне ћелије назива се моторна плоча или нервно-мишићна синапса.

Глијалне ћелије[уреди | уреди извор]

Астроцити

Пратеће ћелије, ћелије неуроглије називају се још и потпорне ћелије јер се пореде са ћелијама везивног ткива. Међусобно се разликују зависно од тога коме делу нервног система припадају, централном или периферном, као и по ембрионалном пореклу.

Потпорне ћелије ЦНС-а називају се заједнички неуроглија и припадају им:

макроглијске ћелије, припадају им:
- астроцити
- олигодендроцити
микроглијске ћелије
ћелије хороидних плексуса,
епендимске ћелије, облажу нервну цев са унутрашње стране

Глијске ћелије ПНС су:

Шванове ћелије, назване по немачком хистологу Теодору Швану (Theodor Schwann,1810-1882); код највећег броја периферних нерава око аксона образују мијелински омотач;
амфицити.

Подела нервног ткива[уреди | уреди извор]

Нервно ткиво чини морфолошку основу нервног система. Према хисто-анатомском и физиолошком гледишту могуће је разликовати:

централни нервни систем (ЦНС), који ембрионално порекло у највећој мери води од неуроектодерма и његове нервне ћелије су организоване тако да подсећају на ткиво; изграђен је од сиве и беле масе; припадају му два основна дела:
- мозак и
- кичмена мождина;
периферни нервни систем (ПНС), који води порекло од материјала нервне кресте или ектодермалних плакода и чији су неурони организовани тако да не личе ни на једно од постојећих животињских ткива (епителног, мишићног или везивног); нервне ћелије овог дела нервног система организоване су у:
- нерве и
- ганглије.

Хистолошке структуре ЦНС-а[уреди | уреди извор]

У ЦНС-у долази до удруживања нервних ћелија и ћелије неуроглије са елементима везивног ткива у сиву и белу масу, а површина овог дела нервног система покривена је можданим овојницама.

Мождане овојнице (можданице) су везивни омотачи изграђени од растреситог и густог везивног ткива који покривају површину ЦНС-а и имају заштитну и метаболичку улогу. Код сисара постоје три можданице:

тврда можданица (dura mater);
паучинаста можданица(arachnoidea)
мека можданица (pia mater)

Сива и бела маса ЦНС-а

Сиву масу ЦНС-а граде тела нервних ћелија, дендрити и одређене глијске ћелије, док се бела маса одликује аксонима којима су придодате одређене глијске ћелије. Разлике постоје и у положају који заузимају у ЦНС-у. У свим анатомским деловима мозга сива маса заузима површински положај и назива се кора (cortex), док се бела налази испод ње. У продуженој и кичменој мождини то није случај већ је сива маса у облику латиничног слова Х, а бела се налази око ње.

Неурони који граде кору мозга су међусобно веома различити како по функцијама тако и по морфолошким особинама (облику, величини) и распоређене су у слојевима. Иако распоређене у слојевима све ове ћелије су међусобно повезане преко наставака, дендрита и аксона.

Крвно-мождана баријера

За ефикасно функционисање ЦНС-а неопходна је стабилна унутрашња средина коју обезбеђује крвно-мождана (хемато-енцефалитична) баријера. Она се остварује на три нивоа:

функционалном, особином ендотелских ћелија капилара мозга да спрече кретање молекула између артеријске крви и неурона;
морфолошком, ендотелске ћелије су у директном контакту са глијалним ћелијама;
биохемијском, у крвним судовима мозга је присутна велика количина ензима који разлажу неуротрансмитере и тако спречавају да они из крви пређу у мождано ткиво.

Ова баријера не постоји код новорођенчади већ се образује у току прве године живота што се временски пиклапа са појавом глијалних ћелија.

Хистолошке структуре ПНС-а[уреди | уреди извор]

Нервне ћелије ПНС-а организоване су у две врсте структура нерве и ганглије и успостављају везе између нервног система и осталих делова организма.

Нерви

Нерви су снопови нервних влакана (аксона) обавијени везивним омотачима. Хистолошки посматрано нерви се састоје од:

мијелинизираних или немијелинизираних аксона
Шванових ћелија
амфицита
структурних компоненти везивног ткива: фибробласта и колагених влакана
придружених капилара.

Мијелизирана влакна (бела влакна) састоје се од једног аксона окруженог мијелинским омотачем, док су немијелизована (сива) влакна изграђена од неколико аксона уметнутих у цитоплазму Шванове ћелије. Мијелински омотач у ЦНС стварају олигодендроцити, а у ПНС-у Шванове ћелије.

Компоненте везивног ткива образују троструке омотаче:

Ганглије

Ганглије су изграђене од тела неурона, почетних делова аксона и свих осталих пратећих ћелија и ћелија других ткива које су већ наведена као важеће за нерве. Обавијене су троструким омотачима као и нерви.

Посматрано анатомско-функционално ганглије могу бити:

спиналне
вегетативне (ганглије аутономног система).

Хистогенеза нервног ткива[уреди | уреди извор]

Целокупно нервно ткиво човека потиче од дела ектодерма који се назива неуроектодерм који првобитно у облику плоче процесом неурулације постаје нервна цев од које потиче већи део нервног ткива:

од главених две трећине постаће мозак;
од каудалне трећине настаје кичмена мождина;
од нервног канала (шупљине нервне цеви) настаће мождане коморе и централни канал кичмене мождине;
од неуроепителних ћелија које задржавају способност деобе и дају две основне врсте ћелија:

1. неуробласте од који се настати нервне ћелије;

2. глиобласти од којих ће постати глијске ћелије.

Литература[уреди | уреди извор]

Guyton,A. C, Hall, J. E:Медицинска физиологија, Савремена администрација, Београд, 1999.
Давидовић, Вукосава: Упоредна физиологија, ЗУНС, Београд, 2003.
Ћурчић, Б: Развиће животиња, Научна књига, Београд, 1990.
Маричек, Магдалена; Ћурчић, Б; Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1996.
Милин Ј. и сарадници: Ембриологија, Универзитет у Новом Саду, 1997.
Пантић, В:Биологија ћелије, Универзитет у Београду, Београд, 1997.
Пантић, В: Ембриологија, Научна књига, Београд, 1989.
Петровић, В. М, Радојчић, Р, М: Упоредна физиологија (други део), ЗУНС, Београд, 1994.
Поповић С: Ембриологија човека, Дечје новине, Београд, 1990.
Трпинац, Д: Хистологија, Кућа штампе, Београд, 2001.
Шербан, М, Нада: Покретне и непокретне ћелије - увод у хистологију, Савремена администрација, Београд, 1995.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Нервно ткиво на сајту БиоНет Школа (језик: српски)
Histology at uwa.edu.au Чланак о нервном ткиву Архивирано на сајту Wayback Machine (24. октобар 2011) (језик: енглески)