Никац од Ровина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Никац од Ровина или Никола Томановић (између 1720 и 1726[1]1776) је чувени српски јунак из Црне Горе, рођен у селу Ровине у племену Цуце. Предак породице Томановићи Средан доселило се из Куча у Цуце у 16. вијеку. Нема тачног податка о датуму рођења и смрти овог јунака.[2] Његош у пјесми Смрт Никца од Ровина у Огледалу србском наводи да је он погинуо око 1755. године, док већина историчара наводе 1776. годину као датум смрти. За вријеме битке на Предишу у Бјелицама 1756. године, Никац је имао нешто више од тридесет година, а погинуо са педесет година, по томе се закључује да је 1776. године погинуо.[3]

Живио за вријеме владике Данила, владике Саве и владике Василија. По опису, Никац је био човјек невисоког раста, широк у раменима танака струка накострјешених обрвица, дугих бркова, великих црних очију са изразитим крвавим биљегом на десном оку.[4]

Подвиг[уреди]

Желећи да потчини Црну Гору султановој власти и да натјера Србе на плаћање харача, Осам-паша, чехаја босанског везира у јесен 1756. године напада Црну Гору са три стране из правца Никшића, Грахова и Подгорице. Са главнином своје војске продире на Чево, гдје се састаје са војскама које су кренуле из Грахова и Подгорице. Црногорци су водили жестоку битку све док није пало Чево, тада је владика Василије пао у очајање. Предао је команду његушком војводи, те се уз помоћ калуђера Теодосија Марковића, пребацио се у Приморје а одатле у Сењску Ријеку.

Када је изгледало да нема више спаса, Никац је окупио четрдесет људи, и са њима упао у центар непријатељског логора. Претходно се договорио са сердаром Ђиканом, да када упадну у логор, он привуче војску Стажерскоме долу. Позвао је Арслан-агу Звиздића да јави паши да му долазе 40 људи који желе да се поклоне. Турска војска је пустила Никца са људима у логор, пратећи их до пашиног шатора. Када су се приближили шатору повадили су кубуре и напали Турке. Никац је том приликом лично убио Осман-пашу. Када је Никац усмртио пашу покушали су да се пробију из логора, тада је Турке напала и црногорска војска. Из Турског логора успјела су се извући шесторица јунака, мећу којима је био и Никац од Ровина, који је задобио осам рана. Надахнути подвигом славнога Никца, црногорци су тада извојевали велику побједу и одбранили се. Рањенога Никца после боја одниијели су у село Доброту, гдје су му видали ране. Када се опоравио вратио се у Цуце.[5]

Највећи Никчев подвиг опјеван је у пјесми "Синови Обилића", и коме је Његош посветио пету пјесму своје "Свободијаде".

Поноси се, Горо Црна,
свети храме српске славе!
Док свободе твоје гњездо
излежује соколове
како Никца од Ровинах
и његово друштво храбро,
свагда ће ти пред оружјем
противника сила падат,
и вјенчеве бојем плетне
твоја хитра брати рука.[6]

Смрт Никца од Ровина[уреди]

Познато је да је Никац наплаћивао харач од никшићких Турака тј. од Хамзе капетана. Пошто је Никац био страх и трепет за Турке, Хамза је то прихватио, али томе се једном приликом успротивио Јашар Бабић, који је заједно са својом четом кренуо да заплијени стоку од Никца. Рано у зору сусрели су се и обојица су у исто вријеме испалили џефердар па су заједно у истом тренутку погинули. Никчева смрт је опјевана у народној епској пјесми Смрт Никца од Ровинах.

Ево Никца, турска буљубашо,
ђе је био, он се није крио!"
Трче они један пут другога.
сретоше се у бијеле овце -
једанак им пукли џефердари,
оба мртви пали међу овце''[7]

Орден[уреди]

Петар II Петровић Његош је хтио да установи орден за јунаштво по Никцу од Ровина, као највећем црногорском јунаку. Међутим, сенатори Филип Ђурашковић и Стеван Перков Вукотић су предложили да се медаља не зове по Никцу већ по Милошу Обилићу, јер како су рекли Милош је убио цара а Никац пашу, и тако је и остало па је од тада уведена чувена Обилића медаља за јунаштво.

То приликом Филип Ђурашковић је казао:

" Немој, господаре, на тај орден метати Никца од Ровина, не зато што то он не заслужује, већ зато што неби ваљало да лик једног свог поданика буде носиш ти , владико, на прсима." [8]

Док је Стеван Перков Вукотић рекао:

" Право збори Филип, господаре. Кад би ставио на тај орден Никца Томановића, не би се могло живо остати од хвале Томановића. Свака би њихова баба рекла: Ето, и владика носи на прсима нашег Никца, но, кад си рјешио да успоставиш велики јуначки орден, ти стави лик Обилића. Никац је убио пашу, а обилић цара, и нека се тај орден зове "Обилића медаља". " [8]

Референце[уреди]

  1. ^ Небојша Блажов Драшковић: Чевско Заљуће и Доњи Крај села у племену Озринићи, Одбор за проучавање села САНУ, Београд, 1990.
  2. ^ Марко Вујачић: Знаменити црногорски и херцеговачки јунаци, НИО Побједа, Титоград, 1990, pp. 75-76
  3. ^ Марко Вујачић: Знаменити црногорски и херцеговачки јунаци, НИО Побједа, Титоград, 1990, pp. 79
  4. ^ Моја страна историје - Новак Килибарда о Никцу од Ровина (ВИДЕО)
  5. ^ Марко Вујачић: Знаменити црногорски и херцеговачки јунаци, НИО Побједа, Титоград, 1990, pp. 90-92
  6. ^ Петар II Петровић Његош Свободијада
  7. ^ Смрт Никца од Ровинах
  8. 8,0 8,1 Марко Вујачић: Знаменити црногорски и херцеговачки јунаци, НИО Побједа, Титоград, 1990, pp. 98

Литература[уреди]

  • Марко Вујачић: Знаменити црногорски и херцеговачки јунаци, НИО Побједа, Титоград, 1990.