Василије Петровић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Василије III Петровић Његош
Vasilije petrovic.jpg
Василије Петровић
Датум рођења 1709.
Место рођења Његуши
Црна Гора
Датум смрти 10. март 1766.(1766-03-10) (56/57 год.)
Место смрти Петроград
Руска Империја
митрополит црногорски
Године (1750-1766)
Претходник Сава Петровић Његош
Наследник поново Сава Петровић Његош
Гроб владике Василија у Петрограду

Василије III Петровић Његош (Његуши, 1709Санкт Петербург, 10. март 1766) је био владика и митрополит црногорски (1750—1766). Владао је заједно са братом Савом Петровићем од 1750. до 1766. године. Писац је прве домаће историје Црне Горе.[1]

На предлог митрополита Саве, хиротонисан је 1750. године од стране српског патријарха Атанасија II и од тада је учествовао у вођењу црквених и народних послова. Одржавао је блиске везе са царском Русијом и одиграо значајну улогу у обнови српске државе.

Представници црногорско-османске комисије, у којој су били и владика Василије и требињски капетан Хамза као представник османске власти су 10. јула 1761. утврдили су мир између херцеговачких и црногорских нахија орочен на најмање три године. Договором је била загарантована слобода кретања у оба смјера Црногорцима у нахијама под османском влашћу и султанових поданика у Црној Гори.

Умро је 10. марта 1766. године у Петрограду.[2]

Дела Василија Петровића[уреди]

  • Кратка историја Црне Горе (Кратка историја о Черној Гори) - Москва 1754.
  • Похвала Немањи

Поред наведених познато је да је Василије написао још две кратке црногорске историје које су остале у рукопису. Такође, у историји књижевности је прихваћено мишљење да и његова преписка има извесну литерарну вредност.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Вуковић (1996). стр. 60-61.
  2. Станојевић (1975). стр. 368.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Сава Петровић Његош
митрополит црногорски
17501766.

Наследник:
Сава Петровић Његош (поново)