Аралско језеро
| Аралско језеро |
|
|---|---|
 |
|
| Географски положај | |
| Координате | |
| Државе |  Казахстан Узбекистан |
| Физичке карактеристике | |
| Географске карактеристике | |
Координате: 45° 00′ 00" СГШ, 60° 00′ 00" ИГД Аралско језеро (рус. Аральскοе мοре, каз. Арал Теңізі, узб. Orol dengizi) је слано језеро језеро на граници Казахстана и Узбекистана са површином од око 33.800 km².
Аралско језеро је било доста веће, али се задњих 50 година смањује због смањеног дотока који су узроковани хидрогеолошким радовима на рекама притокама Аму Дарји и Сир Дарји. Наиме, од 60-их година 20. века воде ових река се користе за наводњавање поља памука у Казахстану и Узбекистану. Око 20 до 60 km³ воде се годишње издвоји за наводњавање. Због овога, ниво језера опадне за 20 до 60 центиметара годишње. Запремина језера се од 1960. смањила за 80%, док је нарасли салинитет уништио скоро све облике живота у језеру.
Због опадања нивоа језера дошло је до промене локалне климе и изумирања многих биљних и животињских врста. То је довело и до пропасти рибарства и индустрија које су биле повезане са њом. Некадашње луке данас се налазе и до 50 km од садашње обале језера.
Од 1989. језеро је подељено на Мало море на северу и Велико море на југу. Године 2007. Велико море се поделило на два дела. Ако се ништа не би предузело, верује се да би јужни део језера нестао до 2025. Изградњом бране на северу, дошло је до наглог раста нивоа воде у Малом мору (до сада са 30 на 38 метара, а предвиђа се 42). Засад је Казахстан заинтересован за мере за спасавање свог дела Аралског језера уз помоћ кредита Светске банке, док Узбекистан сматра да је производња памука много значајнија.
Неки од предложених пројектата за регенерацију Аралског језера су: спровођење воде из Каспијског језера или скретање сибирских река ка Аралу.
