Никола Луј де Лакај

Из Википедије, слободне енциклопедије
Никола Луј де Лакај
Lacaille.jpg
Никола Луј де Лакај, астроном
Датум рођења (1713-05-15) 15. мај 1713.
Место рођења Римињи
Француска
Датум смрти 21. март 1762.(1762-03-21)(48 год.)
Место смрти Париз
Француска
Поље астрономија, геодезија
Школа Колеж де лисо, данас Париски универзитет
Познат по каталогизацији звезда и креирању сазвежђа јужне хемисфере

Никола Луј де Лакај (франц. Nicolas-Louis de Lacaille; Римињи, 15. мај 1713Париз, 21. март 1762) је био француски астроном који је најпознатији по свом раду на каталогизацији звезда јужног неба. У његову част су названи кратер на Месецу „Ла Кај“ и астероид 9135 Лакај[1].

Биографија[уреди]

Де Лакај је рођен у Римињију (франц. Rumigny) у Арденима близу Ремса[2]. Студије је почео у Нанту[2], а након што га је смрт оца оставила без средстава, војвода од Бурбона је финансирао његово школовање на теолошком париском Колеџу Лисе (франц. Collège de Lisieux), где је стекао звање ђакона.[1][3].

По завршетку студија се у потпуности посветио науци, и добија своје прве послове захваљујући Жаку Касинију. Примљен је на Париску опсерваторију 1737. године[2]. Први посао му је било мапирање обале између Нанта и Бајона. Задатак мерења француског лука меридијана између Перпињана и Денкерка[2] је добио од Жака Касинија који је овај лук већ мерио 1718. године[1]. Мерење је почело 1739. и трајало две године током којих је Де Лакај исправио многе неправилности које су се нашле у Касинијевом раду.[3] Настављајући прорачуне у вези са дужином меридијанског лука, Де Лакај је показао и да је Земља заправо елипсоид, односно да је спљоштена на половима. Ово откриће му доноси пријем у Француску академију наука 1741. године[2]. Такође, добија положај професора математике на Мазареновом колеџу где је опремио малу опсерваторију.[3]

Слаба истраженост јужног неба га наводи да предложи експедицију на Рт добре наде на који се и упутио 1750. године. Експедиција је била изузетно плодотворна — током четири године мапирао је готово 10.000 звезда, направивши при томе 14 нових сазвежђа, израчунао паралаксе сунца и месеца те јужноафрички меридијански лук и тачне позиције ондашњих француских колонија — острва Маурицијус и Реинион.[1][2][3]

По повратку у Париз и објављивању резултата, 1754. године је изабран и за иностраног члана Шведске академије наука[1]. Међутим, пажња јавности му није пријала, па се повукао на Мазаренов колеџ где је наставио са радом[3].

Амбициозан пројекат одређивања тачног положаја звезда зодијака је отпочео 1760. године. Интензиван рад убрзао је његову смрт.[2] Умро је од гихта 21. марта 1762. године у 49. години живота. Француски астроном Жером Лаланд је рекао да је током свог релативно кратког живота Де Лакај начинио више посматрања и прорачуна него сви остали астрономи његовог доба заједно. Квалитет Де Лакајевог рада једнаког је високог нивоа као и квантитет што му је у комбинацији са беспрекорним каракетром донело опште поштовање[3].

Резултати[уреди]

Никола Луј де Лакај је дао следеће доприносе[1][2][3]:

Дела[уреди]

  • Leçons élémentaires de Mathématiques (1741)
  • Éphémérides (1755)
  • Astronomiae Fundamenta (1757), са стандардним каталогом 398 звезда
  • Tabulae Solares (1758)
  • Coelum australe stelliferum (1763) са подацима о 10.000 звезда јужног неба и 14 нових сазвежђа
  • Observations sur 515 étoiles du Zodiaque (1763, објављено у склопу новог издања његове књиге Éphémérides)

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Jerry Coffey (7. 1. 2012.). „Nicolas Louis de Lacaille”. Universe Today. Приступљено 17. 5. 2012.. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 „Nicolas-Louis de Lacaille”. Museo Galileo. 2010.. Приступљено 18. 5. 2012.. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6 „Nicolas Louis de Lacaille”. Soylent Communications. Приступљено 18. 5. 2012..