Несташица воде

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Глобални физички и економски недостатак воде

Несташица воде је недостатак питке воде за задовољавање људских потреба за водом. Она утиче на све континенте и као је навео Светски економски форум 2019. године представљаће један од највећих глобалних ризика током наредне деценије. [1] Испољава се делимичним или потпуним незадовољењем изражене потражње, економском конкуренцијом за количину или квалитет воде, споровима између корисника, неповратним исцрпљивањем подземних вода и негативним утицајима на околину. [2] Једна трећина светске популације живи у условима оскудне воде најмање месец дана годишње.[3] [4] [5] [6] Пола милијарде људи у свету се суочава са озбиљним недостатком воде током целе године.[3] Половина највећих светских градова доживљава недостатак воде. [5]

Само 0,014% воде на Земљи је питке и лако доступне. Од преостале воде, 97% чини морска вода и нешто мање од 3% је тешко приступачна. Технички, постоји довољна количина слатке воде на глобалном нивоу да задовољи потребе човечанства. Међутим, због неједнаке расподеле додатно погоршане климатским променама је довело до тога да у неким веома влажним и неким врло сухим географским локацијама, као и наглим порастом глобалне потражње слатке воде у посљедњих неколико деценија које покреће индустрија, човјечанство се суочава с кризом воде. Очекује се да ће потражња премашити понуду за 40% до 2030. године, ако се наставе тренутни трендови.[5] [7]

Суштина светске несташице воде је географска и временска неусклађеност између потражње и доступности слатке воде .[8] [9] Повећана светска популација, побољшање животног стандарда, промена потрошње и ширење наводњаване пољопривреде површине главни су покретачи растуће глобалне потражње за водом.[10] [11] Климатске промене, као што су измењени временски услови (укључујући суше или поплаве), крчење шума, повећано загађивање, ефекат стаклене баште и расипање воде могу проузроковати недовољно снабдевање водом.[12] На глобалном нивоу и на годишњем нивоу, довољно слатке воде је доступно да би се задовољила потражња, међутим просторне и временске разлике потражње и расположивости воде су велике, што доводи до физичке несташице воде у неколико делова света у одређеним деловима године. [3] Сви узроци несташице воде повезани су са људским ометањем хидролошког циклуса. Несташица воде није стална већ варира као резултат саме природне хидролошке варијабилности, али се још више мења од зависности од превладавајуће економске политике, али и приступа планирању и управљању. Очекује се да ће се несташица интензивирати са већим обимом економског развоја, али ако се исправно идентификована, многи њени узроци могу се предвидети, избјећи или ублажити.[2]

Одређене државе су већ доказале да је одвајање потрошње воде од економског раста могуће. На пример, у Аустралији је потрошња воде опала за 40% између 2001. и 2009. године, док је економија порасла за више од 30%.[13] Најефикаснији начин одвајања коришћења воде од економског раста, према научном панелу, је да владе креирају холистичке планове управљања водама које узимају у обзир цијели циклус воде: од извора до дистрибуције, економске употребе, третмана, рециклирања, поновно кориштење и повратак у околину. [13]

Набавка и потражња[уреди]

Глобална употреба слатке воде, за 2016. годину
Глобална потрошња воде 1900-2025, по регионима, у милијардама m3 годишње

Укупна количина лако доступне слатке воде на Земљи, у облику површинских вода (река и језера) или подземних водаизданима, на пример), износи 14.000 km³. Од тог укупног износа, "само" 5.000 km³ је под људском употребом. Према томе, теоретски, на располагању је више него довољно слатке воде како би се задовољиле потребе светске популације од преко 7 милијарди људи, па чак и подржали раст становништва на 9 милијарди или више. Међутим, због неједнаке географске распрострањености и посебно неједнаке потрошње воде, она је у неким деловима света и за неке делове становништва оскудан ресурс.[7]

Несташица као резултат потрошње узрокован је пре свега екстензивном употребом воде у пољопривреди, сточарству и индустрији. Људи у развијеним земљама обично користе око 10 пута више воде дневно него они из земаља у развоју.[14] Велики део тога је индиректна употреба за пољопривредне и индустријске потребе производње робе широке потрошње, као што су воће, уљарице и памук. Будући да је добар део такве производње глобализован, у земљама у развоју се користи и загађује много воде како би се произвела роба која није намењена домаћем тргу.[7]

Људско право на воду[уреди]

У Танзанијо вода најчешће долази из отворених рупа ископаних у песку сухих корита река, и она је увек контаминирана. Многа деца су ускраћена за образовање првенствено због овог дневног задатка. [15] [16]

Комитет Уједињених нација за економска, социјална и културна права успоставио је пет основа за безбедност воде. Према комитету људско право на воду даје свакоме право на довољну, сигурну, прихватљиву, физички и финансиски приступачну воду за личну и кућну употребу.[17]

Ефекти на животну средину[уреди]

Недостатак воде има многе негативне утицаје на животну средину, укључујући језера, реке, мочваре и друге изворе питке воде. Прекомерна потрошња воде која се односи на несташицу воде, често се налази на подручјима где се иста користи за наводњавање у пољопривреди, штети околини на неколико начина, укључујући повећање салинитета, загађење нутријентима и губитак поплавних подручја и мочвара. [17] [18]

У последњем веку, више од половине мочвара је уништено и нестало.[12] Ова мочварна станишта су важна не само као станишта бројних животиња, већ подржавају узгој пиринча и других усева, као и филтрирање воде и заштиту од олује и поплава. Слатководна језера, као што је Аралско море, које једас скоро нестало, такође су била мета исушавања. Некада четврто по величини слатководно језеро, изгубило је више од 58.000 km² површине и знатно је повећало концентрацију соли током периода од три деценије.[12]

Исцрпљење слаководних ресурса[уреди]

Осим устаљених површинских извора слатке воде као што су реке и језера, друга налазишта слатке воде као што су подземне воде и глечери постали су атрактивнији извори слатке воде. Подземна вода је вода која се сакупила испод површине земље и може осигурати корисну количину воде кроз изворе или бунаре. Ове области у којима се прикупљају подземне воде су познате и као водоносници. Глечери обезбеђују слатку воду у облику истопљене воде или слатке воде растопљене од снега или леда. Коришћење ових извора је у порасту док се употреба конвенционалних извора смањује због фактора као што су загађење и нестајање због климатских промена. Додатно раст људске популације је значајан фактор који доприноси повећању употребе ових врста водних ресурса.[19]

Подземна вода[уреди]

До скора подземне воде нису биле високо искоришћен ресурс. Од шездесетих година прошлог века је експлоитација подземних вода драстично порасла. Промене у знању, технологији и финансирању омогућиле су контакт до пре неприступачних подземних вода. Ове промене омогућиле су напредак у друштву, као што је "револуција у пољопривредним подземним водама", чиме се шири сектор наводњавања, што омогућава повећање производње и развоја хране у руралним подручјима.[20] Подземне воде снабдевају скоро половину воде под људском употребом.[21] Велике количине воде која се складишти у подземљу у већини аквифера има значајан капацитет пуфера који омогућава да се вода повуче током периода суше или мало падавина.[19] Ово је кључно за људе који живе у регионима који не могу да зависе искључиво од падавина или површинских вода за снабдевање. Од 2010. године, глобално црпљење подземних вода у свету процењује се на око 1000 km³ годишње, док се 67% те количине користи за наводњавање, 22% за домаће потребе и 11% за индустријске сврхе.[19] Десет највећих потрошача захваћене воде (Индија, Кина, Сједињене Америчке Државе, Пакистан, Иран, Бангладеш, Мексико, Саудијска Арабија, Индонезија и Италија) чине 72% укупне потрошње воде у свету.[19] Подземне воде су постале пресудне за живот и сигурност хране од 1,2 до 1,5 милијарди сеоских домаћинстава у сиромашнијим регијама Африке и Азије.[22]

Иако су извори подземних вода поприлично распрострањени, једна од главних разлога забринутости је стопа обнављања или стопа поновног пуњења неких извора подземних вода. Коришћење подземних извора који нису обновљиви може довести до исцрпљености ако се не надзире и не управља на одговарајући начин. [23] Смањење природних одлива, смањење залиха, смањење нивоа воде и деградација воде обично се посматрају у системима подземних вода. [19] Исцрпљивање подземних вода може довесто до многих негативних ефеката као што су повећани трошкови пумпања подземних вода, вештачки изазване салинитете и друге промене у квалитети воде, слегање земљишта и деградирани извори. Загађење са стране људске стране .

Да би комерцијална експлоатација воде започела у подручјима где постоје обилне количине воде, фабрике воде морају да извлаче подземне воде из извора брзином која је већа од стопе обновњивости, што доводи до сталног пада нивоа подземних вода. Подземне воде се извлаче, пуне, а затим пласирају на локално али и глобално тржиште. Када се подземна вода исцрпи изнад критичне границе, компаније за флаширање се управо крећу из тог подручја остављајући озбиљан недостатак воде. Исцрпљивање подземних вода утиче на сва подручја која користе ту воду: пољопривреднике, животиње, екосистеме, туризам и редовне људе који добијају воду из локалних бунара. Постројења за флаширање воде стварају несташицу воде и утичу на еколошку равнотежу. Оне доводе до подручја погођених водом која доносе суше. [24]

Глечери[уреди]

Глечери се сматрају виталним извором воде због њиховог доприноса протоку воде. Растуће глобалне температуре имају приметан учинак на брзину њиховог топљења, узрокујући опадање глечера по целом свету. [25] Иако отопљене воде из ових глечера повећавају укупну количину воде за сада, нестанак глечера на дужи рок ће смањити расположиве водне ресурсе. Повећана количина воде услед пораста глобалних температура такође може имати негативне ефекте као што су поплаве језера и брана и катастрофални резултати. [26]

Мерење[уреди]

Хидролози данас типично процењују несташицу воде проматрајући баланс између становништва и доступности вода. Ово се постиже мерењем доступне воде према рагији на годишњем нивоу. Популаран приступ мерењу несташице воде је рангирање земаља према количини годишњих водних ресурса по особи. [27] На нивоима између 1.700 и 1.000 m³ по особи годишње, могу се очекивати периодични или ограничени недостаци воде. Када снабдијевање водом падне испод 1.000 m³ по особи годишње, земља се суочава са "несташицом воде". [28] ФАО Уједињених нација наводи да ће до 2025. године 1,9 милијарди људи живети у земљама или регијама са апсолутним недостатком воде, а две трећине светске популације може бити под стресним увјетима. [29] Свјетска банка додаје да би климатске промене могле у великој мјери променити будуће обрасце расположивости и кориштења воде, чиме би се повећао ниво стреса и несигурности воде, како на глобалној нивоу тако и у секторима који овисе о води. [30]

Други начини мерења несташице воде укључују испитивање физичког постојања воде у природи, успоређујући држава с нижим или већим количинама воде које су доступне за употребу. Ова метода често не успева обухватити доступност водног ресурса становништву које би могло бити потребно.

Обновљиви извори слатке воде[уреди]

Снабдевање обновљивом слатком водом је начин мерења која се често користи у вези са проценом несташице воде. Метод је информативан јер може описати укупни расположиви водни ресурс који свака држава поседује. Познавајући укупни расположиви извор воде, може се добити идеја о томе да ли је нека земља склона доживљавању физичког недостатка воде. Овај начин такође не описује доступност воде појединцима, домаћинствима, индустријама и осталим корисницима. Такође метода се може показати као непрецизна када се мере велике државе као што су Канада и Бразил. Обе државе имају веома висок ниво доступног водоснабдијевања, али и даље имају различите проблеме везане за воду. [19]

Перспектива[уреди]

Изградња постројења за пречишћавање отпадних вода и смањено коришћење подземних вода су очигледна решења ; међутим, дубљи поглед открива више фундаменталних питања у игри. Третман отпадних вода је високо капитално интензиван, што ограничава приступ овој технологији у неким регионима; штавише, убрзано повећање броја становника у многим земљама чини ову трку тешко победивом. Као да ти фактори нису довољно обесхрабрујући, потребно је узети у обзир огромне трошкове и вештине које су укључене у одржавање постројења за третман отпадних вода.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Global risks report 2019”. World Economic Forum. Приступљено 25. 3. 2019. 
  2. 2,0 2,1 „Coping with water scarcity. An action framework for agriculture and food stress” (PDF). Food and Agriculture Organization of the United Nations. 2012. Приступљено 31. 12. 2017. 
  3. 3,0 3,1 3,2 Hoekstra, A.Y.; Mekonnen, M.M. (12. 2. 2016). „Four billion people facing severe water scarcity” (PDF). advances.sciencemag. American Association for the Advancement of Science. Приступљено 30. 12. 2017. 
  4. ^ „4 billion people face water shortages, scientists find”. World Economic Forum. 17. 2. 2016. Приступљено 30. 12. 2017. 
  5. 5,0 5,1 5,2 „How do we prevent today's water crisis becoming tomorrow's catastrophe?”. World Economic Forum. 23. 3. 2017. Приступљено 30. 12. 2017. 
  6. ^ „Global Water Shortage Risk Is Worse Than Scientists Thought”. Huffingtonpost.com. 15. 2. 2016. Приступљено 29. 12. 2017. 
  7. 7,0 7,1 7,2 „Water, bron van ontwikkeling, macht en conflict” (PDF). NCDO, Netherlands. 8. 1. 2012. Приступљено 1. 1. 2018. 
  8. ^ СЛ Постел, ГЦ Даили, ПР Ехрлицх, Људско присвајање обновљиве питке воде. Сциенце 271, 785–788 (1996).
  9. ^ ХХГ Савеније, Показатељи недостатка воде; преваре бројева. Пхисицс анд Цхемистри оф тхе Еартх Б 25, 199–204 (2000).
  10. ^ ЦЈ Воросмарти, П. Греен, Ј. Салисбури, РБ Ламмерс, Глобални водни ресурси: Рањивост од климатских промјена и раста становништва. Сциенце 289, 284–288 (2000)
  11. ^ АЕ Ерцин, АИ Хоекстра, Сценарији воденог отиска за 2050: Глобална анализа. Енвиронмент Интернатионал 64, 71–82 (2014).
  12. 12,0 12,1 12,2 „Water Scarcity. Threats”. WWF. 2013. Приступљено 20. 10. 2013. 
  13. 13,0 13,1 „Half the world to face severe water stress by 2030 unless water use is "decoupled" from economic growth, says International Resource Panel”. UN Environment. 21. 3. 2016. Приступљено 11. 1. 2018. 
  14. ^ „Why fresh water shortages will cause the next great global crisis”. The Guardian. 8. 3. 2015. Приступљено 3. 1. 2018. 
  15. ^ Недостатак безбедне воде и санитације у школама утиче на учење деце - и њихов живот Уницеф Објављено 5. априла 2010. Приступљено 3. јануар 2018.
  16. ^ Утицај несташице воде на образовање за дјевојчице Грађанин, Танзанија, објављено 14. новембра 2017. Приступљено 3. сијечња 2018. године
  17. 17,0 17,1 Програм Уједињених нација за развој (2006). Извештај о хуманом развоју 2006: Изван оскудности - моћ, сиромаштво и глобална криза воде . Басингстоке, Велика Британија: Палграве Мацмиллан.
  18. ^ „Water Scarcity Index – Vital Water Graphics”. Приступљено 20. 10. 2013. 
  19. 19,0 19,1 19,2 19,3 19,4 19,5 ВВАП (Ворлд Ватер Ассессмент Програм). 2012. Извештај о развоју светских вода Уједињених нација 4: Управљање водом под неизвесношћу и ризиком . Париз, УНЕСЦО.
  20. ^ Гиордано, М. и Волхолтх, К. (ед.) 2007. Револуција пољопривредних подземних вода . Валлингфорд, УК, Центар за пољопривредну биознаност Интернатионал (ЦАБИ).
  21. ^ ВВАП (Ворлд Ватер Ассессмент Програм). 2009. Вода у промјењивом свијету. Ворлд Ватер Девелопмент Репорт 3. Парис / Лондон, УНЕСЦО Публисхинг / Еартхсцан.
  22. ^ Свеобухватна процјена управљања водама у пољопривреди. 2007. Вода за храну, вода за живот: свеобухватна процјена управљања водама у пољопривреди . Лондон / Цоломб, Еартхсцан / Интернатионал Ватер Манагемент Институте
  23. ^ Фостер, С. и Лоуцкс, Д. 2006. Необновљиви извори подземних вода . УНЕСЦО-ИХП Серија подземних вода бр. 10. Париз, УНЕСЦО.
  24. ^ Gasson, Christopher. „Don’t waste a drop”. www.globalwaterintel.com. Mining Magazine. Архивирано из оригинала на датум 16. 7. 2017. Приступљено 30. 8. 2018. 
  25. ^ Хевитт, К. 2005. Аномалија Каракорама? Ширење глечера и 'ефекат елевације', Каракорам Хималаја. Моунтаин Ресеарцх анд Девелопмент, Вол. 25, бр. 4, p. 332–40
  26. ^ Хевитт, К., 1982. Натурал Дамс анд Оутбурст Флоодс оф Каракорам Хималаиа. Зборник радова са симпозијума о хидролошким аспектима алпског и високог планинског подручја. Међународно удружење хидролошких наука (ИАХС) Публикација бр. 138. Валлингфорд, УК, ИАХС Пресс.
  27. ^ Falkenmark and Lindh 1976, quoted in UNEP/WMO. „Climate Change 2001: Working Group II: Impacts, Adaptation and Vulnerability”. UNEP. Архивирано из оригинала на датум 26. 6. 2015. Приступљено 3. 2. 2009. 
  28. ^ Larsen, Samuel T. L. „Lack of Freshwater Throughout the World”. Evergreen State College. Приступљено 1. 2. 2009. 
  29. ^ ФАО Врућа питања: Недостатак воде . Фао.орг. Преузето 27. августа 2013.
  30. ^ The World Bank, 2009 „Water and Climate Change: Understanding the Risks and Making Climate-Smart Investment Decisions”. стр. 21—24. Приступљено 24. 10. 2011. 
  31. ^ „Total Renewable Freshwater Supply, by Country” (PDF). The World's Water. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 16. 1. 2013. Приступљено 5. 11. 2013. 

Додатна литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]