Никола Милојевић (глумац)

С Википедије, слободне енциклопедије
Никола Милојевић
Никола Милојевић.jpg
Датум рођења(1976-12-15)15. децембар 1976.(46 год.)
Место рођењаКрагујевац
 СФР Југославија
Занимањеглумац
Веб-сајтjoakimvujic.com
Веза до IMDb-а

Никола Милојевић (Крагујевац, 1976) српски је позоришни, филмски и ТВ глумац, песник и драмски писац.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 15. децембра 1976. године у Крагујевцу. Глумом почео да се бави као члан Академског позоришта СКЦ-а у Крагујевцу. Дипломирао глуму на Академији лепих уметности у Београду у класи Петра Зеца. Члан је глумачког ансамбла Књажевско-српског театра у Крагујевцу од 2003. године.[1]

Улоге у Књажевско-српском театру у Крагујевцу[уреди | уреди извор]

  • Маркиз Маскариј (Молијер, Смешне прециозе)
  • Ромео (В. Шекспир, Ромео и Јулија)
  • Лари (Л. Вилсон, Запали ме
  • Младић, Родион и Близанац (Л. Андрејев/А. Червински/С. Бекет, Реквијем)
  • Макс (Е. фон Хорват, Код лепог изгледа)
  • Средњи (С. Мрожек, На пучини)
  • Вањек (В. Хавел, Аудијенција)
  • Други Јован (Ђ. Милосављевић, Контумац или Берман и Јелена)
  • Арлекино/Мачак/Разбојник 1/Неваљалац 1 (К. Колоди, Пинокио)
  • Батић (Ј. С. Поповић, Лажа и паралажа)
  • Плави (П. Михајловић, Писати скалпелом)
  • Стефан Дилбер (Р. Дорић, Чудо по Јоакиму)
  • Петар Исаковић (М. Црњански, Сеобе)
  • Др Стејић (Д. Поповић, Конак у Крагујевцу)
  • Нинковић (Б. Нушић, Госпођа министарка)
  • Џегер (М. Флајсер, Пионири у Инголштату)
  • Даглас и Човек са капуљачом (Х. Пинтер/Х. Милер/Платон, Клуб Нови светски поредак)
  • Питер (по Е. Олбију, Yahoo)
  • Странац Ханс Кристијан Андерсен (Ђ. Милосављевић, Ђаво и мала госпођа)
  • Мустафа (Н. Брадић, Ноћ у кафани Титаник)
  • Бармен (Р. Бин, Један човек, двојица газда)
  • Поротник 10 (Р. Роуз, Дванаесторица гневних људи, копродукција са Босанским народним позориштем из Зенице и Казалиштем Вировитица)
  • Трта (С. Синклер и Е. Мекартен, До голе коже)
  • Горан Мајсторовић Лепи Гога (Р. Васић, Хладњача за сладолед)
  • Господин Гилмер (Х. Ли, Убити птицу ругалицу)
  • Лазар Петровић (Г. Марковић, Зелени зраци)
  • Данкан (К. Лудвиг, Преваранти у сукњи)
  • Дејан (Н. Брадић, Принцип суперстар – Месечари)
  • Робер (М. Камолети, Пиџама за шесторо, копродукција са Краљевачким позориштем)
  • Лисандер (В. Шекспир, Сан летње ноћи)
  • Мишић (Ј. С. Поповић, Кир Јања)
  • Вектор (Д. Петровић, Џаст мерид)
  • Шеф, Професор 1, Конобар, Бледуњави 1 и Глумац 2 (П. Михајловић, Двеста)
  • Лорд Штуфорд (Ј. Вујић, Негри)
  • Пиле (В. Стојановић, Воћни дан)
  • Проводаџија (Ј. С. Поповић, Женидба и удадба)
  • Џон Смит (Р. Куни, Бриши од своје жене)

Улоге у другим медијима[уреди | уреди извор]

Учествовао је у поемама Уста светилишта Б. Хорвата, Између неба и земље В. Стевановића, Игре бројева М. Демића и Изрешетане душе В. Андоновског на Великом школском часу у Шумарицама. Учествовао је у ТВ серијама Мој рођак са села и Монтевидео, Бог те видео!, документарно-играним ТВ филмовима Црна Зора и Доба Дунђерских и играном филму Монтевидео, видимо се!.

Награде и признања[уреди | уреди извор]

Добитник је Годишњих награда Књажевско-српског театра 2007. и 2020. године и Похвале Књажевско-српског театра 2011. године. Удружење драмских писаца Србије из Београда доделило му је Награду "Бранислав Нушић" за 2016. годину за драмски текст На трагу[2][3][4] (праизведба текста у режији Ненада Гвозденовића одиграна је у Београдском драмском позоришту 2018. године)[5]. На Фестивалу првоизведених представа у Алексинцу награђен је као глумац вечери за улогу Лорда Штуфорда у представи Негри 2019. године.

Књижевност[уреди | уреди извор]

Преводи са пољског језика (Пастушевски, Војачек, Галчињски, Асник, Цезари Бушман). Превео на српски језик два позоришна комада Јарославе Пулинович Наташино маштање и Ја сам победила. Објавио је две збирке поезије: Последње игре слепих (Нова светлост, Крагујевац, 1995)[6] и Ноћна историја (СКЦ, Крагујевац, 2000)[7].

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Глумачки ансамбл”. Књажевско-српски театар. Приступљено 2021-03-26. 
  2. ^ „Nikola Milojević: Nagrada „Branislav Nušić” za dramu „Na tragu. Kultura - Nikola Milojević: Nagrada „Branislav Nušić” za dramu „Na tragu” - Vesti iz Kragujevca i Šumadije - Pressek.rs (на језику: српски). Приступљено 2020-11-30. 
  3. ^ „Nikola Milojevic”. KULTURA - Kragujevačke novine (на језику: српски). Приступљено 2020-11-30. 
  4. ^ Kartalović, Brane. „Nema mesta za slabe, zar ne”. Politika Online. Приступљено 2020-11-30. 
  5. ^ K, Piše: M. „Nova predstava „Na tragu“ u BDP-u”. Dnevni list Danas (на језику: српски). Приступљено 2020-11-29. 
  6. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Последње игре слепих :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-11-29. 
  7. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Ноћна историја :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-11-29. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]